уторак, децембар 11, 2018

Девизне резерве

Где одлази 498,1 милион евра годишње? Коме одлази? Зашто НБС страхује да прикаже где се наше девизне резерве налазе? Зашто је то државна тајна? Ово је питање које нико не сме да отвори. Питање које је забрањено. Зашто?

 

***

 

 

 

Овим текстом отварам питање девизних резерви Србије. Питање које нико не сме да отвори. Питање које је забрањено. Зашто? Свака држава настоји да има девизне резерве, које јој омогућавају да оствари ликвидност финансијског система.

О девизним резервама се стара Народна банка Србије. У склопу кредитно-монетарне политике девизне резерве служе да се усагласе финансијске обавезе државе. Кредитно-монетрану политику одређује Народна банка, која је под контролом Народне скупштине и тако, заједно са владом Србије, стара се о привредном развоју државе.Тако би требало да буде, али, нажалост, тако у политичкој пракси није. Неолиберални капитализам је прокламовао независност централних банака.Мислили смо да је та независност неопходна да би стручњаци из централне банке контролисали мегаломанске апетите политичких влада, које настоје, нарочито уочи избора, да се додворе бирачима.

Централна банка брани струку од политичких насртљиваца и не дозвољава да се наруши монетарна стабилност државе. Отуда наше залагање за независност централне банке. Али, како то већ бива са неолибералним идеолозима, то је била њихова нова превара. Исто као што је превара била пропагандна прича о слободном тржишту и демократији. Њихово слободно тржиште се претворили у монопол Фамилије, док се демократија претворила у корпоративно управљање поробљеним дужницима.

Подршка фашистичким режимима по свету, који су прихватили идеологију неолиберализма, само су доказ ове моје тврдње. Социјалне разлике су постале неиздрживе и неолиберализам је довео до тога да су богати постали још богатији, док су сиромашни постали све сиромашнији.


Средња класа је уништена.
Радничке класе више нема. Синдикати су под контролом корпорација. Велики Брат све надгледа и држи свет под окупацијом шизофрене Фамилије. Тако су настале савремене кризе. Нема изласка из кризе док се не реше системски проблеми раслојеног друштва.Главна полуга за остваривање светског ропства постала је централна банка.

У свакој држави је примењен исти рецепт. Како је централна банка САД постала од 24.12.1913.године ФЕД, која је приватна банка Фамилије и која је добила привилегију да штампа долар без покрића, онда се Фамилија, односно ФЕД, наметнули као главни контролори новчаних токова, на почетку XX века у САД, а на крају XX века покушавају да владају свуда по свету. Тако се испунило пророчанство првог у низу бандита Ротшилда, који је пре више од два века изјавио да није важно ко је на власти, него ко штампа новац.

Привилегија штампања новца је тако остала у рукама криминалне Фамилије.То је највећа светска превара. Која траје и данас, јер се наставило штампање долара и евра без покрића. Зараде су астрономске. Ако за штампање једне папирнате новчанице од 100$ треба потрошити један цент, онда је то профит по свакој новчаници од 10.000%. Богатство Фамилије и њених опслужитеља почива на овој светској пљачки планете. Нема спаса поробљеном човечанству док се овај кључни проблем не реши. А тај проблем се не решава, јер су централне банке добиле независност од својих националних влада, али су постале потпуно зависне од Фамилије. Која је вешто направила ту подвалу о независности централних банака, јер је смислила ситем како да националне централне банке стави под своју контролу. Тако је смишљен ММФ и Светска банка, који су финансијски полицајци за контролу националних банка.

Неолиберални капитализам је одскочна даска мултинационалним корпорацијама које владају светом и које су у власништву Фамилије.

Највећи непријатељи мултинационалних компанија су националне, суверене државе и народи који чувају и бране свој национални идентитет. Они спречавају стварање јединственог потрошачког тржишта на коме господаре мултинационалне компаније. Из тог разлога Фамилија доноси одлуку да се униште националне државе и народи који чувају свој национални идентитет. Тако је почело страдање и истребљивање Срба, који су, снагом свог древног ума и интелигенције, први схватили ову превару и постали реметилачки фактор за остваривање империјалних освајања Фамилије.

Ево одговора свима вама који не можете никако да разумете зашто нам се то дешава и зашто смо ми, Срби, постали Индијанци у каубојском филму. ММФ је прописао правила која мора свака централна банка да се придржава, ако хоће да добија кредите од светских финасијских корпорација и ако хоће да сачува кредитни рејтинг. На власт се у државама доводе марионете, унутрашњи окупатори и велиздајници, којима се мозак лоботомира и који постају верни извршитељи Великог Брата.

 

На чело централних банака се доводе незналице и уцењени, похлепни олош, који спроводи политику ММФ-а.

 

Тако независна држава постаје окупирана и колонијална свест њених политичара омогућава управљачима света да спроводе политику која је у интересу Фамилије. Како би та политика била што ефикаснија, дозвољава се локалним бандитима на власти да краду државу и народ.Фамилија зна да локални бандити на власти краду и она их подржава у томе, јер тако лакше остварују своје империјалне интересе. Проблем, дакле, није у Фамилији која је вековима таква, него у нашим политичарима који нису родољуби, који су похлепни, који имају паланачку снисходљивост и који издају наше националне интересе.

Све ово морамо да знамо да бисмо објаснили функционисање, у таквим условима, девизних резерви. Видели смо да се свака власт у Србији утркује да се додворе ММФ-у. То раде јер знају где се одлучује о њиховој судбини. Мора ли Србија да слуша националне економије и да контролишу рад централних банка. То је признао Џон Перкинс. Постоје земље које су одбиле услуге ММФ-а, јер су схватиле да је то замка. Једна од тих земаља је и Боцвана. Након тога Боцвана је почела да се привредно развија.

Преко две деценије пишем да Србија мора да одбије услуге ММФ-а и да спроводимо нашу економску политику. Данас је то учинила Мађарска. Србија је остала заточеник економских убица. Шизофрени Вучић је добио задатак да настави уништавање српске државе, економије и народа. Шеснаести чиновници ММФ-а држе нам лекције о економији, док су у НБС налазе њихови извршитељи који све контролишу.

Погледајмо како то у пракси изгледа.
На дан 30.09.2018.године девизне резерве су 11,172 милијарди евра, али узећемо за анализу прошлу завршену годину 31.12.2017., јер имамо све званичне објављене податке.
Упоредном анализом ћемо открити шта се дешава са девизним резервама и изнећу моје стручно решење за неку нову `владу националног спаса`. Дакле, на крају прошле године девизне резерве су износиле – 9,962 милијарди евра и главни приход НБС из девизних резерви је био, према билансу прихода НБС, у износу од 8,701 милијарди динара или, према средњем курсу НБС, износ од – 73,446 милиона евра. Толико је НБС приходовала годишње од сопствених девизних резерви. У укупне девизне резерве сам узео и 19,8 т злата, које имамо, јер можемо са тим златним резервама да правимо приходе, ако на чело НБС дођу стручни и родољубиви зналци банкарства. Када приход од камате поделимо са укупним девизним резервама, добићемо проценат камате по коме се пласирају наше девизне резерве и он износи – 0,7373%.

Зашто је тај годишњи приход толико мали? Истовремено, Србија се задуживала на светском тржишту по каматама од 5 до 7% годишње. Значи, Србија пласира 9,962 милијарде евра по камати од 0,7373%, док се задужујемо по камати од 5-7%. Узмимо да је просечно задуживање било 5,73% и да је, ради лакше рачунице, разлика читавих 5% годишње или 498.100.000 евра.

 

 

Где одлази 498,1 милион евра годишње? Коме одлази? Зашто НБС страхује да приказује где се наше девизне резерве налазе? Зашто је то државна тајна?

Погледајмо кретање девизних резерви од 2004 до 2017. године. Година 2004 – 4,006 , 2005 -4,922, 2006 -9,020, 2007 – 9,634, 2008 – 8,162, 2009 – 10,602, 2010-10,002, 2011 – 12,058, 2012 – 10,915, 2013 – 11,189, 2014- 9,907, 2015 – 10,378, 2016 – 10,205 и 2017 -9,962 милијарде евра.

Ако узмемо да је свуда изгубљени нето профит био 5%, онда кумулативно добијамо за овај период да смо на нерационалном држању девизних резерви и великом задуживању изгубили – 6,549 милијарди евра. За овај износ смо могли у овом периоду да отворимо 1.309.800 нових радних места.

Где је отишао овај новац? Отишао је код странаца и политичара у Србији, који су добили свој део процента зато што су били послушни и спроводили такву политику управљања девизним резервама која је била штетна за наше националне интересе. Претпоставимо да су стручни људи управљали у том периоду нашим девизним резервама, онда бисмо добили уштеде од 6,549 милијарди евра, које би остале у Србији. Напомињем, да буде јасно свима, ово су наши губици на нерационалној употреби девизних резерви. То нема никакве везе са податком, кога сам изнео почетком године, да су банке изнеле из Србије у периоду 2001-2018.година преко 28 милијарди евра оствареног профита. Погледајмо структуру девизних резерви 30.09.2018.године. Званичне девизне резерве -11.172 милијарде евра.

Девизне резерве у конвертибилној валути – 10,445 милијарде евра. Од тога у државни папирима страних држава имамо – 6,606 милијарди евра, ако дође до светског финансијског цунамија, тај државни новац ће да пропадне. Пошто су све те државе, нарочито САД, презадужене, држати девизне резерве у њиховим државним обвезницама је сулудо. Код осталих централних банака, БИС и ММФ-а имамо – 3,839 милијарди евра. Златне резерве се воде на 659 милиона евра.

Значи, да закључим, наше девизне резерве су потпуно ван функције привредног развоја државе.

Неко други на нашим девизним резервама прави профите. Зашто би Србија пристала на то? Само због тога што политичари имају интересе из овакве штетне политике?

Шта треба да радимо?

Након рушења велеиздајничког Вучићевог режима, потребно је да тужилаштво истражи како се управљало девизним резервама Србије од 2001.године до данас.

Из свих државних институција морамо да избацимо странце. То значи и из Народне банке.

Морамо да раскинемо уговор са ММФ-ом и да не примењујемо његове штетне економске рецепте. Морамо да тужимо ММФ и све политичаре који су били на власти, јер су примењивали концепт који је штетан по државу Србију.

Потребно је да се повуку све девизне резерве у Народну банку и да се са девизним резервама ради исто онако како њима управља држава Јапан. Наиме, држава Јапан користи девизне резерве искључиво за свој привредни развој и одржавање ликвидности државе.

Када упоредимо новчану масу М1 према стању девизних резерви, добијамо податак да девизне резерве покривају целокупну новчану масу за 200% и да имамо девизне резерве за шест месеци увоза. Зашто бисмо имали толику покривеност девизним резервама? Зато што је то одредио ММФ. Глупост!

Економске убице из ММФ-а нису добронамерни и не требамо да их слушамо. Све девизне резерве морају бити под контролом Народне банке, а НБС мора бити под контролом `владе националног спаса` и Народне скупштине.

Предвидео сам да на седницама `владе националног спаса` мора да седи увек Гувернер НБС и да заједно креирају економску и кредитно-монетарну политику. Пошто НБС већ остварује приходе годишње из девизних резерви од 0,7373%, толико ће и добити када све девизне резерве буду под контролом НБС и нове владе Србије. НБС ће пласирати део девизних резерви у извозне послове са роковима враћања од три месеца до годину дана.

Пласман ће да иде преко комерцијалних банака, које ће добити своју провизију од 0.2627%. То може да буде и комисиони посао за комерцијалне банке. Пошто сам осамдесетих година окретао највећи новац банака и привреде Југославије преко ових комисионих послова, сматрам да је ова могућност остварива за обезбеђивање ликвидности извозне привреде.

То значи да би извозници добијали кредите са каматом од 1% годишње. То би довело до експлозије извоза из Србије, покретања домаће производње и реалног раста запослености, јер данас нема никакве подршке извозној привреди, пошто се стимулишу увозници, који пуне буџет и уништавају домаћу производњу и запосленост. Такође, истовремено би се вршиле корекције на курсу динара и доводиле извознике у повољнију позицију од привилегованих увозника.

Изнео сам модел како да се девизне резерве ставе у службу државе, привреде и народа. Ово је све могуће остварити.


Услов је да се сруши досадашња издајничка и штеточинска политика.
Морају да одговарају сви који су учествовали у пљачкању државе и грађана. Ми, стручњаци из земље и расејања, знамо шта треба да радимо. Потребно нам је само створити прилику да то знање покажемо.

Зато се као први задатак поставља промена досадашње неолибералне политике. Закон о лустрацији и Закон о пореклу имовине и конфискацији имовине политичара и тајкуна мора да уведе ред у државу.

Без казне одговорних и без увођења реда у државу, нема нам спаса.



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*