петак, јул 28, 2017

Отворено писмо режисера Кустурице министру Бачевићу

Луксуз копања никла могу себи да приуште велике земље, жртвујући одређене територије. Никако Србија! Никл спада у 1А групу канцерогених материја.

Поштовани господине Бачевићу! Ево зашто није могуће изаћи у сусрет „моћној“ фирми „Србија никл“, иза које стоји „Јуропијен никл“, исти онај којег смо потерали са територије Србије 2005-2006. године, и зашто нас цивилизацијски разлози терају да одговорно делујемо према нашој земљи. Одговорност није само психолошка, морална категорија. Према њој можемо мерити ниво наше цивилизованости!

Режисер Емир Кустурица и министар Милан Баачевић

Сви подаци доступни о рудницима никла говоре да је у радијусу од 50 до 100 километара од места где се сумпорном киселином одваја ова руда од отпада, људи обољевају, а међународна агенција за истраживање канцера, господине Бачевићу, сврстава никл у 1А групу канцерогених материја, јер изазива карцином носа, синусних шупљина и гркљана. У људски организам може да се унесе водом, храном или удисањем.

Луксуз копања никла могу себи да приуште велике земље, жртвујући одређене територије. Никако Србија. Напетост око идеје да ће Србија извршити самоубиство 2005. дајући „Јуропијен никлу“ концесију за искоришћавање руде никла, симболички је завршена сусретом између тадашњег премијера Војислава Коштунице и енглеског амбасадора. Као и остали мешетари који су по месним заједницама уверавали Србе да је одвајање руде никла од отпада безопасно, Енглез је нашег премијера уверавао да су то чиста посла и навео пример Турске где се експлоатише ова руда. И да се тик уз руднике може садити парадајз!? Ја сам тада веровао да је, ипак, у питању никловани парадајз! Војислав Коштуница је слаткоречивом амбасадору одговорио питањем: „А зашто ви то онда не радите у Велсу?“

Не видим ниједан разлог, господине Бачевићу, да за тако велике подухвате као што су рудници не консултујете стручњаке САНУ који, између осталог, због тога и постоје. Они су водили одлучујућу теоретску битку против копања никла у времену које помињем и, хвала богу, тријумфовали заједно са свима који верују да је боље бити жив него мртав и да је одговорност у односу на живот и здравље такође примарна обавеза пред грађанима и историјом.

Српски домаћин је против „прљаве технологије“


Није непознато да је општа тенденција западних држава да прераду руда селе у мање развијене земље. На тај начин, без великих улагања, искоришћава се сиромашна руда слабијег квалитета, а читав посао исплатив је због јефтине радне снаге и коришћења „прљавих“ технологија обраде. Посебна карика у том ланцу профитирања у неразвијеним земљама је и слаба контрола надлежних инспекција. Можете ли замислити нашу инспекцију која независно мери засићеност ваздуха сумпорном киселином!? Доступни материјали лако вас упуте у стање у нашим рудницима. По закупљивању постројења у Бору заказала је контрола каква је и одакле руда која се ту прерађује. Наша руда бакра била је солидног квалитета, али сада се у Бору прерађује много сиромашнија и „прљавија“ руда која се доноси из Чилеа.

Потпуно разумем финансијску кризу и економски очај и политичко наслеђе које је запало Вама и Вашој партији. Али, ево начина на који се мисли на будућност. Дакле, за седам година цена је порасла за 5.000 долара и разумљиво је поновно интересовање са српски никл.

Али, ако је Србија за седам година неексплоатисања никла „зарадила“ 5.000 долара по тони, колико ће зарадити за своја покољења ако никл сачува наредних 70 година?

То би био не само домаћински однос, попут оног који сељак има према својој шуми, па је не сече, него чува да би обезбедио живот далеким потомцима, него би се, у међувремену, у тих 70 година, дошло и до технолошког процеса који неће из руде издвајати никл, а из људског тела – здравље.

Сачекајмо потпуно сигурну технологију – на чему ће нам наши потомци бити захвални. У противном, данас ће неко имати новац, неко неће имати ни новац ни здравље, а потомака, могуће, неће ни бити.

Укупна површина заштићених подручја у Србији покрива 5,86 одсто њене територије. За разлику од Србије, данас је у свету заштићено близу 13 одсто светског копна, док је тај проценат у ЕУ знатно већи – близу 18 одсто.

Дакле, Србија спада у државе са најмањим процентом површина на којима се штити њена природна баштина.

Поред тога, заштићена подручја Србије су у веома лошем стању услед сталног уништавања, деградације и фрагментације њихових природних станишта.

Евентуално обнављање идеје о експлоатацији никла на Мокрој гори управо би указало на одсуство одговорности и на поражавајући однос државе према природној баштини коју је сама заштитила.

– Парк природе „Шарган-Мокра гора“ је заштићено подручје прве категорије, од изузетног националног значаја, заштићено Уредбом Владе Републике Србије;

– Овај парк природе истовремено је Међународно значајно подручје за биљке (Импортант Плант Ареас ин Еуропе – ИПА ин Еуропе), Међународно значајно подручје за птице (Импортант Бирд Ареас – ИБА), Одабрано подручје за дневне лептире (Приме Буттерфлy Ареас ин Сербиа – ПБА);

– У Парку природе „Шарган-Мокра гора“ регистровано је 20 објеката геонаслеђа од националног значаја;

– Парк природе „Шарган-Мокра гора“ је Емералд подручје које представља део националне еколошке мреже и треба да постане део Паневропске еколошке мреже;

– Парк природе „Шарган-Мокра гора“ заједно са Заовинама и Националним парком „Тара“, као и са деловима општина Вишеград, Рогатица и Сребреница, налази се на прелиминарној листи потенцијалних прекограничних Резервата биосфере у оквиру Унесковог програма „Човек и биосфера“ (МаБ – Ман анд Биоспхаере, УНЕСЦО).

Такође, не сме се занемарити чињеница да је Миленијумским циљевима Републике Србије, усклађеним са Миленијумском декларацијом УН из 2000. године, Националном стратегијом одрживог развоја и Просторним планом Републике Србије 2010-2020, утврђено да би до 2012. године под законском заштитом требало да буде 10 одсто, а до 2020. године 12 одсто територије наше државе. Ми, међутим, не штитимо ни подручја која су до сада заштићена. Замислите шта све пропада ако „Србија никл“ крене у експлоатацију руде само на Мокрој гори. Једини начин да се уверимо како је све ово добро јесте да поверујемо попут енглеског амбасадора да уз руднике ничу баште са парадајзом.

Господине Бачевићу, ако се сложимо да је боље бити здрав него болестан и ако смо се сложили да криминалце треба терати у затвор, зашто се не бисмо сложили да је боље живети у средини где жућкасте сумпорне кише не добују по нашим прозорима!

Министар Бачевић је рекао да би се ископавање руде никла обављало на подручју Тополе, на граничном појасу између Врњачке Бање и Трстеника и на потезу између Мокре горе и Републике Српске.

 

(Емир Кустурица, вечерње НОВОСТИ)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  ljubo   |  петак, 28 септембар 2012 21:12

    Bravo Emire, svi moramo da dignemo glas da se sacuva ova priroda i zdrava sredina, neigrajmo se sa prirodom, Neka se obelodani ko je dao dozvolu da se vrse iskopavanja nikla, neka se cuje i ministarka Z.Markovic. Sprecimo i zabranimo ovakve budalastine, trazili su naftu i na planini Jelici, svasta se radi. Pokrenimo akciju za zastitu nasih prirodnih bogatstava, oko Zvecana na 50 kilometara u precniku nema zive ptice, bela suma i krovovi, sterilitet, teski metali i svasta drugo.Nedajmo da se igraju sa ovom nasom prelepom Srbijom, dosta je vise tajkuna, ko je taj Srbija nikl i za koga radi, za Srbiju sigurno ne.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*