četvrtak, jul 18, 2019

Otvoreno pismo režisera Kusturice ministru Bačeviću

Luksuz kopanja nikla mogu sebi da priušte velike zemlje, žrtvujući određene teritorije. Nikako Srbija! Nikl spada u 1A grupu kancerogenih materija.

Poštovani gospodine Bačeviću! Evo zašto nije moguće izaći u susret „moćnoj“ firmi „Srbija nikl“, iza koje stoji „Juropijen nikl“, isti onaj kojeg smo poterali sa teritorije Srbije 2005-2006. godine, i zašto nas civilizacijski razlozi teraju da odgovorno delujemo prema našoj zemlji. Odgovornost nije samo psihološka, moralna kategorija. Prema njoj možemo meriti nivo naše civilizovanosti!

Režiser Emir Kusturica i ministar Milan Baačević

Svi podaci dostupni o rudnicima nikla govore da je u radijusu od 50 do 100 kilometara od mesta gde se sumpornom kiselinom odvaja ova ruda od otpada, ljudi oboljevaju, a međunarodna agencija za istraživanje kancera, gospodine Bačeviću, svrstava nikl u 1A grupu kancerogenih materija, jer izaziva karcinom nosa, sinusnih šupljina i grkljana. U ljudski organizam može da se unese vodom, hranom ili udisanjem.

Luksuz kopanja nikla mogu sebi da priušte velike zemlje, žrtvujući određene teritorije. Nikako Srbija. Napetost oko ideje da će Srbija izvršiti samoubistvo 2005. dajući „Juropijen niklu“ koncesiju za iskorišćavanje rude nikla, simbolički je završena susretom između tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i engleskog ambasadora. Kao i ostali mešetari koji su po mesnim zajednicama uveravali Srbe da je odvajanje rude nikla od otpada bezopasno, Englez je našeg premijera uveravao da su to čista posla i naveo primer Turske gde se eksploatiše ova ruda. I da se tik uz rudnike može saditi paradajz!? Ja sam tada verovao da je, ipak, u pitanju niklovani paradajz! Vojislav Koštunica je slatkorečivom ambasadoru odgovorio pitanjem: „A zašto vi to onda ne radite u Velsu?“

Ne vidim nijedan razlog, gospodine Bačeviću, da za tako velike poduhvate kao što su rudnici ne konsultujete stručnjake SANU koji, između ostalog, zbog toga i postoje. Oni su vodili odlučujuću teoretsku bitku protiv kopanja nikla u vremenu koje pominjem i, hvala bogu, trijumfovali zajedno sa svima koji veruju da je bolje biti živ nego mrtav i da je odgovornost u odnosu na život i zdravlje takođe primarna obaveza pred građanima i istorijom.

Srpski domaćin je protiv „prljave tehnologije“


Nije nepoznato da je opšta tendencija zapadnih država da preradu ruda sele u manje razvijene zemlje. Na taj način, bez velikih ulaganja, iskorišćava se siromašna ruda slabijeg kvaliteta, a čitav posao isplativ je zbog jeftine radne snage i korišćenja „prljavih“ tehnologija obrade. Posebna karika u tom lancu profitiranja u nerazvijenim zemljama je i slaba kontrola nadležnih inspekcija. Možete li zamisliti našu inspekciju koja nezavisno meri zasićenost vazduha sumpornom kiselinom!? Dostupni materijali lako vas upute u stanje u našim rudnicima. Po zakupljivanju postrojenja u Boru zakazala je kontrola kakva je i odakle ruda koja se tu prerađuje. Naša ruda bakra bila je solidnog kvaliteta, ali sada se u Boru prerađuje mnogo siromašnija i „prljavija“ ruda koja se donosi iz Čilea.

Potpuno razumem finansijsku krizu i ekonomski očaj i političko nasleđe koje je zapalo Vama i Vašoj partiji. Ali, evo načina na koji se misli na budućnost. Dakle, za sedam godina cena je porasla za 5.000 dolara i razumljivo je ponovno interesovanje sa srpski nikl.

Ali, ako je Srbija za sedam godina neeksploatisanja nikla „zaradila“ 5.000 dolara po toni, koliko će zaraditi za svoja pokoljenja ako nikl sačuva narednih 70 godina?

To bi bio ne samo domaćinski odnos, poput onog koji seljak ima prema svojoj šumi, pa je ne seče, nego čuva da bi obezbedio život dalekim potomcima, nego bi se, u međuvremenu, u tih 70 godina, došlo i do tehnološkog procesa koji neće iz rude izdvajati nikl, a iz ljudskog tela – zdravlje.

