петак, јул 28, 2017

Старине са Голије

У Голијској тишини на 1.100 метара надморске висине, где је све мање становника, али и путника намерника, живе 92-годишњи Хранислав Маринковић и његов мачак Мишко. У дружењу и међусобном разумевању бреме пристиглих година обојица лакше носе.Хранислав Маринковић и његов мачак Мишко најстарији су житељи планине Голије. Они живе заједно још од 1995. године, када је мачак

Мишко дошао на свет и године када је најстарији мештанин прелепе Голијске висоравни остао без супруге Руже.

Како време брже пролази пријатељство и оданост старина са Рудна, 92-годишњег Хранислава Маринковића и његовог мачка Мишка, су све већи. У дружењу и међусобном разумевању бреме пристиглих година обојица лакше носе.

„Од како је проходао, мачак је почео да се дружи са мном, више него са мачком која га је омацила. Ишао је са мном свуда, у продавницу, у шуму, на њиву. Постали смо нераздвојни. Све разуме шта му причам, само што не говори. Удовољавам му у свему. Сваког дана попије по чашу јогурта, воли рибу, месо, само неће сланину иако ње имам највише“, каже деда Хране.

И мачак Мишко има разумевање за газдине свакодневне обавезе. Стрпљиво чека да Хране ујутру очисти шпорет, поспреми кућу, спреми доручак, понешто закрпи на својој машини „сингерици“, спреми доручак па да онда њему посвети сву пажњу.

Изненадне посете гостију и путника намерника, којих је све мање на 1.100 метара надморске висине, обрадују деда Храна.

Док деда Хране спрема кафу, мачак преде крај ногу гостију као да им прича о великој љубави између њега и његовог газде Храна. Прија им друштво и свако ново познанство, али су у свом свету -у голијској тишини у којој су најречнији и најзадовољнији.

РТС



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*