субота, новембар 25, 2017

Какве нам требају промене у култури

У тренутним околностима медијска слика је катастрофална, наша јавност је оптерећена потпуно погрешним вредностима и маргиналним појавама и као таква не може да пружи амбијент за адекватан одјек рада културних институција. Ипак,  за културу би можда и било добро да доживи неколико мање или више болних интервенција које не би коштале практично ни динар, а донеле би несумњиве резултате.

 

 

svet-075...

 

 

Креатори нове Владе последњих дана најављују низ непопуларних мера које би требало да кроз привремено одрицање доведу до трајног побољшања животног стандарда. Док се спремамо за скоре жртве и очекујемо трајни спокој, поставља се питање где ће се на том списку болних интервенција наћи култура, колико непријатности јој је намењено и каквом решењу стремимо.

Ипак, за културу би можда и било добро да доживи неколико мање или више болних интервенција које не би коштале практично ни динар, а донеле би несумњиве резултате.

Уколико Министарство културе буде очувало ингеренције над медијима, време је да интервенише и створи нешто повољнији амбијент у нашој јавности. У тренутним околностима медијска слика је катастрофална, наша јавност је оптерећена потпуно погрешним вредностима и маргиналним појавама и као таква не може да пружи амбијент за адекватан одјек рада културних институција.

 

srbijamediji..

Експеримент са потпуном дерегулацијом медијског простора је можда био потребан нашем друштву да се иживи, али сада је време да се поново уведе „невидљива рука пристојности“ и да се крене са систематским обесхрабривањем шунда. Србија се данас налази у парадоксалној ситуацији да су шунд програми, ту пре свега мислим на формате као што су Фарма или Велики брат, постали најјефтинији за производњу, што их, уз велике резултате гледаности, чини апсолутно најисплативијим. Таквим садржајима се мора стати на пут кроз читаву серију мера. За почетак, порез на шунд треба да учини те формате далеко најскупљим на телевизији, чиме би умањио њихову исплативост, а, са друге стране, треба обесхрабривати компаније које се у таквим програмима оглашавају. Они који виде Фарму као адекватан простор за оглашавање свакако немају места међу угледним предузећима у нашој земљи. Уосталом, то чак и није превелика државна интервенција – у Америци рецимо Дизни не израђује своје ДВДове у фабрикама које раде за порно продуценте. Питање је дакле само на који начин ће се артикулисати тржиште.

ПОРНОГРАФИЈА И МЕДИЈСКИ МОГУЛИ

Ово је наизглед корисна мера која не би требало да наиђе на препреке и да се сматра непопуларном. Ипак, сасвим сигурно би наишла на велике антипатије код медијских могула којима је ова уиграна комбинација до сада помагала да се баве телевизијом или штампом, а да заправо никада не савладају како се те форме заправо праве. Стога, са уклањањем ових порнографских поштапалица, наша јавност ће видети ко уме да прави гледан или читан медиј, а ко не.

Затим, Министарство би морало да помогне статусу уметника кроз ојачаваје релевантних уметничких удружења. Постоје разна удружења, нарочито у домену драмских уметности која би могла својим члановима још више да помогну. Време је да се Удружења позабаве својом улогом на сцени, да склопе колективне уговоре са телевизијама које имају националне фреквенције којим би се обавезале да одређене послове могу радити само њихови чланови. Рецимо, Асоцијација редитеља би морала да излобира колективни уговор са свим телевизијама са националном фреквенцијом да послове филмског и телевизијског редитеља не могу радити људи који нису њихови чланови. Слично важи и за глумце и за сценаристе. Следећи корак после тога је дефинисање минималног личног дохотка, здравственог и пензионог осигурања итд. Сада је тренутак да се такви крупни потези спроведу у дело.

Свакако да би ова мера са Удружењима наишла на отпор разних шпекуланата и мешетара који користе хаос на нашој сцени да би дампинговали цене, како сплеткарећи са људима унутар струке тако и са увођењем потпуних дилетаната у посао.

 

Kultura_protest...

ПРОМЕНА ПАРАДИГМЕ И ПОСЛЕДИЦЕ

Коначно, можда највећи бол може изазвати мера да се школовање у домену уметности мора декомерцијализовати. Наиме, сада је по Србији изникло пуно опскурних уметничких школа са државним акредитацијама, које из године у годину унесрећују младе људе који су спремни да довољно плате, издајући им валидне дипломе да су спремни за улазак у свет уметности. Међутим, јасно је да, осим на државним школама, нема готово никаквог критеријума приликом пријема бруцоша код тих приватника.

Никоме не треба одузети право на филмски или сликарски сан, али исто тако не треба га убедити да је зрео за уметничку праксу када напросто није. Исто тако, није спорно да су приватне академије до сада дале и доста талентованих људи који су пружили допринос на сцени, али је број оних који су стекли безвредне дипломе и не разумеју зашто не могу да нађу посао знатно већи. Исто тако, број бруцоша који се прима на државне школе треба да буде редукован у складу са потребама на сцени пошто у овој хиперпродукцији школованих кадрова ни државна диплома не значи онолико колико би требало.

Ова мера би сигурно онеспокојила широк круг људи – од оних који су мислили да могу себи купити статус уметника, преко разних афирмисаних стваралаца који своје предавачке послове на приватним школама виде као добродошлу синекуру, па све до власника тих школа. Међутим, овакав гест би прекратио муке многима и спасао генерације које тек долазе од скупо плаћене илузије да се улазак у свет уметности може купити.

Промена парадигме, која се најављује у обећаним мерама Владе, сигурно ће имати последице и на културни модел наше земље. Гурање економије у правцу јаче тржишне оријентације без политичке снаге која би то пратила и спречавала исклизнуће наше радничке класе у домен потпуне експлоатације сигурно ће имати значајан и неповољан утицај на културу. Оваквим мерама какве предлажем, пропадање културе се може успорити, достојанство професији се може повратити а дистрибуција постојећих ресурса се може учинити праведнијом.

 

( Димитрије Војнов )

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари