sreda, april 24, 2019

Devizne rezerve

Gde odlazi 498,1 milion evra godišnje? Kome odlazi? Zašto NBS strahuje da prikaže gde se naše devizne rezerve nalaze? Zašto je to državna tajna? Ovo je pitanje koje niko ne sme da otvori. Pitanje koje je zabranjeno. Zašto?

 

***

 

 

 

Ovim tekstom otvaram pitanje deviznih rezervi Srbije. Pitanje koje niko ne sme da otvori. Pitanje koje je zabranjeno. Zašto? Svaka država nastoji da ima devizne rezerve, koje joj omogućavaju da ostvari likvidnost finansijskog sistema.

O deviznim rezervama se stara Narodna banka Srbije. U sklopu kreditno-monetarne politike devizne rezerve služe da se usaglase finansijske obaveze države. Kreditno-monetranu politiku određuje Narodna banka, koja je pod kontrolom Narodne skupštine i tako, zajedno sa vladom Srbije, stara se o privrednom razvoju države.Tako bi trebalo da bude, ali, nažalost, tako u političkoj praksi nije. Neoliberalni kapitalizam je proklamovao nezavisnost centralnih banaka.Mislili smo da je ta nezavisnost neophodna da bi stručnjaci iz centralne banke kontrolisali megalomanske apetite političkih vlada, koje nastoje, naročito uoči izbora, da se dodvore biračima.

Centralna banka brani struku od političkih nasrtljivaca i ne dozvoljava da se naruši monetarna stabilnost države. Otuda naše zalaganje za nezavisnost centralne banke. Ali, kako to već biva sa neoliberalnim ideolozima, to je bila njihova nova prevara. Isto kao što je prevara bila propagandna priča o slobodnom tržištu i demokratiji. Njihovo slobodno tržište se pretvorili u monopol Familije, dok se demokratija pretvorila u korporativno upravljanje porobljenim dužnicima.

Podrška fašističkim režimima po svetu, koji su prihvatili ideologiju neoliberalizma, samo su dokaz ove moje tvrdnje. Socijalne razlike su postale neizdržive i neoliberalizam je doveo do toga da su bogati postali još bogatiji, dok su siromašni postali sve siromašniji.


Srednja klasa je uništena.
Radničke klase više nema. Sindikati su pod kontrolom korporacija. Veliki Brat sve nadgleda i drži svet pod okupacijom šizofrene Familije. Tako su nastale savremene krize. Nema izlaska iz krize dok se ne reše sistemski problemi raslojenog društva.Glavna poluga za ostvarivanje svetskog ropstva postala je centralna banka.

U svakoj državi je primenjen isti recept. Kako je centralna banka SAD postala od 24.12.1913.godine FED, koja je privatna banka Familije i koja je dobila privilegiju da štampa dolar bez pokrića, onda se Familija, odnosno FED, nametnuli kao glavni kontrolori novčanih tokova, na početku XX veka u SAD, a na kraju XX veka pokušavaju da vladaju svuda po svetu. Tako se ispunilo proročanstvo prvog u nizu bandita Rotšilda, koji je pre više od dva veka izjavio da nije važno ko je na vlasti, nego ko štampa novac.

Privilegija štampanja novca je tako ostala u rukama kriminalne Familije.To je najveća svetska prevara. Koja traje i danas, jer se nastavilo štampanje dolara i evra bez pokrića. Zarade su astronomske. Ako za štampanje jedne papirnate novčanice od 100$ treba potrošiti jedan cent, onda je to profit po svakoj novčanici od 10.000%. Bogatstvo Familije i njenih opslužitelja počiva na ovoj svetskoj pljački planete. Nema spasa porobljenom čovečanstvu dok se ovaj ključni problem ne reši. A taj problem se ne rešava, jer su centralne banke dobile nezavisnost od svojih nacionalnih vlada, ali su postale potpuno zavisne od Familije. Koja je vešto napravila tu podvalu o nezavisnosti centralnih banaka, jer je smislila sitem kako da nacionalne centralne banke stavi pod svoju kontrolu. Tako je smišljen MMF i Svetska banka, koji su finansijski policajci za kontrolu nacionalnih banka.

Neoliberalni kapitalizam je odskočna daska multinacionalnim korporacijama koje vladaju svetom i koje su u vlasništvu Familije.

Najveći neprijatelji multinacionalnih kompanija su nacionalne, suverene države i narodi koji čuvaju i brane svoj nacionalni identitet. Oni sprečavaju stvaranje jedinstvenog potrošačkog tržišta na kome gospodare multinacionalne kompanije. Iz tog razloga Familija donosi odluku da se unište nacionalne države i narodi koji čuvaju svoj nacionalni identitet. Tako je počelo stradanje i istrebljivanje Srba, koji su, snagom svog drevnog uma i inteligencije, prvi shvatili ovu prevaru i postali remetilački faktor za ostvarivanje imperijalnih osvajanja Familije.

Evo odgovora svima vama koji ne možete nikako da razumete zašto nam se to dešava i zašto smo mi, Srbi, postali Indijanci u kaubojskom filmu. MMF je propisao pravila koja mora svaka centralna banka da se pridržava, ako hoće da dobija kredite od svetskih finasijskih korporacija i ako hoće da sačuva kreditni rejting. Na vlast se u državama dovode marionete, unutrašnji okupatori i velizdajnici, kojima se mozak lobotomira i koji postaju verni izvršitelji Velikog Brata.

 

Na čelo centralnih banaka se dovode neznalice i ucenjeni, pohlepni ološ, koji sprovodi politiku MMF-a.

 

Tako nezavisna država postaje okupirana i kolonijalna svest njenih političara omogućava upravljačima sveta da sprovode politiku koja je u interesu Familije. Kako bi ta politika bila što efikasnija, dozvoljava se lokalnim banditima na vlasti da kradu državu i narod.Familija zna da lokalni banditi na vlasti kradu i ona ih podržava u tome, jer tako lakše ostvaruju svoje imperijalne interese. Problem, dakle, nije u Familiji koja je vekovima takva, nego u našim političarima koji nisu rodoljubi, koji su pohlepni, koji imaju palanačku snishodljivost i koji izdaju naše nacionalne interese.

Sve ovo moramo da znamo da bismo objasnili funkcionisanje, u takvim uslovima, deviznih rezervi. Videli smo da se svaka vlast u Srbiji utrkuje da se dodvore MMF-u. To rade jer znaju gde se odlučuje o njihovoj sudbini. Mora li Srbija da sluša nacionalne ekonomije i da kontrolišu rad centralnih banka. To je priznao Džon Perkins. Postoje zemlje koje su odbile usluge MMF-a, jer su shvatile da je to zamka. Jedna od tih zemalja je i Bocvana. Nakon toga Bocvana je počela da se privredno razvija.

Preko dve decenije pišem da Srbija mora da odbije usluge MMF-a i da sprovodimo našu ekonomsku politiku. Danas je to učinila Mađarska. Srbija je ostala zatočenik ekonomskih ubica. Šizofreni Vučić je dobio zadatak da nastavi uništavanje srpske države, ekonomije i naroda. Šesnaesti činovnici MMF-a drže nam lekcije o ekonomiji, dok su u NBS nalaze njihovi izvršitelji koji sve kontrolišu.

Pogledajmo kako to u praksi izgleda.
Na dan 30.09.2018.godine devizne rezerve su 11,172 milijardi evra, ali uzećemo za analizu prošlu završenu godinu 31.12.2017., jer imamo sve zvanične objavljene podatke.
Uporednom analizom ćemo otkriti šta se dešava sa deviznim rezervama i izneću moje stručno rešenje za neku novu `vladu nacionalnog spasa`. Dakle, na kraju prošle godine devizne rezerve su iznosile – 9,962 milijardi evra i glavni prihod NBS iz deviznih rezervi je bio, prema bilansu prihoda NBS, u iznosu od 8,701 milijardi dinara ili, prema srednjem kursu NBS, iznos od – 73,446 miliona evra. Toliko je NBS prihodovala godišnje od sopstvenih deviznih rezervi. U ukupne devizne rezerve sam uzeo i 19,8 t zlata, koje imamo, jer možemo sa tim zlatnim rezervama da pravimo prihode, ako na čelo NBS dođu stručni i rodoljubivi znalci bankarstva. Kada prihod od kamate podelimo sa ukupnim deviznim rezervama, dobićemo procenat kamate po kome se plasiraju naše devizne rezerve i on iznosi – 0,7373%.

Zašto je taj godišnji prihod toliko mali? Istovremeno, Srbija se zaduživala na svetskom tržištu po kamatama od 5 do 7% godišnje. Znači, Srbija plasira 9,962 milijarde evra po kamati od 0,7373%, dok se zadužujemo po kamati od 5-7%. Uzmimo da je prosečno zaduživanje bilo 5,73% i da je, radi lakše računice, razlika čitavih 5% godišnje ili 498.100.000 evra.

 

 

Gde odlazi 498,1 milion evra godišnje? Kome odlazi? Zašto NBS strahuje da prikazuje gde se naše devizne rezerve nalaze? Zašto je to državna tajna?

Pogledajmo kretanje deviznih rezervi od 2004 do 2017. godine. Godina 2004 – 4,006 , 2005 -4,922, 2006 -9,020, 2007 – 9,634, 2008 – 8,162, 2009 – 10,602, 2010-10,002, 2011 – 12,058, 2012 – 10,915, 2013 – 11,189, 2014- 9,907, 2015 – 10,378, 2016 – 10,205 i 2017 -9,962 milijarde evra.

Ako uzmemo da je svuda izgubljeni neto profit bio 5%, onda kumulativno dobijamo za ovaj period da smo na neracionalnom držanju deviznih rezervi i velikom zaduživanju izgubili – 6,549 milijardi evra. Za ovaj iznos smo mogli u ovom periodu da otvorimo 1.309.800 novih radnih mesta.

Gde je otišao ovaj novac? Otišao je kod stranaca i političara u Srbiji, koji su dobili svoj deo procenta zato što su bili poslušni i sprovodili takvu politiku upravljanja deviznim rezervama koja je bila štetna za naše nacionalne interese. Pretpostavimo da su stručni ljudi upravljali u tom periodu našim deviznim rezervama, onda bismo dobili uštede od 6,549 milijardi evra, koje bi ostale u Srbiji. Napominjem, da bude jasno svima, ovo su naši gubici na neracionalnoj upotrebi deviznih rezervi. To nema nikakve veze sa podatkom, koga sam izneo početkom godine, da su banke iznele iz Srbije u periodu 2001-2018.godina preko 28 milijardi evra ostvarenog profita. Pogledajmo strukturu deviznih rezervi 30.09.2018.godine. Zvanične devizne rezerve -11.172 milijarde evra.

Devizne rezerve u konvertibilnoj valuti – 10,445 milijarde evra. Od toga u državni papirima stranih država imamo – 6,606 milijardi evra, ako dođe do svetskog finansijskog cunamija, taj državni novac će da propadne. Pošto su sve te države, naročito SAD, prezadužene, držati devizne rezerve u njihovim državnim obveznicama je suludo. Kod ostalih centralnih banaka, BIS i MMF-a imamo – 3,839 milijardi evra. Zlatne rezerve se vode na 659 miliona evra.

Znači, da zaključim, naše devizne rezerve su potpuno van funkcije privrednog razvoja države.

Neko drugi na našim deviznim rezervama pravi profite. Zašto bi Srbija pristala na to? Samo zbog toga što političari imaju interese iz ovakve štetne politike?

Šta treba da radimo?

Nakon rušenja veleizdajničkog Vučićevog režima, potrebno je da tužilaštvo istraži kako se upravljalo deviznim rezervama Srbije od 2001.godine do danas.

Iz svih državnih institucija moramo da izbacimo strance. To znači i iz Narodne banke.

Moramo da raskinemo ugovor sa MMF-om i da ne primenjujemo njegove štetne ekonomske recepte. Moramo da tužimo MMF i sve političare koji su bili na vlasti, jer su primenjivali koncept koji je štetan po državu Srbiju.

Potrebno je da se povuku sve devizne rezerve u Narodnu banku i da se sa deviznim rezervama radi isto onako kako njima upravlja država Japan. Naime, država Japan koristi devizne rezerve isključivo za svoj privredni razvoj i održavanje likvidnosti države.

Kada uporedimo novčanu masu M1 prema stanju deviznih rezervi, dobijamo podatak da devizne rezerve pokrivaju celokupnu novčanu masu za 200% i da imamo devizne rezerve za šest meseci uvoza. Zašto bismo imali toliku pokrivenost deviznim rezervama? Zato što je to odredio MMF. Glupost!

Ekonomske ubice iz MMF-a nisu dobronamerni i ne trebamo da ih slušamo. Sve devizne rezerve moraju biti pod kontrolom Narodne banke, a NBS mora biti pod kontrolom `vlade nacionalnog spasa` i Narodne skupštine.

Predvideo sam da na sednicama `vlade nacionalnog spasa` mora da sedi uvek Guverner NBS i da zajedno kreiraju ekonomsku i kreditno-monetarnu politiku. Pošto NBS već ostvaruje prihode godišnje iz deviznih rezervi od 0,7373%, toliko će i dobiti kada sve devizne rezerve budu pod kontrolom NBS i nove vlade Srbije. NBS će plasirati deo deviznih rezervi u izvozne poslove sa rokovima vraćanja od tri meseca do godinu dana.

Plasman će da ide preko komercijalnih banaka, koje će dobiti svoju proviziju od 0.2627%. To može da bude i komisioni posao za komercijalne banke. Pošto sam osamdesetih godina okretao najveći novac banaka i privrede Jugoslavije preko ovih komisionih poslova, smatram da je ova mogućnost ostvariva za obezbeđivanje likvidnosti izvozne privrede.

To znači da bi izvoznici dobijali kredite sa kamatom od 1% godišnje. To bi dovelo do eksplozije izvoza iz Srbije, pokretanja domaće proizvodnje i realnog rasta zaposlenosti, jer danas nema nikakve podrške izvoznoj privredi, pošto se stimulišu uvoznici, koji pune budžet i uništavaju domaću proizvodnju i zaposlenost. Takođe, istovremeno bi se vršile korekcije na kursu dinara i dovodile izvoznike u povoljniju poziciju od privilegovanih uvoznika.

Izneo sam model kako da se devizne rezerve stave u službu države, privrede i naroda. Ovo je sve moguće ostvariti.


Uslov je da se sruši dosadašnja izdajnička i štetočinska politika.
Moraju da odgovaraju svi koji su učestvovali u pljačkanju države i građana. Mi, stručnjaci iz zemlje i rasejanja, znamo šta treba da radimo. Potrebno nam je samo stvoriti priliku da to znanje pokažemo.

Zato se kao prvi zadatak postavlja promena dosadašnje neoliberalne politike. Zakon o lustraciji i Zakon o poreklu imovine i konfiskaciji imovine političara i tajkuna mora da uvede red u državu.

Bez kazne odgovornih i bez uvođenja reda u državu, nema nam spasa.



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*