субота, август 19, 2017

Прекинут банкарски блицкриг на европски Исток

У свим тим државама нема економског ни друштвеног напретка, и већ неко време старе обавезе измирују новим кредитима, доказујући да су већ постали дужнички и политички робови који су сада пред багателном распродајом најдрагоценијих сопствених ресурса.

 

Према новембарским подацима Банке за међународна поравнања (БИЗ) из Базела, велике западне банке су од средине 2011. до средине 2012. повукле из Источне Европе око 70 милијарди долара (55 милијарди евра).

 

Највеће жртве су Мађарска и Словенија, а ту су и Бугарска, Хрватска, Литванија и Србија.

У овим државама тзв. „Нове Европе“ присуство страних банака на тржишту је било нелогично високо, од 70 до 99 %. У те државе су западне банке продирале на све начине, уз претходни услов да се што више уништи домаће банкарство. Први талас финансијског „спасавања“ ових држава био је под екстремно високим ценама (за услове Старе Европе), диктиран дугим кредитним односима. У Србији је, рецимо, рок био најмање 30 година за стамбене кредите код грчких банака, како би дужник што дуже и што више плаћао „избављење“.

Ове државе предуго нису смеле штитити своје становништво ни привреду од банкстера. У њима нема економског ни друштвеног напретка, и већ неко време старе обавезе измирују новим кредитима, доказујући да су већ постали дужнички и политички робови који су сада пред багателном распродајом најдрагоценијих сопствених ресурса.

 

Ропство је успостављено, новац се враћа назад

„Према подацима Бечке иницијативе, групе банака и регулатора, западне банке су у шест земаља смањиле средства за више од 5% бруто друштвеног производа. У Мађарској и Словенији новца је мање за 10 до 15 одсто БДП-a, а од 5 до 10 одсто БДП у Бугарској, Хрватској, Литванији и Србији“ саопштавају београдске Вечерње новости.

 

Занимљиво, Пољска овде није поменута, иако је из њеног банкарског сектора, који је 66% у рукама страних власника, до краја септембра повучено 3,57 милијарди евра, што је 8,6% страног капитала у пољском банкарском сектору.

Из Мађарске је повучено око 18 милијарди евра, из Словеније око 5 милијарди, из Хрватске 2 милијарде, из Србије између 1,75 и 3,5 милијарди. Није најјасније откуда и чему служи оволика непрецизност Банке за међународна поравнања у случају Србије, али смо уверења да је истина ближа горњој поменутој граници.

Одакле су банке које су отварале пословнице у овом делу Европе и које сада повлаче новац? Већином су из Италије, Немачке и Аустрије – „Уникредит“, „Банка Интеза“, „Рајфајзен“, „Хипо“, „Ерсте група“, „Сосиете Женерал“, „КБЦ Група“, „Фолксбанка“…

 

Долазећи на опустошена банкарска тржишта ове банке су обећавале „куле и градове“, процват стандарда и демократије. У стварности, иза њих остаје пад инвестиција и извоза. Видљиво је само повећање задужености, незапослености и нивоа проблематичних кредита.

У Србији је овим збрисано 120.000 малих и средњих предузећа. Идуће године Србија мора само за отплату камата да издвоји 90 милијарди динара, тј. два аграрна буџета. Годишње рате за кредите ће односити и до 40% вредности извоза. „Србија даје за отплату спољног дуга 10 милиона евра дневно, од чега 2 милиона евра дневно само за камате.“ открива београдска Политика (24. 11. 2012.)

Пораст броја ненаплативих тзв. лоших кредита није због тога што не постоје методологија и процедура да се то спречи, већ због тога што је банкстерски циљ и био да се у што краћем року од реалне привреде и становника отме што се отети може. После тога, што каже српски народ, ком опанци, ком обојци.

Иако банке описују повлачење средстава као умерено (јер то од њих захтева тзв. „Бечка иницијатива 2.0“) после једногодишњег повлачења регион источне и југоисточне Европе је изгубио средства у висини од 4,1 одсто бруто националног производа. Иза банки-мајки из матичних земаља Старе Европе остају и даље њихове кћери и њихов симболични мираз, тј. првобитно унети капитал (као однос власника и невласника), увећан на туђој муци и невољи како би наставио израбљивачку мисију.

Иницијатива са лепог плавог Дунава

„Бечка иницијатива“ је оквир за сарадњу кључних међународних финансијских институција ради управљања кризом. Основана је у јануару 2009. на предлог Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) као брана банкама „Старе Европе“ како не би напустиле тржишта „Нове Европе“ услед ескалације кризе 2008. године.

Опасност потпуног колапса ових тржишта је проистицала из доминације страног капитала на њима. У случају повлачења новца, колапс настаје јер се у земљи-домаћину финансијског паразита у билансу плаћања отвара дубљи дефицит, расту камате услед смањења понуде новца, а уколико је повлачење праћено заменом домаће валуте у евро, нужно настаје притисак на смањење вредности домаће валуте.

Иницијатива је окупила јавне и приватне институције којима је у интересу успешно пословање прекограничних банкарских група (и само њих!) са седиштем у Европској унији, тачније речено са седиштем у „Старој Европи“. Сајт Народне банке Србије јасно набраја ову сложну породицу: „ММФ, ЕБРД, Европска инвестициона банка и Светска банка, европске институције (Европска комисија, Европска централна банка као посматрач), регулатори и фискални органи из матичних земаља и земаља домаћина великих прекограничних банкарских група, као и највеће банкарске групе које послују у региону.“

Од јануара 2009. до почетка 2010. основни циљ Бечке иницијативе је био да прекограничне банкарске групе задрже стечене позиције на новоосвојеним тржиштима, а по потреби и уз помоћ ММФ и Европске уније. Од марта 2010. до краја 2011. циљ је био да се дијалогом учесника анализирају значајне теме за превенцију кризе.

Уместо жељеног расплета, средином 2011. долази до продубљивања кризе еврозоне. Проблем није више само у банкама, већ и у презадуженим државама где те банке имају средиште. Како такве државе не могу помоћи банкама (као на почетку приче о светлој будућности), јер су им у стварности највећи дужници – банке започињу одлив новца тј. његово враћање матицама. Ово је, по нама, суштински разлог одлива новца, без обзира на бројне друге разлоге и теорије.

Русија, Турска и Румунија су земље из којих новац западних банака не бежи, без обзира на прокламоване тешке околности у матицама. Тамо где постоје природни ресурси, злато, јака индустрија и где нема презадужености инвеститори добро зарађују и осећају се безбедно, без обзира на финансијске и статистичке показатеље по којима се, као, равнају. „Фолксбанка“ је продала „Сбербанци“ све подружнице на истоку, осим ону у Румунији.

Осталим земљама помоћи нема од перјаница Бечке групе. Банкама у „Новој Европи“ се препоручује да постану „самоодрживи системи“, тј. да раде само са новцем који сакупе на домаћем тржишту. Тако земље-домаћини практично добијају „домаћу“ банку где је само профит страни. У оваквим околностима, „Новој Европи“ се од стране Бечке групе не обећава задржавање страног новца у њеном банкарском сектору, већ његов регулисан, умерен и системски безбедан одлив.

Нема бољег показатеља да је бесмислено придруживати се онима који су ту само док има шта да се узме. Ипак, постоје непоправљиви оптимисти у погледу споразумног и заједничког изласка Запада и Истока Европе из финансијске кризе. Међу њима су и српски финансијски „експерти“, који су тај оптимизам последњи пут поделили са светским колегама 13. септембра ове године у Бечу.

Али њима свакако не припада Вилијам Џексон, аналитичар „Капитал Икономикса“, консултантске куће за макроекономска истраживања. Он сматра да ће се Бечка иницијатива показати као велико разочарење, а Источној Европи следи снажна банкарска криза.

Ово подупире и изјава Ерика Берглова, главног економисте ЕБРД и познаваоца логике приватних банкара, дата након промишљања о опасностима за Источну Европу: „Постоји оправдана сумња да стратешки важне банке нису довољно посвећене овом региону.“ (Блумберг, 18. 1. 2012.)

Банкстери против тестирања

Као главни разлог за повлачење новца из „Нове Европе“ западни банкари подмећу европској и светској јавности – нову регулативу која има за циљ истинско повећање отпорности европског банкарског сектора и стабилизацију финансијског тржишта еврозоне, уздрмане дужничком кризом.

Првобитни критеријум успешности на тесту је дефинисан као поседовање више од 5% основног капитала у односу на сва друга средства следећим замишљеним условима: кризни сценарио предвиђа раст БДП-а од само 0,5% у еврозони и пад на европској берзи од 15%, као и кризу на тржишту некретнина.

