недеља, септембар 24, 2017

Криза пред вратима

 

Све припреме у смислу умртвљавања српског привредног и финансијског организма да на кризне ситуације одговори, успешно су одрађене. Србија више нема енергетску самосталност, нити слободну примарну емисију, не контролише своје изворе хране и питке воде, једини домаћи прехрамбени ланац (ДИС) на климавим је ногама, преостале домаће банке у проблемима су због сумњивих пласмана, а трајна неуравнотеженост државног буџета, сама по себи је генератор кризних појава.

 

 

 

 

kriza 1

 

Школски једноставно и без много маште, следећи упутства за изазивање припремљених економских криза, српски властодршци су отворили проблем долазеће економске катаклизме. И као да су у врелу српску стварност слетели са ледених гренландских беспућа Вучић нам је поверио да га због економије „мучи несаница“, Динкић се досетио да се мора смањити потрошња, а Дачић се, са све Кркобабићем, испрсио да одбрани пензионере од некаквих „оних“ који би да им смање пензије.

За остало су се, као и обично, побринули медији. И народна банка. Уосталом, томе и служе у констелацији новог светског поретка.

Тек, за само пар дана, над уплашеним и исцрпљеним Србима појавио се нови претећи црни облак праћен константним падом курса, најавом „горких пилула“ и мистичним заседањима коалиционих партнера какве више не практикује чак ни „Билдерберг“.

У којој мери то има везе са недавно завршеном инспекцијом ММФ-а Србији и „инструкцијама“ које су том приликом дате, остаје да се види, али лидери владајуће коалиције и носиоци кључних ресора у Влади као да су заборавили да су само пре пар месеци одбили половину понуђеног руског кредита од милијарду долара и да је том приликом, 11 априла, Млађан Динкић изјавио  да „нам новац није потребан за текуће финансирање буџета, с обзиром на то да смо продајом евро-обвезница већ обезбедили новац за функционисање државе“.

Шта се то, одједном, променило?! Зашто Вучић који је тако мирно спавао после бриселског споразума сада, због буџетског дефицита проводи будне ноћи?! Зар је могуће да није знао како је јавни дуг од маја прошле до маја ове године порастао за преко 4 милијарде евра?! Или, зар му нико није рекао да је држва у прва четри месеца ове године на име камата платила 33,7 милијарди динара, а да је податак о смањењу дуга у односу на БДП са 59,3 на 56,1 одсто само Динкићев маркентишки трик настао као злоупотреба статистике и мешање „баба и жаба“, (тако што је стварни дуг стављан у однос са планираним БДП-ом).

Зар влада у којој се налази није преузела обавезу да затвори преко 30 Агенција, а затворено је свега седам, при чему је још и отворено нових пет?! А шта са још оних стотинак, препуних партијских кадрова малих способности али великих апетита?!

Зар је могуће да ОН, свевидећи, свезнајући и свеприсутни Вучић не зна шта је све урадио Млађан Динкић претходних 13 година своје апсолутистичке владавине српском економијом?!  Зар је заборавио ону пругасту мајцу коју му је показивао са говорнице?!

Није, наравно. Али, она, та мајца, само је бледо сећање на политичко детињство, а он је, сада, одрастао политичар. Зрео. Прагматичан. Открио је тајну моћи. Она се не зове патриотизам, већ глобализам. То је кретање ка вишем, ток иза кога стоје мудри људи, извори новца, моћ оружја. Они бришу разлике и границе. Њихов поглед је изнад личних убеђења, ставова или намера, јер они увек виде даље. И зато им се мора веровати. На реч и без поговора. Јер, они дају све а траже само једно – послушност. Умеју да награде, али и да казне. А, Динкић код њих има дуги стаж. И заслуге, богами!   Можда је он само војник, али судио је и пресудио многим официрима. Када их он напусти и они брзо одлазе. Он се затим врати, они никада.

И зато је свака прича о решавању економских проблема Србије, чији је Динкић део, гашење ватре бензином, јутро које никада неће сванути. Зна то Вучић, свезнајући, свевидећи, свеприсутни.

Али, на истом су послу и ментор им је исти. Ментор који зна и одређује када се и како повлачи окидач за пуцањ који води у економско безнађе и хаос. А време је. Видовдан се ближи, а Датума неће бити, или ће га бити на некакву цуцлу чију ће флашицу држати Немачка, а придржавати Тачи. Косово су, све су прилике, дали узалуд. При томе, Дачићево коришћење манипулативне методе „дечијег језика“ и српски архијереји са папским прстеном нису уверили Србе да Космет  већ давно није српска земља.

Да, време је за најстрашнију од свих страшних претњи. Глад. Државни банкрот. Празни фондови за пензије и социјална давања. Дивљање курса…

 

kriza

Одједном, појединац схвата колико је мали и колико су сви општи циљеви бесмислени пред  страхотом празног тањира или дететом коме не можеш купити неопходни лек. Тада није важно ни Косово, ни Датум, ни ко је за све то крив. Мислите ли да се Грци још увек сећају билдербеговаца Јоргоса Папандреуа и Костаса Караманлиса који су их годинама водили управо тамо где су и завршили?!

Важно је само преживети. Онај ко то обезбеди биће спасилац.

Уосталом, много таквих малих и великих криза усмерава токове глобалистичког прекрајања света. Све припреме у смислу умртвљавања српског привредног и финансијског организма да на кризне ситуације одговори, успешно су одрађене. Србија више нема енергетску самосталност, нити слободну примарну емисију, не контролише своје изворе хране и питке воде, једини домаћи прехрамбени ланац (ДИС) на климавим је ногама, преостале домаће банке у проблемима су због сумњивих пласмана, а трајна неуравнотеженост државног буџета, сама по себи је генератор кризних појава.

Дакле, постојање елемента за избијање економске кризе неспорна је чињеница. Али, сви они постоје већ годинама. По том истом основу, криза је могла избити и дан након формирања ове Владе, која готово годину дана комотно „решава“ косовско питање и полицијски се бави корупцијом, а да се није ни дотакла иоле озбиљније економске теме.

Данас је познато да ни једна економска криза није избила сама од себе, да увек постоји неко ко повлачи окидач, неко у сенци. У нашем случају, поента је да повлачење тог опасног окидача није ствар економске нужности већ последица политичке воље српских властодржаца и њихових евро-атлантских ментора.

Јер, можда нисте ни приметили да откако је започета ова прича о Вучићевој несаници и Кркобабићевом одлучном „Не!“ онима који би смањивали пензије, наши медији више и не помињу север Космета и Србе који се не слажу са бриселским споразумом. Не знамо ни да ли су живи. Као да их нема. Као да су нестали. Али, они су још увек тамо. И још увек неће да буду отерани из Србије. И доћи ће нам за Видовдан! А да ли ће после тога нестати и од нас зависи …

 

 

(Драган Милашиновић)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  недеља, 15 септембар 2013 11:05

    ДАНАС НИЈЕ KРИЗА ПРЕД ВРАТИМА, НЕГО ЈЕ ПРОПАСT НА ПРАГУ…

    Питам се докле ће нас ови неспособи МИНИСТРИ, ПРЕСЕДНИЦИ и ЊИХОВЕИ ПОСИЛНЦИ ОБРАЗОВАТИ да БУДЕМО само ПОЛТРОНИ и УЛИЗИЦЕ…

    НЕ само ОНИ да имају ГАЗДЕ, и код нас су лица који су СТРАНИ ПОСЛУШНИЦИ… ОНИ који су нас бомбардовали више пута у ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, БОМБАРДОВАЛИ СУ НАС и 1999. ДАНАС СЕ према њима понашамо као да су нам највећи ПРИЈАТЕЉИ. А не смемо заборавити ни шта је било у ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ…. И тада су били против СРБА и СРБИЈЕ…
    НАПОМИЊЕМ, иако се о томе мало зна да су ВАТИКАН и ИСТАМБУЛ имали ДОГОВОРЕ и САВЕЗ око УНИШТАВАЊА СРБА…
    Пробудимо се већ једном…
    ОВОЛИКО ПОНИЖЕЊА,СРАМОТЕ за последњих 10-сетак година није забележено у последњих 770. година… Докле ћемо трпети ИЗДАЈЕ, ПОНИЖЕЊА и УВРЕДЕ… Време је да из НАРОДА буде ПРЕДСЕДНИК, који ће водити СРБИЈУ… А никако лица које ће се само БОГАТИТИ на терет СРБА…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*