Убијање сељака
понедељак, 14 марта 2011 12:01 Рубрика: Догађаји
За време Турака Србија је живела од продаје говеда и свиња. Терао је српски сељак прасиће до Беча. Два века касније, Србија има сточни фонд на нивоу сточног фонда из 1908. године. Српски сељак више не производи месо. То данас за нас ради сељак у Бразилу и Аргентини. Овог нашег смо упропастили до те мере да би му и стрељање лакше пало, него да гаји стоку.
Веровали или не, али данас ако не бисмо увозили месо ми га не бисмо имали у нашим продавницама. Били смо врхунски произвођачи млека. Данас се у Србији, због неисплативости, кољу краве, а млеко у продавницама је углавном увозно. Наш сељак просипа млеко, јер је јефтиније од киселе воде.
Србија је пшеницом могла пола Европе да прехрани. Сувим златом би свако на свету платио да има житницу каква је Војводина. Данас, захваљујући самопроглашеним експертима за пољопривреду, у нашим радњама нема брашна.
Сврставани смо у ред већих узгајивача сунцокрета и шећерне репе. Данас у Србији у продавницама влада несташица уља и шећера. Важили смо за врхунске узгајиваче воћа и поврћа. Данас Србија увози јабуке, шљиве, крушке, купус, пасуљ, паприку, парадајз…
Не знам којим речима да частим оне који су овакав злочин према Србији починили. Ако смо некада, док смо у Беч терали стоку, поспрдно називани „говедарским народом“, а ипак смо могли да зарадимо и српски сељак добро да живи (сам Књаз Милош је био један од највећих трговаца свињама), онда се јавља недоумица како би нас данас требало звати. Јер, у време Турака смо макар нешто извозили, а шта то извозимо данас? Дао Бог да нас поново зову „говедарски народом“, али да нешто производимо.
Чиме нас је то обрадовала гомила нафирћканих и намирисаних тобожњих експерата за пољопривреду? Осим што нам се увоз генетски модификоване хране повећао и што власт планира да легализује увоз такве хране и тиме до краја сахрани српског сељака, а кроз коришћење такве хране и све нас заједно.
Ставите прст на чело, драги пријатељи. Свесно нам се годинама уназад уништавала пољопривреда, а кроз њено уништење разорено нам је село. Сви беже у град, а села су нам пуста. Доведени смо у позицију да морамо да увозимо храну како бисмо имали шта да једемо, јер у Србији се сељаку не исплати ништа више да произведе. Током прошле године у Србији је заклано око 80 000 крава. Највећи извоз ка иностранству био је извоз живе стоке, јер смо извезли око 30.000 јуница. За само годину дана Србија је остала без 110.000 крава музара. У односу на 1990. годину имамо за око 500.000 мање крава. У таквој ситуацији као наши „спасиоци“ јављају се увозници генетски модификоване хране, а гладан народ ту храну ће принудно куповати да би преживео, обзиром да је та храна јефтинија. Здрава храна ће бити мисаона именица, јер ће због њене несташице цене бити далеко веће. Домаће пиле ћете јести само ако имате неког на селу који је толико залудан да узгаја живину, чисто за сопствене потребе. Исто је и са прасићима или јунадима. За нашим трпезама све чешће ће нам „посластица“ бити крајње неукусно, увозно генетски модификовано месо. У преводу, режим је од 2000. године извео тихо убијање пољопривреде…Е, само због тог злочина, морају да одговарају. Мислите о томе.
Пише: ВладимирЂукановић, Правда
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст