субота, октобар 21, 2017

Упошљавањем наменске индустрије покреће се цела привреда земље

Када људи упоредe данашње изузетно лоше стање у привреди и све гори животни стандард са ситуацијом у некадашњој Југославији, сви се са чежњом сећају правог економског благостања које је постојало у прошлости. Сви средовечни људи се још увек веома добро сећају да се тада до посла долазило неупоредиво лакше, плате су биле позамашне, многи су успели да саграде куће и викендице, школовање и лечење је заиста било бесплатно, а огроман број грађана је могао да си сваке године без проблема приушти и летовање на мору. Тако је, по оценама највећег броја људи, изгледала економска ситуација у бившој држави.

Али поставља се питање – шта је био предуслов таквог релативног благостања? Због чега се онда живело толико боље него данас?

Свакако да је било више разлога за тадашњи економски раст, али један је нарочито важан. А то је била – врло развијена војна индустрија у Југославији. Да подсетимо, преко пола целокупног извоза Југославије су чинили производи и услуге наменске индустрије, и то у износу од неколико милијарди долара годишње. Бивша држава је извозила наоружање, војну опрему и војни инжењеринг, а од тога је остваривала веће приходе него од веома успешног туризма.

Међутим, најважнија од свега је чињеница да развијена војна индустрија има огроман позитиван утицај и на све остале гране индустрије у земљи. На пример, у време Југославије, само у пројектовање и производњу тенка М-84 било је укључено чак више од 300 разних фабрика широм државе. Осим тога, нове технологије из наменске индустрије се затим успешно примењују и у целом низу других индустрија.

Другим речима, наменска индустрија има добре изгледе да у будућности постане мотор који би повукао целокупну привреду земље напред, а да је то сасвим могуће, показују примери многих земаља у свету које су успеле да се економски развију управо захваљујући војној индустрији. А када се оживи војно-индустријски комплекс и значајно повећа извоз домаћих производа и услуга, природно је да се повећа запосленост и животни стандард. Иначе, тренутно у Србији у седам фабрика наменске индустрије ради мање од 10.000 људи.

Први потпредседник српске владе, Александар Вучић, је недавно посетио Руску Федерацију и притом је најавио изградњу једне фабрике сложених борбених система у Србији до краја ове године. Том приликом је рекао и да ће Русија помоћи у пласману производа српске наменске индустрије, па стога рецимо и неколико речи о стању те индустрије у самој Русији.

Дакле, Русија је други највећи извозник оружја на свету, и њен извоз стабилно расте. Прошле године је извезла оружја и војне технике у вредности од преко 12 милијарди долара, а ове 2012. се очекује да ће та цифра износити 13,5 милијарди долара, што чини приближно 20% укупне светске продаје оружја. Иначе, Русија има у војној индустрији запослено око 3 милиона људи.

Потпредседник владе је након разговора у Москви изјавио да ће позитивне ефекте сарадње двеју држава осетити сви грађани Србије кроз развој српске индустрије, те да ће ангажовањем наменске индустрије бити запослен већи број људи.

Такође, планирано је и да се председници наше две државе ускоро састану у руској летњој престоници Сочију, где би требало да потврде договорене планове о сарадњи у тој области.

Ако се за тренутак вратимо на почетак ове приче, и ако се подсетимо да је један од главних темеља некадашњег релативно високог животног стандарда у Југославији био остварен управо на рачун развијене наменске индустрије, онда нам то даје повода да очекујемо, у економском смислу речи, повратак у добра стара времена.

 

(Ратко Паић, Глас Русије)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  среда, 05 септембар 2012 19:53

    САМО ОБЕЋАЊА…

    О б е ћ а њ е…
    Полетели смо као птице, били су обећали неком да ћемо у Европу. Али, обећање је понеком радовање а’ понекад неком туговање. Кад нешто обећаш, а то обећање не испуниш најгори си лажов. Политички преварант… Боље је не обећати, него обећање не испунити.
    У прошлости је било много обећања, ал’ зато смо на Балкану ми.
    Међутим, од лепоте лета птица остало нам је, да по тлу кљуцамо.
    Понеко као кокош, понеко као патка, а понеко је и даље ћуран.
    Свако овде може да се наће, ил помало снаће, ал’ обећање је лудом.
    Од заједнице са Европом неће бити ништа, јер суштина истине је та:
    Може заједница слична, а’ не са Европом, него ком смо ми Европа. Историја се опет понавља, запад нас у заједницу с Турском ставља. Кроз историју више пута су нас намагарчили, умањена нам је територија, ал’ задњи пут су нас и нуклеарним отпадом затровали.
    А и данас, модеран’ и савремен “Крсташки рат” се наставља.
    У балканску заједницу могу само православци и мухамеданска вера.
    Зар не’ схватате шта нам се чини, ил’ шта нам се спрема…
    Врата Европе се за православне Србе не отварају, него се затварају.
    Наша заједница је с Бразилом, Кином, Индијом и Русијом, а данас не дозволимо да пропустимо шансу, јер сутра ће све већ бити касно.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*