Sačekajmo potpuno sigurnu tehnologiju – na čemu će nam naši potomci biti zahvalni. U protivnom, danas će neko imati novac, neko neće imati ni novac ni zdravlje, a potomaka, moguće, neće ni biti.

Ukupna površina zaštićenih područja u Srbiji pokriva 5,86 odsto njene teritorije. Za razliku od Srbije, danas je u svetu zaštićeno blizu 13 odsto svetskog kopna, dok je taj procenat u EU znatno veći – blizu 18 odsto.

Dakle, Srbija spada u države sa najmanjim procentom površina na kojima se štiti njena prirodna baština.

Pored toga, zaštićena područja Srbije su u veoma lošem stanju usled stalnog uništavanja, degradacije i fragmentacije njihovih prirodnih staništa.

Eventualno obnavljanje ideje o eksploataciji nikla na Mokroj gori upravo bi ukazalo na odsustvo odgovornosti i na poražavajući odnos države prema prirodnoj baštini koju je sama zaštitila.

– Park prirode „Šargan-Mokra gora“ je zaštićeno područje prve kategorije, od izuzetnog nacionalnog značaja, zaštićeno Uredbom Vlade Republike Srbije;

– Ovaj park prirode istovremeno je Međunarodno značajno područje za biljke (Important Plant Areas in Europe – IPA in Europe), Međunarodno značajno područje za ptice (Important Bird Areas – IBA), Odabrano područje za dnevne leptire (Prime Butterfly Areas in Serbia – PBA);

– U Parku prirode „Šargan-Mokra gora“ registrovano je 20 objekata geonasleđa od nacionalnog značaja;

– Park prirode „Šargan-Mokra gora“ je Emerald područje koje predstavlja deo nacionalne ekološke mreže i treba da postane deo Panevropske ekološke mreže;

– Park prirode „Šargan-Mokra gora“ zajedno sa Zaovinama i Nacionalnim parkom „Tara“, kao i sa delovima opština Višegrad, Rogatica i Srebrenica, nalazi se na preliminarnoj listi potencijalnih prekograničnih Rezervata biosfere u okviru Uneskovog programa „Čovek i biosfera“ (MaB – Man and Biosphaere, UNESCO).

Takođe, ne sme se zanemariti činjenica da je Milenijumskim ciljevima Republike Srbije, usklađenim sa Milenijumskom deklaracijom UN iz 2000. godine, Nacionalnom strategijom održivog razvoja i Prostornim planom Republike Srbije 2010-2020, utvrđeno da bi do 2012. godine pod zakonskom zaštitom trebalo da bude 10 odsto, a do 2020. godine 12 odsto teritorije naše države. Mi, međutim, ne štitimo ni područja koja su do sada zaštićena. Zamislite šta sve propada ako „Srbija nikl“ krene u eksploataciju rude samo na Mokroj gori. Jedini način da se uverimo kako je sve ovo dobro jeste da poverujemo poput engleskog ambasadora da uz rudnike niču bašte sa paradajzom.

Gospodine Bačeviću, ako se složimo da je bolje biti zdrav nego bolestan i ako smo se složili da kriminalce treba terati u zatvor, zašto se ne bismo složili da je bolje živeti u sredini gde žućkaste sumporne kiše ne dobuju po našim prozorima!

Ministar Bačević je rekao da bi se iskopavanje rude nikla obavljalo na području Topole, na graničnom pojasu između Vrnjačke Banje i Trstenika i na potezu između Mokre gore i Republike Srpske.

 

(Emir Kusturica, večernje NOVOSTI)



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  ljubo   |  petak, 28 septembar 2012 21:12

    Bravo Emire, svi moramo da dignemo glas da se sacuva ova priroda i zdrava sredina, neigrajmo se sa prirodom, Neka se obelodani ko je dao dozvolu da se vrse iskopavanja nikla, neka se cuje i ministarka Z.Markovic. Sprecimo i zabranimo ovakve budalastine, trazili su naftu i na planini Jelici, svasta se radi. Pokrenimo akciju za zastitu nasih prirodnih bogatstava, oko Zvecana na 50 kilometara u precniku nema zive ptice, bela suma i krovovi, sterilitet, teski metali i svasta drugo.Nedajmo da se igraju sa ovom nasom prelepom Srbijom, dosta je vise tajkuna, ko je taj Srbija nikl i za koga radi, za Srbiju sigurno ne.

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*