понедељак, децембар 11, 2017

На изворима српске културе и писмености

ГУЧЕВО ЧУВА УСПОМЕНЕ

* Све најлепше и најрадосније из младалачких дана Вука Стефановића Караџића везано је за ову планину на западу Србије

Вуков Тршић и манастир Троноша

 

С

ве  што је имало неког битнијег одраза на живот знаменитих људи, какви су Тесла, Пупин, Андрић, Нушић, Миланковић и други  великани српске науке и културе, с временом и само постаје гласовито и знаменито.

Такав је случај и са ужим завичајем Вука Стефановића Караџића.

Ко још није чуо за сеоце Тршић

Тршић

испод Гучева и оближњи манастир Троношу, на источној страни те исте планине. И једно и друго уско је повезано са животом реформатора српског писма и утемаљивача новије српске књижевности и писмености – Вука Караџића.

На просторима питомог Јадра и у његовом ширем окружењу, између Дрине и планинских масива Цера и Гучева, чини се да нема мањег села него што је Тршић. А ипак, оно је свима познато и већим делом године, од раног пролећа па до касне јесени, добро посећено.

То исто могло би се рећи и за Троношу. Невелик манастир скромног наслеђа , без поузданих података о времену настанка и најранијој прошлости. Свеједно, Троноша већ деценијама привлачи магичном снагом , јер је то стари православни храм који чува успомене на Вука Стефановића Караџића. Некадашњег дечака који је ту

Вукова родна кућа

боравио и учио се писмености, а у слободном времену чувао манастирска стада на околним пашњацима. Вуков завичај је питомо и напредно подручје. У том делу  Подриња све обилно рађа, а како су људи по својој природи бистри и радини, то је крај у коме се увек богато живело. Сам Тршић, а поготово родна

кућа Вука Караџића, добрим делом одударају од тако идиличне слике. Делимично због самог тла на коме је село изникло, као и због чињенице да нас  обновљена Вукова кућа враћа на крај 18. века, односно 1787. годину када је он

Вукове гусле

ту рођен. У Тршићу већ више од 120 година нема никога из породице Караџића. Крајем 19. века до темеља је била пропала и потпуно запустела и сама Вукова кућа.

Хроничари бележе да се између два светска рата од некадашње куће распознавало још само огњиште, на које су мештани поставили велику храстову крстачу. Али, углед који су Вук и његова породица имали у народу није се истопио. Напротив, тај углед је с протоком времена растао и јачао, па су 1933. године културно – просветна друштва из Шапца и Лознице темељно обновила Вукову кућу изнад сачуваног огњишта.

Непосредно после Другог светског рата држава је откупила околно земљиште које је некада било у поседу Караџића. На том земљишту подигнуте су још две зграде, онакве какве су и раније постојале, а на делу дворишта и окућнице засађене су воћке.

Обнова и уређење куће и околних простора настављени су и касније, тако да сада овај културно – историјски комплекс има изглед и функцију какви приличе имену Вука Сефановића Караџића.

У Тршићу је рођен и Вуков отац Стеван по коме је он добио други део свога презимена – Стефановић. Вуков старији предак, дед Јоксим, доселио се овде из Петнице и Дробњака, из старе Херцеговине. И његова баба Јегда доселила је са тог подручја које се одликовало чистотом и мелодичношћу народног говора.

–            Захваљујући баш тој околности што су му родитељи пореклом из краја који припада најпрогресивнијим подручјима штокавског дијалектазакључили су касније филолозиВук је у родном дому научио језик чију граматику није требало дотеривати, већ је само обрадити, систематизовати и пренети у књигу, што је он и учинио.

Прво Вуково школовање везано је за његовог рођака Јевту Савића Чотрића код кога је научио сва слова. Онда је походио праву школу у Лозници, али само кратко, јер се појавила куга која је харала Подрињем. Школа је због тога престала да ради, а млади Вук, тада дечак од непуних десет година, прелази у манастир Троношу.

манастирска чесма

У овом светом храму, како је касније говорио, калуђери су му помогли да стекне темељну писменост и образовање. У слободном времену чувао је манастирске овце на околним пашњацима, па је тако стекао и солидне радне навике.

По природи бистар и радознао, Вук је у Троноши проширио и учврстио своја сазнања о људима, вери, природи и животу уопште, што му је било од велике користи када је неколико година касније прешао у Сремске Карловце на даље школовање.

Манастир Троноша

Троноша је стари и чувени православни манастир, али о њеној градњи и најранијој прошлости, на жалост, нема поузданих података. Сагледавање њене прошлости усмерава се углавном на записе из Троношког летописа, који је писан 1791. године.

По њему као ктиторка – заштитница манастира Троноше помиње се жена краља Драгутина. Колико је то веродостојно тешко је закључити. Ми ћемо само подсетити да је краљ Драгутин владао српским земљама у периоду од 1276. до 1282. године.

Из једног старог записа видљиво је да је 1559. године овај манастир био у рушевинама и да је тада на истом месту подигнут нови храм.

Манастир ТРОНОША

 

 

Троноша је поново темељно обновљена 1834. године.

Манастирска црква је, иначе, једнобродна грађевина са бочним певаницама које личе на попречни брод. Има једну пространу апсиду и унутрашњу припрату. На западној страни изграђен је трем са високим барокним звоником, а изнад централног дела храма уздиже се купола са ослонцем на кубичном постољу.

 

Као и већина других православних манастира, Троноша је свој монашки живот и молитвени мир нашла у затишју планине, окружена шумама, бистрим планинским потоцима и шармом природе.

 

 

 

 

Драгиша СПРЕМО, новинар -публициста  Бања Лука

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*