Трибина: Сећање на Кошаре
петак, 4 октобар 2013 00:46 Рубрика: Догађаји
Удружење студената Правног факултета „Номоканон“ је организовало трибину са темом СЕЋАЊЕ НА КОШАРЕ, у којој су учествовали: Лозанка Радоичић – мајка страдалог борца са Кошара и председница Удружења „Вера, Нада, Љубав“, генерал Божидар Делић – командант 549. механизоване бригаде Војске Југославије и Владимир Штрбац – адвокат из Пожаревца, једини који се прихватио заступања мајке војника погинулог на Кошарама.!
Студенти, из Удружења Номоканон, су овом трибином прекинули срамну тишину о херојима Кошара и први пут се говорило ЈАВНО о Кошарама.
Процес против терориста прекинула је држава која је својом одлуком укинула суд у Кососвској Митровици, па ће процес бити настављен у тзв. држави КОСОВО! Какво ће то бити суђење јасно је, ако се зна да су у групи терориста који су из заседе напали војнике данас двојица у КПС-у.
Генерал Божидар Делић: „Битка за Кошаре је отпочела 9. априла 1999. године у јутарњим часовима када су у синхронизованом нападу и уз подршку албанске војске: 131, 132. бригада ОВК и специјална бригада „Делта“ из оперативне зоне `Дукађин`, чији је командант био зликовац Рамуш Харадинај, напале на караулу `Кошаре` с циљем да је униште и омогуће слободан пролаз осталих прикупљених терористичких снага које су се налазиле у Албанији после протеривања из СРЈ у месецу марту 1999. године.
Караулу `Кошаре` бранили су војници – припадници 53. граничног батаљона Приштинског корпуса. Они су херојски стали пред вишеструко надмоћнијег непријатеља и по цену жртвовања бранили су своје положаје. У помоћ им је први кренуо командант 53. граничног батаљона мајор Шљиванчанин, који је наишао на терористичку заседу, где је рањен, а возач му је погинуо. Одмах потом пристигла је помоћ војне полиције, а касније су се у борбу укључили и делови 125. моторизоване бригаде из гарнизона Пећ.
Иако је ситуација у рејону Кошара стабилизована после неколико дана, дејства на овом простору су се одвијала до самог повлачења наших снага са простора Косова и Метохије. Колико су дејства била жестока говори и чињеница да су 131 и 132. бригада ОВК потпуно разбијене, те да је у Албанији од преосталог и новоприкупљеног људства поново уследило формирање ове две бригаде. У борбама је погинуо и командант специјалне бригаде `Делта` Агим Рамадани, тако да је и она поново реорганизована и после тога се звала `специјална бригада Aгим Рамадани`… “
ИЗБОРИ на Косову и Метохији СУ НОВЕ КОШАРЕ – ИЗДАЈА ХЕРОЈА КОШАРА!
(Уредила: Г.Гајић. , фотографије )
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст
1 коментар
Оставите коментар
Скорашњи чланци
- Владимир Кршљанин изабран за потпредседника Међународне Словенске академије наука
- Задах скупштинске штале
- Пријави ближњег свог…
- Велеиздаја
- Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!)
- Спонтани протести
- О студентима и студентарији (чувајте Србију, на вама остаје, постидите ли се својег неба- тражићете се под туђим облацима)
Скорашњи коментари
- Владимир Димитријевић: O храсту, Србима и Абориџинима или Јанко Вујиновић и смрт првотности | ИСКРА на Владимир Димитријевић: Речник србофобије – мала књига о великој мржњи
- Илија Петровић на Задах скупштинске штале
- Суверена на Где сте, српски интелектуалци?!?
- Србин од Србина на Окупација
- Србин од Србина на Где сте, српски интелектуалци?!?
Најчитанији текстови
- Програмирано самоубиство нације: Родитељи, не дајте своју децу - 41.346 views
- Српско родољубље - 9.705 views
- НАТО бомбардовање – Да се никад не заборави ! - 8.504 views
- Генерал-мајор Милош Ђошан: „Од агресије до Трибунала“ - 6.834 views
- Норвешко виђење Сребренице - 6.522 views
СВЕГА СЕ СЕЋАМО, али шта нам и то вреди, када се брзо ЗАБОРАВЉАМО…
ЗАБОРАВИЛИ СМО СВУ НЕПРАВДУ КОЈА ЈЕ БИЛА ОД 1940. ДО ДАНАС…
НЕСЕЋАМО СЕ ШТА ЈЕ ЈУЧЕ БИЛО, АЛИ ИПАК ЗНАМО ШТА ЈЕ БИЛО ПРЕ 1700 ГОДИНА…
Славили су некок незнам му ни име… а како су наставили за 10-20 година славиће и ове који су се појавили од 1940-5.
а како су се они звали, вероватно ће нам и то ускоро рећи…
Само и ти су били под БЛАГОСЛОВОМ…
Али и нас је било, а ми смо били по логорима смрти…