субота, новембар 25, 2017

НАТО поход на Балкан – следећи кораци

Скуп је замишљен не као класична серија предавања, већ управо као почетак шире,неопходне јавне расправе, због чега ће и постављање релевантних питања представљати важан део скупа. Позивамо све заинтересоване да присуствују и укључе се у разматрање питања и догађаја који се тичу свих нас.

 

 

nato i srbija-

 

***

 

 

 

Тематски скуп – конференција:

 

„НАТО поход на Балкан – следећи кораци“

Време: 12. децембар 2015.године, почетак: 11,00 часова
Место: Велика сала „Медија центра“, Београд, Теразије бр. 3.

Организатор: „Фонд стратешке културе“ Москва, Русија

Учесници:

1. Мр Ања Филимонова, главни и одговорни уредник Фонда стратешке културе,

2. Проф. др Бранко Крга, генерал-пуковник у пензији,

3. Спасоје Смиљанић, генерал-пуковник у пензији,

4. Др Радован Радиновић, генерал-потпуковник у пензији,

5. Јован Милановић, генерал-потпуковник у пензији

6. Лука Кастратовић, генерал-мајор у пензији,

7. Проф. Др Светозар Радишић, пуковник у пензији,

8. Мирослав Јовановић, пуковник у пензији,

9. Др Милош Јовановић, професор,

10. Проф. др Слободан Антонић, професор, Фонд стратешке културе,

11. Др Предраг Ћеранић, професор,

12. Александар Павић, политиколог, Фонд стратешке културе,

13. Горан Јевтовић, пуковник у пензији, Фонд стратешке културе,

14. Др Златоје Терзић, генерал-потпуковник у пензији.

 

 

Уводне смернице

Престанком биполарности у међународним односима почетком последње деценије 20.века, као логично се наметнуло питање оправданости даљег опстанка НАТО. Међутим, није само та контроверза заокупљала пажњу, већ и шта је то што је утицало да НАТО не само опстане него и јача, и поред снажне улоге ОЕБС-а као својеврсног система колективне безбедности.

Како то да један хладноратовски блок, који је прокламовао одбрамбену стратегију, нестанком другог блока излази из свог геофизичког простора и почиње да делује као инструмент у решавању криза на територијама земаља изван његових граница (дејства НАТО на просторима претходне Југославије).

Како је могуће да се један блок који представља полугу за остваривање интереса једног, мањег броја земаља, повезаних идеолошким, политичким и другим интересима, појављује као репрезент универзалне међународне организције – УН.

Иако излази из ових контроверзи нису нимало лаки и једноставни, разлози фактичког стања могу се уочити врло јасно у следећим чињеницама: (1) НАТО се крајем 20. и у првој деценији 21. века наметнуо светској организацији по принципу „победник одређује правила“, (2) као потврда идеолошко-интересне обојености савеза, НАТО види не само у свом опстанку већ и у знатном ширењу, (3) НАТО се ставио у улогу светског арбитра у решавању међудржавних али и унутардржавних проблема у светској заједници.

Ширење НАТО на Исток многи сматрају, а то су потврдили време и догађаји, тенденцијом јачања униполаризма у међународним односима и блокадом Русије, тј. спречавања њеног повратка као моћне силе у европске и светске токове.

Гротексност ширења НАТО на Исток је постала очигледна још у једној давнашњој изјави бившег генералног секретара тог блока, Дагласа Хејга: „Најважнији разлог ширења НАТО јесте тај што су два рата у 20. веку започета на простору између источних граница Немачке и западних граница СССР-а. Морају се померити грудобрани слободе и демократије на Исток, како би се нови ратови спречили“.

Геополитички посматрано НАТО је агресијом на Савезну Републику Југославију први пут прешао границу између Запада и Истока. Запосео је једну од најважнијих војних геостратешких тачака на планети и стварањем дуго жељене базе на Балкану створио мостобран за нове војне, источније интервенције.

Преседан за напад на земљу изван уговорног подручја Алијансе, употреба војне силе без одобрења Савета безбедности УН, ширење на Исток, дакле промена улоге НАТО у складу са новом стратегијом изградње глобалног система под администрацијом једне силе – били су прави циљеви агресије противу СРЈ.

У међувремену, САД и НАТО су на Балкану формирале војне базе и оне су део јединственог система војних база у Европи, који се употпуњује са тзв. антиракетним у источном делу континента и осталим капацитетима од Балтика до Анадолије.

Најновије проширење Алијансе, које је сасвим извесно упућивањем званичног позива Црној Гори (02.12.2015.) тако да ће ускоро бити 29 чланица савеза, потврђује напред наведене ставове.

Успостављање својеврсног (и новог) источног фронта од стране западних, НАТО сила, тешко да се може сместити у концепт одбране од тероризма. Тероризам се, као што и досадашња искуства показују, не сузбија фронтовима и интерконтинеталним ракетама.

***

 

Фотографије и све теме учесника одржаног Тематског скупа – конференције:

„НАТО поход на Балкан – следећи кораци“

 можете да погледате ОВДЕ

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Србин из Србије   |  уторак, 26 јануар 2016 11:53

    Mорамо се упитати, зашто је од толико земаља на Балкану Србија најинтересантнија и најпотребнија. Чињенице које то говоре а и потврђују су следеће: „Велике количине драгоцених, јединствених и природних руда“.
    Налазишта су по читавој Србији од природних до драгоцених руда: „Злато, србро, драги камен, бакар, уранијум, вода….“ О овом се и не говори, као и раскрсница истока и запада.

  2. Comments  Србин из Србије   |  уторак, 26 јануар 2016 23:11

    Непроценљива богаства, велика здрава прострнства, флора и фауна су од непроценљивог значаја. Велико богаство које је непроценљиво….

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари