недеља, септембар 24, 2017

Експерти

То је она сорта мрсомуда, незналица, фолираната, мекушаца, лењиваца и неолибералних талибана и фундаменталиста, који никада нису радили у привреди, који никада нису зарадили своју плату на тржишту, који никада нису запослили и исплатили ниједног радника,који не знају да прокњиже извезену робу, који не знају ток документације, који не знају да прочитају билансе стања и успеха, који нису уговорили посао између страних компанија, који никада нису уговорили било какав посао на тржишту и нису потписали компанијски међународни уговор, који праве лажне бизнис планове, који намештају друштвена предузећа за приватизацију тајкунима, јер процењују хектар плодне земље у Војводини 200 евра и квадратни метар пословног простора у Кнез Михајловој 400 евра, који су се лично обогатили,јер су учествовали у највећој историјској пљачки државе и народа.

 

 

 

***

 

У стара времена, чини ми се као да је било у прастаро доба, пре масовне појаве конфекцираних неолибералних експерата, имали смо у нашем друштву различите врсте стручњака. То су били људи од великог знања, богатог искуства, значајног угледа, поверења и признате моралне вертикале.

У то давно време наше невиности и наивности је било јако тешко да се постане стручњак, јер се морало много година у пракси да ради и доказује, да се стварају дела и нове вредности, да се остваре друштвено признати резултати да би за некога јавност рекла да је стварно стручњак. Односно, да може и он за себе да каже да је стручњак.

Стручњак је био човек заната и уметничког надахнућа,интелигентан, врцав, необичан и непредвидив у решењима, који је професионално радио свој посао и том свом послу давао неки узвишени друштвени смисао. Није било важно да ли је стручњак био пекар, кувар, столар, учитељ, лекар, новинар, банкар, пилот или професор, сви они су прво морали, без обзира на школску спрему и лична знања, да прођу занат код старих мајстора струке, који су им у пракси преносили своја знања, искуства и вештине.Нисте могли да постанете стручњак, ако прво нисте били шегрт код доброг мајстора и од њега учили и крали знања.

Сваки добар стручњак је крао знање, јер је желео да што пре савлада занат струке. Морали сте да будете, употребићу далматинску кованицу мога ђеда, прво мали од кужине, који је за мајстора завршавао све споредне, мање важне и прљаве послове, само да мајстор не би губио драгоцено време. Мајстор је био неприкосновени ауторитет, који је грешке несавесног или непажљивог шегрта, који се још није прилагодио захтеву струке, одмах сурово кажњавао. Причао ми је мој покојни отац Никола, дошавши као четрнаестогодишњи дечкић из далматинске сиротиње на занат, учио је код старог мајстора на Аутокоманди 1946. године да ради на стругу, да се за тренутак нешто замислио и да није чуо шта му је стари мајстор рекао, тражио му је да дода клешта, па је добио такву шамарчину, пришио му је једну уз уши, да му је лево уво данима звонило и опомињало га да мора да прати сваки покрет свог учитеља док ради. Нико није осуђивао мајстора за то занатско преваспитавање младог шегрта, јер је мајстор тај шамар одмах заборављао, док је шегрт научио лекцију за читав живот.

Наводим још један интересантан пример из праксе шегртовања. Стари и угледни београдски хирург, професор универзитета и француски стипендиста, припремао је свога сина за наследника у послу и одлучио је да га пошаље код свог париског другара, чувеног француског хирурга, са којим је студирао и који је био надалеко признат и цењен европски стручњак.

Млади доктор, шегрт-хирург, дошао је у град светлости и потпуно се предао ноћним проводима, где је на богатим журкама забављао друштво својим одличним певањем и свирањем гитаре. Ујутру је једва устао и отишао на Универзитетску клинику, ушао у салу и почео да асистира очевом пријатељу. Треће јутро, неиспаван и са подочњацима, осетио је у операционој сали да му се врти у глави и да му се капци склапају. Скалпелом по глави га је удари стари професор и рече му : „…Магарче, немој да ми паднеш на пацијента! Иди одмах у кабинет!“ Када се професор појавио на вратима кабинета, очински му рече: „…Сине, хирургија и ноћно тамбурање не могу заједно. Мораш да се определиш! Хирург мора да буде у кревету најкасније до 22,30!“ Млади доктор је волео и медицину и ноћне проводе. Пронашао је компромисно решење. Постао је – патолог. Угледан и стручан. Професор универзитета.

