Школујемо менаџере, увозимо дрвосече
уторак, 26 јуна 2012 15:42 Рубрика: Економија
У Србији званично има 700.000 незапослених, а недостаје радна снага у пољопривреди! Нигде на видику пастира, сезонских берача воћа и поврћа, а ових дана масовно увозимо дрвосече.
Нико се у српском школству није сетио да имамо шуме и да неко људе треба да обучи и за такав посао, који је физички тежак, али и врло опасан за неупућене. Профил стручно назван шумски секачи, уопште не постоји у нашим школама. Зато неке приватне фирме, које се пријављују на тендере „Србијашума“, све чешће ангажују дрвосече из суседне Републике Српске. Радећи месец дана, дрвосече могу зарадити између 850 и 1.000 евра. За градњу дела олимпијског комплекса у Сочију у Русији (универзитетско насеље и неколико хотела, укупно 92.000 квадрата), на основу недавно уговореног посла вредног око 260 милиона долара, грађевинска фирма Путеви Ужице има додатне потребе за радном снагом.
Треба им још око 2.000 радника, углавном грађевинске струке, да би обавили посао у предвиђеном року од 14 месеци. Та компанија тражи добре мајсторе, не само у ужичком крају него и широм Србије: зидаре, столаре, фасадере, монтере, тесаре, вариоце, керамичаре. Нуде солидну плату и услове рада, али траже и грађевинско умеће и знање. Међутим, тешко је наћи такве на тржишту рада. Незапослени се јављају, али је мало искусних и добрих мајстора. Изгледа да је већи проблем наћи поуздане и умешне грађевинце него у свету уговорити велики посао.
Испада да ће Србија за десетак година морати да више професија, јер се највећи део школараца у једном истраживању изјаснио да би желео да буде – менаџер! Хиљаде правника, економиста и лекара чека годинама на евиденцији Националне службе запошљавања, јер је највише факултета у Србији који школују менаџере, економисте или банкаре.
Будући банкари, економисти и менаџери
Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић је огорчен незаинтересованошћу државног апарата да запосли читаву армију незапослених:
– Имамо пола милиона гладних и полугладних, а 400.000 хектара необрађених ораница. Српска привреда је препуштена на милост и немилост стихијском тржишту. Сједињене Државе или Европска унија ни банкарски сектор не препуштају стихији, већ упумпавају новац – тврди Шеварлић.
Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, каже да у Србију долазе они радници који ће у Србији бити плаћени боље него што би били у својој земљи.
– На црно се код нас највише ангажују радници из Бугарске, Македоније, Румуније и са Косова. Углавном се запошљавају током лета на раду у пољима, али и у угоститељству и на грађевинима. Посебно су ангажовани у јужном и источном делу Србије. Србији у овом тренутку недостаје око 30.000 занатлија, код нас се људи школују да би завршили у бироу за запошљавање, а не да раде. Један Американац за време радног века промени седам занимања, а у Србији влада мишљење да читав живот треба радити један посао – оцењује Кнежевић.
И суседна Босна и Херцеговина има сличан проблем. Међу 543.000 званично незапослених у БиХ готово је немогуће пронаћи раднике који би чувајући овце зарађивали до 700 конвертибилних марака (350 евра) месечно уз плаћени смештај, храну, пиће, одећу, па и цигарете, тврде власници стада.
Они кажу да је то плата која је за 118 КМ (59 евра) нижа од просечне, као и да за знатно мање паре раде запослени у рибарству, прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, угоститељству и многим другим делатностима. Власницима оваца није јасно то што у држави у којој се повећава број грађана који гладују нико неће да чува овце.
Црној Гори ће током ове туристичке сезоне бити потребно више од 15.000 сезонских радника, и то кувара, конобара, собарица, мајстора за роштиљ, процене су црногорског Завода за запошљавање. Сезонски гастарбајтери долазе пре свега из суседних држава, а највише их има из Србије. Ова потражња за сезонцима није нова, мањак радне снаге током туристичке сезоне је већ годинама евидентан. Са друге стране, у Црној Гори има званично око 35.000 незапослених, који, наводно, не одговарају профилу тражене радне снаге.
Тако у Петровцу на мору, градићу од неколико хиљада становника, није могуће наћи радника да спрема по хотелима или апартманима. Добри познаваоци црногорских прилика кажу да неће нико, јер им је мото „нећу да га служим“.
Феномен слободног кретања радне снаге је јако важан и прокламован је и од стране ЕУ као један од циљева, али у позадини се крије проста чињеница: недостатак радне снаге за обављање мање сложених и плаћених послова у развијеним земљама.
Дрвосече
Сведоци смо да је велики број Срба, Хрвата, Босанаца годинама одлазио на Запад у потрази за послом и зарадом. С друге стране, Србија је увозила Румуне да копају њиве, раде на грађевини или, као што је то случај данас у Хрватској, да буду пастири. Бугарска намерава да увози квалификовану радну снагу да би, у условима мањка домаћих радника, лакше изградила енергетске цевоводе који треба да прођу преко њене територије и нуклеарну електрану.
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст