četvrtak, jul 18, 2019

Čovek od koga je drhtala Slovenija: Odbranio vojno skladište i čast

Ime Dragomira Grujovića iz Čačka među onima koji drže do vojničke časti, obraza i zakletve pominje se s posebnim poštovanjem. Reč je vodniku JNA koji je u leto 1991. zajedno sa 30 vojnika raznih nacionalnosti sačuvao skladište goriva u Mokronogu kod Novog Mesta u kojem je bilo 7,2 miliona litara nafte, zbog čega ga Slovenija tereti za ratni zločin.

 

 

Dobio optužnicu staru 20 godina po kojoj je optužen za ratni zločin i pokušaj ubistva:  Dragomir Grujović

Dobio optužnicu staru 20 godina po kojoj je optužen
za ratni zločin i pokušaj ubistva:
Dragomir Grujović

 

 

*Nedavno ste dobili pismo iz Slovenije?

– Jeste, poslao mi Okružni sud u Novom Mestu optužnicu staru 20 godina po kojoj sam optužen za ratni zločin i pokušaj ubistva. Nije me iznenadilo jer znam da mi Slovenci nikada neće oprostiti za ono što sam tada uradio, a u čemu nema nikavog ratnog zločina, niti bilo kakve krivice.

 

*Zbog čega vas optužuju?

– U noći između 26. i 27. jula 1991. slovenački teritorijalci pokušali su da zauzmu skladište Mokronog. Nije nam padalo na pamet da im ga predamo. Jedino je kapetan Branimir Furlan bio spreman na izdaju zbog čega smo odlučili da ga eliminišemo. Desetaru Vojislavu Pićanu je oružje zatajilo, pa sam ja ispalio u kapetana tri metka iz pištolja, srećom, samo sam ga ranio. Pustili smo nekoliko vojnika Slovenaca i Albanaca koji su hteli da odu, a ostalih trideset, među kojima je bilo Hrvata, Crnogoraca, Srba, Mađara i jedan Albanac su ostali i rešili da, ako zatreba, dignu u vazduh i sebe i skladište. Srećom, do toga nije došlo!

 

*Kako je izbegnuta tragedija?

– Pregovorima u koje se uključio i slovenački predsednik Milan Kučan. Ispoštovali su sve naše zahteve – da deblokiraju skladište i kasarnu u gradu, da nam nastave isporuku hrane i vode i evakuišu porodice svih oficira JNA.

 

*Po povratku u Srbiju unapređeni ste u čin poručnika. Da li je to bila nagrada za herojstvo?

– Jesam unapređen, ali sam odmah potom i penzionisan (2005.) iako mi je tada bilo 45 godina. Narod voli heroje, ali ne i oni koji o herojima treba da misle. Mada, da se ne shvati pogrešno, sebe ne doživljavam kao heroja, već kao vojnika koji je držao do svoje časti.

 

*Šta je bilo sa kapetanom Furlanom?

– E, on je za svoje „herojsko delo“ nagrađen. Pre nekoliko godina bio je u Beogradu, u zvaničnoj poseti Vojsci Srbije, i to u funkciji zamenika načelnika Generalštaba Oružanih snaga Slovenije i u činu brigadnog generala.

 

*Kako je sud u Novom Mestu znao adresu na koju treba da pošalje optužnicu?

– To bih i ja voleo da znam. Neko sigurno zna odgovor na ovo pitanje.

 

*Da li ćete se odazvati pozivu suda iz Slovenije?

– Ponavljam po ko zna koji put – u Sloveniju živ ne idem.

 

 

Bio uzor Tepiću


Nisam dobio mnogo priznanja, ali jedno mi je jako vredno.
Javila mi se supruga heroja Milana Tepića koji je u septembru 1991. u Bjelovaru digao u vazduh i sebe i vojno skladište ikazala mi da sam ja bio Tepićev uzor, rekao je `Vestima` Grujović.

 

 

(Z.Marjanović, Vesti)

 

 

 

Na poternici Interpola

Optužnica protiv Grujovića u Sloveniji je više puta obarana kao neosnovana, o čemu svedoči i naučni rad Marka Prešerna. Okružni sud u Novom Mestu je 1997. Grujoviću u odsustvu odredio pritvor, a 2007. za njim je obnovljena poternica Interpola.

Ukazom načelnika Štaba Vrhovne komande JNA, jula 1991. godine, Grujović je vanredno unapređen u oficira, u čin poručnika, „zbog izuzetnog požrtvovanja i ispoljene hrabrosti“. Odmah je dobio prekomandu u zavičajni Čačak (rođen je u obližnjem selu Parmencu) gde je 2005. godine penzionisan u činu kapetana prve klase.

Ubrzo pošto je napustio Sloveniju da se više u nju nikad ne bi vratio, niti je u Srbiji vadio pasoš, protiv njega je u Novom Mestu pokrenut krivični postupak. Tragovi o tome, s mnoštvom pojedinosti, sačuvani su blagodareći slovenačkom istraživaču Marku Prešerenu, koji je 2009. godine na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani odbranio diplomski rad na temu „Tužilačka i sudska praksa u Sloveniji u vezi s kršenjem međunarodnog prava tokom oružanih sukoba 1991. godine“.

On je izazvao veliku pažnju tamošnje javnosti, dokazujući u radu da nije JNA bila ta koja je, predvođena Srbijom, napala Sloveniju, već obratno – Slovenačke paravojne jedinice napale su JNA, kršeći međunarodno pravo i ženevske konvencije.

Prešeren navodi brojne dokaze za to, među njima i Grujovićev primer.

Naime, Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije podnelo je protiv Grujovića prijavu za krivična dela pokušaja ubistva i ugrožavanja bezbednosti civilnog stanovništva, ali je osnovni tužilac u Novom Mestu 30. januara 1992. godine prijavu odbacio „jer osumnjičeni nije počinio krivična dela i u njegovom ponašanju nema elemenata nezakonitosti“. Ali, to rešenje izazvalo je trenutne komentare u vojnim (TO Slovenije) i tužilačkim krugovima, i bilo je tema savetovanja u Ljubljani, 9. juna 1993. godine, na kome su učestvovali predstavnici ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova Slovenije.

Kao rezultat toga, sud u Novom Mestu je već 15. jula otvorio istragu protiv Grujovića, tereteći ga za ratni zločin protiv civilnog stanovništva po članu 142. KZ SFRJ, i pokušaj ubistva iz člana 46/1 KZ Republike Slovenije. Posle završene istrage Tužilaštvo je 8. septembra 1994. godine ocenilo da ona nije ponudila nikakve nove dokaze koji bi promenili tužiočev stav, ali je naknadnim pravnim postupkom ipak bio primoran da 28. oktobra 1994. godine Grujovića optuži za dva rečena dela. I to je ta optužnica koji je Čačanin dobio prošle sedmice od poštara, dvadeset godina pošto je napisana.

Zatim je Okružni sud u Novom Mestu 16. septembra 1997. godine odredio pritvor Grujoviću (u odsustvu) i raspisao međunarodnu poternicu za njim. Isti sud je, sredinom 2007. godine, obnovio poternicu putem Interpola, a Grujović sve to vreme nije znao šta mu se sprema, jer ga niko od naših vlasti nije upozorio niti obavestio.

– Znao sam jedino da se nešto kuva i zato sam stalno tragao po internetu. Tako sam i video poternicu protiv mene, pošto sam januara 2011. godine ušao na stranicu Dokumentacionog informacionog centra `Veritas`. Kako čovek može da se oseća u društvu kriminalaca nego jadno? Tada sam postao svestan da svaki policajac na ulici može da me uhapsi – priča nam Grujović.

On je, međutim, ćutao o tom svom otkriću sve do sredine aprila 2011. godine kad je ministarka pravde u Vladi Srbije Snežana Malović potpisala sporazum sa slovenačkim kolegom o izručenju državljana. Tada je odlučio da putem `Politike` obelodani svoj položaj i odluku da se ne preda živ poteri iz Slovenije.

Marko Prešeren u svom diplomskom radu smatra da Grujović onih vrelih dana u Sloveniji nije počinio krivična dela, već je njegovo ponašanje „bilo u skladu sa članom 115. KZ SFRJ, jer je bio dužan da spreči predaju položaja neprijatelju“.

Prešeren podseća i na odredbe Ustava SFRJ (član 238) „Niko nema pravo da prizna ili potpiše kapitulaciju niti da prihvati ili prizna okupaciju SFRJ ili pojedinog njenog dela. Takvi akti su protivustavni i kažnjavaju se kao izdaja zemlje“.

 

(Telegraf)



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  Uf   |  utorak, 02 jun 2015 03:52

    Svaka ti cast brate Srbine.
    Neka te bog cuva i neka je sa tobom.

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*