четвртак, октобар 19, 2017

АЛТЕРНАТИВА

Пише: Бранко Драгаш

Приморан сам да се укључим у политичку расправу. Како три деценије износим јавно своје ставове и нудим практична политичка решења,   која се са закашњењем од десет година увек покажу као најбоља, морам да поновим све оно што је већ написано и објављено како би се избегла конфузија у расправи.
Наиме, последњих неколико недеља одвија се интензивна политичка расправа – шта да се ради. Како даље? После десет година политички аналитичари су схватили да овако даље више не иде. Пре десет година сам писао и говорио да ће се овако све завршити.

Упркос томе што сам изнео државну и националну стратегију развоја Србије, Републике, демократије и економски оперативан и конкретан план произвођења националног богатстава и повећавања животног стандарда, нико се од званичника или политичких актера или политичких аналитичара, осим наших грађана из земље и расејања, који ми непрестано дају подршку, нису огласили да кажу своје мишљење о свим мојим предлозима. Зашто? Ти стручни предлози за промену досадашњег политичког система су задирали у личне и партијске интересе како режима, тако исто и његове опозиције, политичких аналитичара и режимских експерата. То ми је био поуздан доказ да су моје идеје биле добре и да треба само даље да истрајавам на њиховој одбрани. Због тога сам две деценије један од најзабрањенијих српских интелектуалаца.
Дакле, суштина мог неслагања са свима њима је била у томе што сам ја тражио да се из темеља промени тоталитарни систем који је уништио републиканску идеју, демократске принципе, грађанске институције, националне вредности и економске потенцијале Србије. Нажалост, тоталитарни систем се одржао до данас и култ личности европејског Кловна транзиције је само трагикомичан игроказ пред објављивање коначног банкротства. Када су ме разочарани и апатични грађани, који су жртве петооктобарске преваре, питали шта да се ради и како даље, одговарао сам на следећи начин: имамо, стратешки гледано, три решења.
Прво, пошто изумиремо као нација, јер 30.000 људи више умире него што се рађа, онда можемо, како бисмо коначно ушли у све светске уџбенике историје, да извршимо колективно самоубиство и да тако скратимо сва непотребна мучења која ће уследити постепеним нашим нестајањем. Друго решење, пошто вековима доносимо историјске одлуке противно свом државотворном и националном интересу, пошто вековима радимо сами против себе и гинемо за туђе интересе, објашњење можемо пронаћи само у томе да нам поднебље на коме живимо не прија и да треба, најзад, ако хоћемо да опстанемо, да га променимо, односно једино решење је да се – иселимо одавде и одемо некуд. Куда? Не знам. Ко ће да нас прими? Не знам. И још једна ствар, колико ће све то да нас кошта? Треће решење, које је једино логично и једино нормално, да се организујемо, да сменимо политички олош који уништава државу и нацију и доведемо људе који имају визију, стратегију, мисију и знање да нас избаве из ове трагедије. Ти нови људи радиће по унапред одређеном државотворном, националном и економском програму, биће референти који ће професионално одрађивати свој посао, биће непрестано контролисани, неће моћи да обављају никаву другу делатност и за тај свој рад ће добити плату која им припада. и ништа више.
Да ли ми имамо стварно те нове људе? Имамо. Како у земљи, тако још више у расејању. Да ли имамо програм шта ће да се ради? Имамо. Програм за спас Србије је направљен 1999. године и фолиранти из ДОС-а су га одбацили јер је тај Програм рушио темеље тоталитарне власти. Значи, све имамо. Па, добро онда, када је то тако, где је проблем?
Последњих недеља траје расправа – шта да се ради? Прво се јавио Миша Ђурковић који предлаже да се определимо за бојкот избора. Без обзира колико ценио колегу Ђурковића, мислим да спада у групу ретких, честитих интелектуалаца, сматрам да је тај предлог потпуно погрешан. Зашто? Тоталитарном режиму је потпуно свеједно колико ће грађана изаћи на гласање, њима је само важно да добију већину од изашлих бирача. Значи, могу на изборе да изађу Тадић и сви његови саветници и његови коалициони партнери и његова опозиција, могу да изведу, на пример, свега 30 одсто бирача и да прогласе своју победу и наставе даље, демократски европејски да уништавају државу. Треба им још само времена да после Телекома, чији ће новци од продаје ићи за поткупљивање бирача, продају ЕПС, шуме, путеве и руде и да тако испуне све преузете задатке.
У таквој констелацији снага, њима одговара бојкот избора. То што ће мрачни и импотентни Тома да скупља потписе и замајава народ, пресељавајући се из све већег у већи стан, то је само декоративна политичка маскарада. У суштини се ништа не мења. Тоталитарни политички систем води државу у банкрот. На крају, опљачкани, осиромашени и огладнели грађани Србије ће бити приморани да изађу на улице и да у социјалној револуцији потраже спас за себе и своје породице. Тај тренутак избијања незадовољства грађана и суочавања са истином, тај први одлазак са оцем на јутрење, страшно је опасан тренутак. То је идеално стање за демагоге. Појавиће се нови демагози који ће нас вратити у доба комунизма. И тај нови комунизам ће коначно затрти нашу нацију.
Други предлог се јавио од неколико аналитичара и новинара, а суштина њиховог предлога је, сумирано и скраћено, да не треба бојкотовати изборе, него да грађани треба да подрже опозицију, мада знамо да та опозиција није добра, јер боље политичке опције немамо. Тако се поново враћамо десет година уназад у време када смо рушили Деспота. Исто су ми то говорили, исту аргументацију су ми износили и ја сам, мада невољно, прихватио ту причу. Искрено речено, знао сам добро све те ликове у опозицији, све те њушке – како би се изразио један мој пријатељ академик – запушили смо нос и гласали за њих. Сада видимо какву смо грешку направили. После десет промашених година, сада нам поново нуде исто. Запушите нос и гласајте за опозицију. Која је пре неколико година била власт. И која је исто радила када је била на власти. Пљачкала је државу и грађане. Није хтела да промени тоталитарни политички систем. Само је увећавала квадратуре својих станова. Зашто онда да гласамо за такву режимску опозицију? Шта тиме добијамо? Ко да верује Неверном Томи који је већ био на власти, који је издао свог кума, који је издао своју политичку идеју и који је данас већи европејац од бриселске администрације? Како да верујемо човеку кога су уценили и кога контролишу? Ако претпоставимо и ту несретну чињеницу да Неверни Тома и његова братија свега и свачега дође на власт, то ће бити исто отимање и пљачкање. Тоталитарни политички систем се неће променити. Све ће се поново завршити банкротом и социјалном револуцијом на улицама. Ако тада злобници из Хага, немајући никакве доказе, пусте Шешеља како би он допржио политичку чорбу у Србији, биће то право политичко весело вече и потпуни крах Неверног Томе.
Значи, исти људи воде исту тоталитарну политику и воде нас у банкрот. То ће се десити уколико им будемо дозволили да све продају, у наредних три године. Треће решење, понудио је Бошко Обрадовић из Двери. Упркос томе што високо ценим све те момке из Двери и што сам последњих година имао одличну сарадњу са њима, мислим да су образовани, поштени, вредни и национално утемељени, њихов проблем се састоји у томе што они не знају шта хоће. Наиме, последњи текст Бошка Обрадовића то јасно показује. Њихово теоретско и духовно деловање на очувању културе, традиције и морала је за сваку похвалу. Мени као православцу то заиста прија, али мени смета то превише поповско благоглагољање, које, уколико се политички не конкретизује, постаје само јалово трабуњање. Морам да признам да, упркос свом литерарном образовању, тешко могу да пратим теолошке текстове. Уосталом, они ме ни не занимају, јер све што ми треба налазим у самој Библији. Не требају ми никакви тумачи и консултанти. Исус Христ је узео, пођимо од тог примера,  бич и истерао трговце, накупце и шпекуланте из Божијег храма. Свети Јован пише: „И начинивши бич од узица изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета“. Дакле, Исус Хрис је начинио бич од узица и изгнао је све из цркве и просуо је новце и столове испреметао. Такво понашање би данашњи режим садукеја и фарисеја, као и њихова опозиција и невладине профитне организације, оштро осудили као вандализам. Б92 би снимио инсајдерску емисију о мењачима и трговцима шверцованог дувана. Невладине организације би стале у заштиту оваца и волова. А Чеда Јовановић би тражио хапшење Исуса Христа због употребе насиља у политичке сврхе. Дакле, драги моји пријатељи из Двери, ствари су потпуно јасне Не трошите време на теоретска опсервирања. Србији је потребна алтернатива. Грађани траже нову политичку опцију. Траже нове људе који ће да спроводе нову политику. Ви морате врло брзо да се изјасните. Немате великог избора. Или ћете остати теолошка групација која лечи ране настрадалим после Косовског боја или ћете ући на политичко тржиште. Немам ништа против тога да останете то што изворно радите, али је онда свако позивање на спас државе и нације бесмислено, ако се не претвори у конкретну политичку акцију.
Режим је наркотизован и њега савршено не интересују ваше трибине, новине и апели. Режим мора да се победи на политичком тржишту. Нема друге опције. Тачније, постоји техничка могућност да се изведе државни удар, али то је унапред осуђено на пропаст. Нема више времена за самозаваравање како смо им ми то написали и како смо им то рекли. Једини начин да се избавимо је да поразимо режим на изборима. И режим и његову опозицију. Дакле, морате да уђете на политичко тржиште и ударите заставу око које ће се окупити поштени свет из земље и расејања. Ако то одлучите, моја стручна екипа вам нуди економски програм и менаџере за вођење српске привреде. Економски програм имамо и знамо шта треба да се ради. Окупите људе и из других струка да се одмах направи влада у сенци која ће својим личним примером повратити поверење апатичних грађана. Није тачно да нема људи, то је пропаганда режима и опозиције. Има људи, али ти људи неће да уђу у криминал. Има људи који траже нову политичку опцију. Не гурајмо те људе ка преварантској опозицији. Нови људи имају историјску одговорност за државу и нацију. Нови људи ће донети визију и катарзу. Нови људи ће донети морал у политику и на тај начин очистити политику од олоша.
Кажете како је тешко направити алтернативу. Јесте тешко је, али није немогуће. Кажете да немамо новца. Тачно. Али 2.000 предузетника из Србије и расејања треба да уложи по 1.000 евра и то је довољних два милиона евра да се пређе цензус. Прва ствар треба да буде да се стави нога у врата парламента. Мора се прећи цензус. Већ на следећим изборима, који ће брзо уследити, добијамо 15 одсто гласова, а на оним следећим смо најјача политичка опција. Тада преузимамо вођење државе. Алтернатива треба да окупи људе који нису били експонирани у политици. Не требају нам политички отпад из других странака. Само људи који су морални без обзира на то да ли су или нису у странкама. Драги пријатељи из Двери, ви једини данас имате политички кредибилитет да поставите алтернативу. Ако то не урадите, сносите моралну одговорност за све што ће се наредних година догодити. Ако то не урадите, неко други ће бити приморан да то уради. Политика је као вода у надирању, увек пронађе пут којим ће наставити даље. Моја пријатељска молба вама је да прекинете све неизвесности и да узмете бич да изгнамо из политике све оне који уништавају државу и народ.
Моја молба грађанима који ме читају и подржавају да гласају за нову алтернативу. Нова алтернатива треба да спречи револуцију и долазак демагога. Доста нам је било лутања и пропадања. Време је за спас и катарзу.

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=7475:alternativa&catid=104:komentari&Itemid=69



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*