„Сматрамо да је Европска служба за надзор банака подесила тежину стресног сценарија довољно јако да би вратила поверење тржишта, али не и довољно строго да би се показао суштински недостатак капитала“, саопштила је агенција за кредитни рејтинг „Стандард енд Пурс“ (15. 7. 2011).

Закључак агенције о суштинском недостатку капитала у еврозони се показао као исправан, па је Европска служба за надзор банака испоставила захтев банкама за повећање адекватности капитала од 9% са првобитним роком до 20. јануара 2012. године. Рокови су у међувремену померани, због немогућности банака да се докапитализују, што показује сву озбиљност ситуације.

Од 16 западних банака које послују у Источној Европи, чак 12 мора да се докапитализује. Због неповерења инвеститора у акције банака, продаја банки–ћерки намеће се као најизгледније решење за западне централе.

Да се пре ради о недостатку посвећености западних банака региону, него о економској нужности повлачења новца и продаје банки–ћерки указује следеће: „Аналитичари Рајфајзен банке проценили су да је банкарска актива у централно-источној Европи у јуну прошле године [2011] износила 1.900 милијарди евра што је [само] 5,5% укупне активе у еврозони.“ (EurActiv.rs, Бета, 10. 1. 2012, наше напомене)

Мањак у капиталу банака је 114,7 милијарди евра, како би довољно ојачале да издрже дужничку кризу у еврозони и поврате поверење инвеститора, саопштила је Европска банкарска агенција. „Великим европским банкама недостаје укупно 199 милијарди евра додатног капитала како би се ускладиле са строжим међународним капиталним прописима“ (Вијести, 27. 9. 2012).

Руски чинилац у решавању еврокризе?

Економска криза у Европи се може проширити и на оне земље које значајне девизне резерве држе и у евру, што је наметнуло учеснике и теме на 15. европској седмици финансија под називом „Европско финансијско тржиште између пословне стратегије, управљања кризама и законодавства“ у Франкфурту (19-23. новембар). Са више од 500 учесника и 10.000 посетилаца из 60 земаља, Европска седмица финансија је највећи скуп представника сектора финансија и сектора осигурања.

„Сбербанка“, руски банкарски див који већ 170 година крчи свој пут кроз испреплетане банкарске нити, организовала је дискусије о економији, банкарству, финансијама и пословању, током свог конференцијског дана.

 

Учествујући у дискусији „Нова економија у Европи: између чекића и наковња“, председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да Република Српска, иако мала економија, има обезбеђен инвестициони циклус вредан око 2,5 милијарди евра, пре свега у области енергетике и саобраћаја и да са нестрпљењем чека излазак Европе из кризе. Упозорио је и да задржавање ОХР-а обесхрабрује стране инвеститоре, јер по аутоматизму шаље поруку о нестабилности у земљи.

Овај ретко отресити и отворени српски политичар нагласио је да недостају јасне поруке о томе на који ће начин Европа изаћи из проблема, да је стално акумулирање европског законодавства отежавајући пословни фактор, као и да постоје неприхватљива условљавања и политички захтеви приликом покушаја коришћења иностраних кредита. Мишљења је да треба обезбедити веће присуство руских банака које би подржале српске привредне пројекте на нашем простору.

Поред Додика, у занимљивој дискусији су, између осталих, учествовали и председник Управног одбора и генерални директор „Сбербанке“ Герман Греф, бивши немачки канцелар Герхард Шредер, премијер Мађарске Виктор Орбан и председник Владе Србије Ивица Дачић.

Челници „Сбербанке“ и Европске инвестиционе банке договорили су се да ће помоћи малим и средњим предузећима да приступе дугорочним изворима финансирања и да ће подржати еколошке пројекте у Средњој и Источној Европи, Русији, Турској, европским земљама у транзицији и Средњој Азији. Председник ЕИБ-а Вернер Хојер изјавио је да две банке удружују ресурсе како би „сарађивале на пољима од заједничког интереса и на подручјима на којима обе институције послују“.

Након потписивања уговора, директор „Сбербанке“ Греф је изјавио. „Сигуран сам да ће уговор постати темељ за даљи развој односа између Европске инвестиционе банке и Сбербанке“.

Честитамо, нарочито у светлу чињенице да се повлачење западног капитала наставља. Како нам лепо рече Европска банка за обнову и развој: Источноевропске земље морају да се прилагоде томе да је новац западних банка трајно повучен и да се неће вратити.

 

 

(Часлав Кузмановић)

 

 

 

 

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*