четвртак, октобар 19, 2017

Убијање сељака

За вре­ме Ту­ра­ка Ср­би­ја је жи­ве­ла од про­да­је го­ве­да и сви­ња. Те­рао је срп­ски се­љак пра­си­ће до Бе­ча. Два ве­ка ка­сни­је, Ср­би­ја има сточ­ни фонд на ни­воу сточ­ног фон­да из 1908. го­ди­не. Срп­ски се­љак ви­ше не про­из­во­ди ме­со. То да­нас за нас ра­ди се­љак у Бра­зи­лу и Ар­ген­ти­ни. Овог на­шег смо упро­па­сти­ли до те ме­ре да би му и стре­ља­ње лак­ше па­ло, не­го да га­ји сто­ку.

Ве­ро­ва­ли или не, али да­нас ако не би­смо уво­зи­ли ме­со ми га не би­смо има­ли у на­шим про­дав­ни­ца­ма. Би­ли смо вр­хун­ски про­из­во­ђа­чи мле­ка. Да­нас се у Ср­би­ји, због не­ис­пла­ти­во­сти, ко­љу кра­ве, а мле­ко у про­дав­ни­ца­ма је углав­ном уво­зно. Наш се­љак про­си­па мле­ко, јер је јеф­ти­ни­је од ки­се­ле во­де.

Ср­би­ја је пше­ни­цом мо­гла по­ла Евро­пе да пре­хра­ни. Су­вим зла­том би сва­ко на све­ту пла­тио да има жит­ни­цу ка­ква је Вој­во­ди­на. Да­нас, за­хва­љу­ју­ћи са­мо­про­гла­ше­ним екс­пер­ти­ма за по­љо­при­вре­ду, у на­шим рад­ња­ма не­ма бра­шна.

Свр­ста­ва­ни смо у ред ве­ћих уз­га­ји­ва­ча сун­цо­кре­та и ше­ћер­не ре­пе. Да­нас у Ср­би­ји у про­дав­ни­ца­ма вла­да не­ста­ши­ца уља и ше­ће­ра. Ва­жи­ли смо за вр­хун­ске уз­га­ји­ва­че во­ћа и по­вр­ћа. Да­нас Ср­би­ја уво­зи ја­бу­ке, шљи­ве, кру­шке, ку­пус, па­суљ, па­при­ку, па­ра­дајз…

Не знам ко­јим ре­чи­ма да ча­стим оне ко­ји су ова­кав зло­чин пре­ма Ср­би­ји по­чи­ни­ли. Ако смо не­ка­да, док смо у Беч те­ра­ли сто­ку, по­спрд­но на­зи­ва­ни „го­ве­дар­ским на­ро­дом“, а ипак смо мо­гли да за­ра­ди­мо и срп­ски се­љак до­бро да жи­ви (сам Књаз Ми­лош је био је­дан од нај­ве­ћих тр­го­ва­ца сви­ња­ма), он­да се ја­вља не­до­у­ми­ца ка­ко би нас да­нас тре­ба­ло зва­ти. Јер, у вре­ме Ту­ра­ка смо ма­кар не­што из­во­зи­ли, а шта то из­во­зи­мо да­нас? Дао Бог да нас по­но­во зо­ву „го­ве­дар­ски на­ро­дом“, али да не­што про­из­во­ди­мо.

Чи­ме нас је то об­ра­до­ва­ла го­ми­ла на­фирћ­ка­них и на­ми­ри­са­них то­бо­жњих екс­пе­ра­та за по­љо­при­вре­ду? Осим што нам се увоз ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­не хра­не по­ве­ћао и што власт пла­ни­ра да ле­га­ли­зу­је увоз та­кве хра­не и ти­ме до кра­ја са­хра­ни срп­ског се­ља­ка, а кроз ко­ри­шће­ње та­кве хра­не и све нас за­јед­но.

Ста­ви­те прст на че­ло, дра­ги при­ја­те­љи. Све­сно нам се го­ди­на­ма уна­зад уни­шта­ва­ла по­љо­при­вре­да, а кроз ње­но уни­ште­ње ра­зо­ре­но нам је се­ло. Сви бе­же у град, а се­ла су нам пу­ста. До­ве­де­ни смо у по­зи­ци­ју да мо­ра­мо да уво­зи­мо хра­ну ка­ко би­смо има­ли шта да је­де­мо, јер у Ср­би­ји се се­ља­ку не ис­пла­ти ни­шта ви­ше да про­из­ве­де. То­ком про­шле го­ди­не у Ср­би­ји је за­кла­но око 80 000 кра­ва. Нај­ве­ћи из­воз ка ино­стран­ству био је из­воз жи­ве сто­ке, јер смо из­ве­зли око 30.000 ју­ни­ца. За са­мо го­ди­ну да­на Ср­би­ја је оста­ла без 110.000 кра­ва му­за­ра. У од­но­су на 1990. го­ди­ну има­мо за око 500.000 ма­ње кра­ва. У та­квој си­ту­а­ци­ји као на­ши „спа­си­о­ци“ ја­вља­ју се уво­зни­ци ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­не хра­не, а гла­дан на­род ту хра­ну ће при­нуд­но ку­по­ва­ти да би пре­жи­вео, об­зи­ром да је та хра­на јеф­ти­ни­ја. Здра­ва хра­на ће би­ти ми­са­о­на име­ни­ца, јер ће због ње­не не­ста­ши­це це­не би­ти да­ле­ко ве­ће. До­ма­ће пи­ле ће­те је­сти са­мо ако има­те не­ког на се­лу ко­ји је то­ли­ко за­лу­дан да уз­га­ја жи­ви­ну, чи­сто за соп­стве­не по­тре­бе. Исто је и са пра­си­ћи­ма или ју­на­ди­ма. За на­шим тр­пе­за­ма све че­шће ће нам „по­сла­сти­ца“ би­ти крај­ње не­у­ку­сно, уво­зно ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­но ме­со. У пре­во­ду, ре­жим је од 2000. го­ди­не из­вео ти­хо уби­ја­ње по­љо­при­вре­де…Е, са­мо због тог зло­чи­на, мо­ра­ју да од­го­ва­ра­ју. Ми­сли­те о то­ме.

Пише: ВладимирЂукановић, Правда



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*