četvrtak, jul 18, 2019

NATO pohod na Balkan – sledeći koraci

Skup je zamišljen ne kao klasična serija predavanja, već upravo kao početak šire,neophodne javne rasprave, zbog čega će i postavljanje relevantnih pitanja predstavljati važan deo skupa. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju i uključe se u razmatranje pitanja i događaja koji se tiču svih nas.

 

 

nato i srbija-

 

***

 

 

 

Tematski skup – konferencija:

 

„NATO pohod na Balkan – sledeći koraci“

Vreme: 12. decembar 2015.godine, početak: 11,00 časova
Mesto: Velika sala „Medija centra“, Beograd, Terazije br. 3.

Organizator: „Fond strateške kulture“ Moskva, Rusija

Učesnici:

1. Mr Anja Filimonova, glavni i odgovorni urednik Fonda strateške kulture,

2. Prof. dr Branko Krga, general-pukovnik u penziji,

3. Spasoje Smiljanić, general-pukovnik u penziji,

4. Dr Radovan Radinović, general-potpukovnik u penziji,

5. Jovan Milanović, general-potpukovnik u penziji

6. Luka Kastratović, general-major u penziji,

7. Prof. Dr Svetozar Radišić, pukovnik u penziji,

8. Miroslav Jovanović, pukovnik u penziji,

9. Dr Miloš Jovanović, profesor,

10. Prof. dr Slobodan Antonić, profesor, Fond strateške kulture,

11. Dr Predrag Ćeranić, profesor,

12. Aleksandar Pavić, politikolog, Fond strateške kulture,

13. Goran Jevtović, pukovnik u penziji, Fond strateške kulture,

14. Dr Zlatoje Terzić, general-potpukovnik u penziji.

 

 

Uvodne smernice

Prestankom bipolarnosti u međunarodnim odnosima početkom poslednje decenije 20.veka, kao logično se nametnulo pitanje opravdanosti daljeg opstanka NATO. Međutim, nije samo ta kontroverza zaokupljala pažnju, već i šta je to što je uticalo da NATO ne samo opstane nego i jača, i pored snažne uloge OEBS-a kao svojevrsnog sistema kolektivne bezbednosti.

Kako to da jedan hladnoratovski blok, koji je proklamovao odbrambenu strategiju, nestankom drugog bloka izlazi iz svog geofizičkog prostora i počinje da deluje kao instrument u rešavanju kriza na teritorijama zemalja izvan njegovih granica (dejstva NATO na prostorima prethodne Jugoslavije).

Kako je moguće da se jedan blok koji predstavlja polugu za ostvarivanje interesa jednog, manjeg broja zemalja, povezanih ideološkim, političkim i drugim interesima, pojavljuje kao reprezent univerzalne međunarodne organizcije – UN.

Iako izlazi iz ovih kontroverzi nisu nimalo laki i jednostavni, razlozi faktičkog stanja mogu se uočiti vrlo jasno u sledećim činjenicama: (1) NATO se krajem 20. i u prvoj deceniji 21. veka nametnuo svetskoj organizaciji po principu „pobednik određuje pravila“, (2) kao potvrda ideološko-interesne obojenosti saveza, NATO vidi ne samo u svom opstanku već i u znatnom širenju, (3) NATO se stavio u ulogu svetskog arbitra u rešavanju međudržavnih ali i unutardržavnih problema u svetskoj zajednici.

Širenje NATO na Istok mnogi smatraju, a to su potvrdili vreme i događaji, tendencijom jačanja unipolarizma u međunarodnim odnosima i blokadom Rusije, tj. sprečavanja njenog povratka kao moćne sile u evropske i svetske tokove.

Groteksnost širenja NATO na Istok je postala očigledna još u jednoj davnašnjoj izjavi bivšeg generalnog sekretara tog bloka, Daglasa Hejga: „Najvažniji razlog širenja NATO jeste taj što su dva rata u 20. veku započeta na prostoru između istočnih granica Nemačke i zapadnih granica SSSR-a. Moraju se pomeriti grudobrani slobode i demokratije na Istok, kako bi se novi ratovi sprečili“.

Geopolitički posmatrano NATO je agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju prvi put prešao granicu između Zapada i Istoka. Zaposeo je jednu od najvažnijih vojnih geostrateških tačaka na planeti i stvaranjem dugo željene baze na Balkanu stvorio mostobran za nove vojne, istočnije intervencije.

Presedan za napad na zemlju izvan ugovornog područja Alijanse, upotreba vojne sile bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, širenje na Istok, dakle promena uloge NATO u skladu sa novom strategijom izgradnje globalnog sistema pod administracijom jedne sile – bili su pravi ciljevi agresije protivu SRJ.

U međuvremenu, SAD i NATO su na Balkanu formirale vojne baze i one su deo jedinstvenog sistema vojnih baza u Evropi, koji se upotpunjuje sa tzv. antiraketnim u istočnom delu kontinenta i ostalim kapacitetima od Baltika do Anadolije.

Najnovije proširenje Alijanse, koje je sasvim izvesno upućivanjem zvaničnog poziva Crnoj Gori (02.12.2015.) tako da će uskoro biti 29 članica saveza, potvrđuje napred navedene stavove.

Uspostavljanje svojevrsnog (i novog) istočnog fronta od strane zapadnih, NATO sila, teško da se može smestiti u koncept odbrane od terorizma. Terorizam se, kao što i dosadašnja iskustva pokazuju, ne suzbija frontovima i interkontinetalnim raketama.

***

 

Fotografije i sve teme učesnika održanog Tematskog skupa – konferencije:

„NATO pohod na Balkan – sledeći koraci“

 možete da pogledate OVDE

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

2 komentara

  1. Comments  Srbin iz Srbije   |  utorak, 26 januar 2016 11:53

    Moramo se upitati, zašto je od toliko zemalja na Balkanu Srbija najinteresantnija i najpotrebnija. Činjenice koje to govore a i potvrđuju su sledeće: „Velike količine dragocenih, jedinstvenih i prirodnih ruda“.
    Nalazišta su po čitavoj Srbiji od prirodnih do dragocenih ruda: „Zlato, srbro, dragi kamen, bakar, uranijum, voda….“ O ovom se i ne govori, kao i raskrsnica istoka i zapada.

  2. Comments  Srbin iz Srbije   |  utorak, 26 januar 2016 23:11

    Neprocenljiva bogastva, velika zdrava prostrnstva, flora i fauna su od neprocenljivog značaja. Veliko bogastvo koje je neprocenljivo….

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*