Улагаче одбија пословна клима
понедељак, 7 мај 2012 02:32 Рубрика: Економија
Анализа привредних кретања говори о лошој пословној клими у Србији. Кључ обимнијег привлачења инвеститора је у већој конкурентности наше земље.
ПОСЛОВНА клима у Србији и даље је неповољна, према светским критеријумима рангирани смо јако ниско, почев од правосуђа па до антимонополског законодавства. У таквим условима пословања привући стране инвеститоре и оживети привреду готово је немогућа мисија. Са неефикасним јавним сектором у готово свим областима и законодавством које служи као параван, не можемо да добијемо ни прелазну оцену.
Најбољу илустрацију пословне климе у Србији дају подаци Светског економског форума, који обухвата анализу 142 земље света. По независности правосуђа заузимамо 128. место. А, ако се има у виду да се по заштити интелектуалне својине Србија позиционирала на 107. месту, по заштити права мањинских акционара на чак 140. месту од укупно 142 земље, онда је недвосмислено јасно зашто српска привреда стоји у месту.
– Србија неће изаћи из економске кризе све док су интереси политичке елите на врху пирамиде интереса, док не реформише јавни сектор и не подигне конкурентски положај – каже Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, додајући да је то главна „брана“ приливу страних инвестиција.
– А, да су општи интереси стављени на дно пирамиде упућује и позиција Србије на 100. месту са становишта ненаменског трошења средстава јавног сектора, што указује на висок ниво мита и корупције.
У Србији је изузетно низак ниво тржишне конкуренције, заузимамо неславно 136. место, што указује на монополизовано и картелизовано тржиште. При томе се се антимонополско законодавство скоро и не примењује, више је као параван, па у извештају Светског економског форума смо на чак 137. позицији.
КАДА се има у виду оваква позиционираност земље, питање је како привући стране компаније да свој бизнис развијају у Србији. Засада се инвеститори привлаче издашним субвенцијама од случаја до случаја, али када оне пресуше, а постојећи амбијент пословања остане непромењен, ко гарантује да се постојећи инвеститори неће преселити на неко сигурније тржиште.
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст
1 коментар
Оставите коментар
Скорашњи чланци
- Владимир Кршљанин изабран за потпредседника Међународне Словенске академије наука
- Задах скупштинске штале
- Пријави ближњег свог…
- Велеиздаја
- Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!)
- Спонтани протести
- О студентима и студентарији (чувајте Србију, на вама остаје, постидите ли се својег неба- тражићете се под туђим облацима)
Скорашњи коментари
- Владимир Димитријевић: O храсту, Србима и Абориџинима или Јанко Вујиновић и смрт првотности | ИСКРА на Владимир Димитријевић: Речник србофобије – мала књига о великој мржњи
- Илија Петровић на Задах скупштинске штале
- Суверена на Где сте, српски интелектуалци?!?
- Србин од Србина на Окупација
- Србин од Србина на Где сте, српски интелектуалци?!?
Најчитанији текстови
- Програмирано самоубиство нације: Родитељи, не дајте своју децу - 41.346 views
- Српско родољубље - 9.713 views
- НАТО бомбардовање – Да се никад не заборави ! - 8.509 views
- Генерал-мајор Милош Ђошан: „Од агресије до Трибунала“ - 6.835 views
- Норвешко виђење Сребренице - 6.523 views
Треба бити свестан па напокон схватити да економија ове земље више не постоји.
Све што је ваљало је уништено покрадено, развучено…
Да није пољопривреде и села, који су такође на мети уништитеља ове Србије, ми буквално ништа не би производили.
Не би могли за ништа да кажемо да је наше и да се овде производи.
Све ове фирме, ФИЈАТ, ЈУРА, ГОРЕЊЕ, ПАНАСОНИК… и још неке само користе нашу јефтину радну снагу и погодности које им ја Динкић делио као да је Србија његова дедовина.
Нека кажу колико су дали Фијату из буџета, колико је Фијат уложио и ко је већински власник фабрике у Крагујевцу.
Нека кажу колико држави Србији остаје профита од једног аутомобила произведеног у Крагујевцу.
ИМТ би требао да ове године произведе 3000 трактора укључујући и тракторе из Раковице а некад су правили више од 35000 трактора и добар део извозили.
Прошле године ИМТ је произвео 800 трактора.
Лепо је причати о економији и производњи само је треба и имати !