Свако од нас, стручњака, зна да се стручњак не постаје преко ноћи и да мора много тога да се одричемо да бисмо стекли друштвено признање стручњака. После завршеног факултета желео сам да постанем стручњак у свом послу економисте. Игром животне судбине, добио сам на конкурсу посао у Југобанци Основној банци Београд, у новоотвореном Одељењу за тржиште новца, хартије од вредности, односе са пословним банкама и Народном банком.

Приправници са факултетом су тада морали, на нивоу читавог банкарског система Југославије, да полажу шест приправничких испита, нека врста банкарске лиценце, да три месеца проведу у свим одељењима и службама банке, како би се упознали са начином функционисања банке. Грабио сам и гутао посао. Већ првог радног дана сам остао до касно увече, јер сам добровољно прихватио да вршим обрачун ИЦД-а- извозних царинских декларација, које су извозници достављали својој банци и банка, на основу свих скупљених ИЦД-а, повлачила новац из примарне емисије Народне банке за подршку извозној привреди. Било је то време када Народна банка није била мењачница и када је водила самосталну кредитно-монетрану политику.

После сам учио све банкарске послове. Прошао сам све банкарске послове од шалтера, где сам иза службеница на шалтеру пратио ток документације до књиговодства, девизног режима, службе гаранција, правне службе, кредитног сектора, службе средстава и научио сам како функционише банка. То ми је касније помогло када сам постао председник приватне банке. Више од пет година и пет месеци , колико сам радио у државној банци, нисам ишао на одмор или боловања, пошто је мој посао, кога сам развио сам, био директно везан за трговање новцем на финансијском тржишту.

У социјалистичкој привреди осамдесетих година прошлог века је финансијско тржиште тек почело да се буди. У таквој социјалистичкој привреди обртао сам дневно више новца за Банку, него што данас Београдска берза обрне за годину дана у банкротираном неолибералном, бандитском капитализму. Радио сам за плату. Која је била мало већа од плате шефа обезбеђења Банке. Провизије у послу нису постојале. Радио сам јер сам пекао занат.Радио сам и непрестано учио, јер сам хтео да будем стручњак. Радио сам јер сам васпитан да радим. Није ме интересовало ко је био власник банке. Радио сам као да је банка била моје власништво. Радио сам и градио пословну каријеру.

Ово пишем за све младе људе, који ми пишу, прате мој рад и траже савете, да им покажем како се радом, залагањем, учењем, одрицањем и упорношћу може једино постати стручњак, јер је тада, господо другови, социјалистичка привреда радила, стварала, запошљавала и извозила. Имали смо велике индустријске гиганте, који су запошљавали стотине хиљада радника, велике пољопривредне комбинате, велике грађевинске компаније које су добијале послове свуда у свету и велике спољно-трговинске компаније, које су трговале између континената и других држава. Све смо то имали.

Данас тога више нема. Све су уништили – експери, који су се појавили после Петооктобарске контрареволуције и који су плаћене економске убице, чији је задатак био да распродају и униште привреду Србије и да нас задуже више него што је некадашња цела Југославија била задужена. Израчунао сам, на основу званичних података, да је из Србије у раздобљу 2001-2016 отишло : спољнотрговинским дефицитом -83,3 милијарде евра, извлачењем капитала преко банака -28,5 милијарди евра, приватизацијом је опљачкано 25 милијарди евра и кроз сиву економију је отишло, ако је минимална сива економија 30% БДП-а, читавих 58,4 милијарде евра, што је укупно за посматрани период – 192,2 милијарди евра! То су опљачкали политички олош, свих боја и идеологија, тајкуни, крупни криминалци и експерти.

Експерти су били главни извођачи радова. То је она сорта мрсомуда, незналица, фолираната, мекушаца, лењиваца и неолибералних талибана и фундаменталиста, који никада нису радили у привреди, који никада нису зарадили своју плату на тржишту, који никада нису запослили и исплатили ниједног радника, који не знају да прокњиже извезену робу, који не знају ток документације, који не знају да прочитају билансе стања и успеха, који нису уговорили посао између страних компанија, који никада нису уговорили било какав посао на тржишту и нису потписали компанијски међународни уговор, који праве лажне бизнис планове, који намештају друштвена предузећа за приватизацију тајкунима, јер процењују хектар плодне земље у Војводини 200 евра и квадратни метар пословног простора у Кнез Михајловој 400 евра, који су се лично обогатили, јер су учествовали у највећој историјској пљачки државе и народа.

Екперти су празноглавци који долазе са државних факултета, мастурбирају о пропалим Фридмановим монетраним будалаштинама, величају шок-терапију и операцију без анастезије,

 

 

диве се Вол Стрит гангстерима,распродају оно што нису стварали и што не поседују,величају брзу приватизацију, док су сви на државним јаслама, а тек после организоване пљачке, отварају своје приватне факултете и консултанске компаније, које, наравно, раде за државу, диве се тајкунима и налазе се на њиховим платним списковима, презиру радничку класу, пензионере и све неуспешне, губитнике транзиције, који нису знали да се снађу у разбојничкој транзицији, када је отпочела велика пљачка под окриљем Лабусових кризних штабова и уз Влаховићеву паролу – почетак за иметак!

Хоће ли нека народна власт ухапсити те преваранте ексерте и оптужити их да су осмислили и да су учествовали у организованој пљачки државе и грађана? Хоће ли нека народна власт да свима њима , који су били у политици и радили са политичарима, конфисковати имовину од 1990-2017? Уништили су Србију и наша поколења. Израчунао сам да са растом индустријске производње од 6,5% можемо да вратимо у 1989.годину тек 2150 године.Ко ће то да дочека? Прошле године је више умрло него што се родило 38.021 и најмање 20.000 људи бежи из Србије, тражећи посао по свету.

Том негативном динамиком за 88 година неће бити више Срба, што је хиљадугодишњи сан наших непријатеља.

Проф.Др Љубомир Маџар то ништа не види. Он ових дана хвали и ову издајничку власт и прича како постиже велике привредне резултате.Велики привредни резултат је стопа привредног развоја 2012-2017 од – 0,62% годишње. Прошле године сам написао полемички текст о професору др Маџару, текст врло оштар и отворен, јер двадесетпет година слушам и гледам професора, слушам и ћутим, повлачим се, нећу да га повредим, док ми није прекипелео и док нисам написао да је он главни кривац за увођење неолиберализма у нашу економску праксу, да је он директно одговоран за формирање шифроване организације Г17, плаћених економских убица за уништавање економије Србије, коју су предводили два естрадна економска десперадоса и пробисвета Мирољуб Лабус и Млађан Динкић, којима је легитимитет дао својом универзитетским ауторитетом управо професор Маџар.

 

После свега што нам се догодило, после краха неолибералног капитализма и западне цивилизације, острашћени професор Маџар наставља да се брука и понижава, наставља да се бламира и да лупета глупости, наставља да шири лажи о успесима издајничког режима и да му покорно служи, истичући: „…да су све кључне компоненте савремене цивилизације настале на Западу и да се одатле тегобно шире остатком света“. Лаж!

Професор је три века крвавог и отимачког уздизања Запада, колонијалне пљачке, империјална освајања, геноцид над нижим расама и народима, концентрациони логори, инквизиција, гиљотина, крваве изрежиране револуције, лоботомирања и општа појава дебилизма потрошачке цивилизације, ставио изнад хиљадугодишње историје Балкана, Подунавља, Срба и културе, писмености и цивилизације Истока, све је то подредио свом служењу и пропагирању корпоративног фашизма, који је данас човечанство претворио у дужничко робље.

Зашто професор Маџар не проговори о библијској беди која се шири опљачканом Србијом? Зашто окрећу главе и ћуте над уништеним и разореним индустријским гигантима? Зашто не говорите о бекству сиромашних грађана из тоталитарне беде и понижења издајничког режима полуделог Вучића?

Чега се више плашите, мој жалосни професоре? Неће вам нико узети пензију! Не морате толико да се додворавате свим властима. То сам вам рекао и када су на власти били Анте Марковић, Добрица Ћосић и Зоран Ђинђић. Ви сте били професор универзитета. Државног универзитета. Ако све треба приватизовати, зашто нисте нисте изашли на тржиште да нам покажете своја експертска знања? Могли сте да проверите колико вреде те пропале и бајате неолибералне догме. Могли сте да докажете своју експертску памет, радећи на тржишту. Експерти нису способни да зарађују на тржишту. Експерти су фолиранти и паразити.

Умукните!



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*