субота, јул 22, 2017

Очигледно је да иза овог стоје људи који мрзе Београд

Последња битка за будућност!

Стручна јавност је подигла глас против промене основног концепта Детаљног урбанистичког плана за Калемегданску тврђаву, али грађани још нису обавештени да ће се уместо шеталишта на простору од 80.000 м2 изградити резиденцијално становање, хотелски комплекс и тржни центар затвореног типа, који подсећа на казамат. Овим објектом формирају се нови бедеми на 20 метара испред постојећих, чиме се потпуно уништава силуета тврђаве

Уз помпу и гламурозни спектакл намењен грађанству жељном „хлеба и игара“, Београд се овог лета спустио на обале. У свечарској атмосфери „Дунав феста“ отворена је изложба у част Дана европске баштине. На изложеним гравирама обриси градских бедема: Београдска тврђава, Калемегдански парк, Небојша кула… Силуета Београда – бисер европске баштине – још стоји готово нетакнута. Цивилизације су долазиле и пролазиле, рушиле и градиле, али је ово јединствено узвишење са тврђавом остало препознатљив заштитни знак. Док је уз лубенице и шампањац политичка елита наздрављала наивном народу, елитни стручни тим бранитеља престонице покушавао је да упозори јавност о томе шта се „иза брда ваља“! Међу њима је и аутор урбанистичког пројекта Београдске тврђаве архитекта Александра Бановић, читаоцима „Печата“ позната одраније, јер је још прошле године (у интервјуу објављеном у броју 121, од 2. јула 2010. године) упозоравала како ће урбанистички хаос, настао у последњих десет година, због чега је Београд систематски изложен најбруталнијем могућем физичком разарању, остати за сва времена жиг срамоте српске престонице. Нови урбанистички план у вези са Калемегданском тврђавом показује да је, нажалост, била у потпуности у праву…

Годинама сакупљате документацију и обијате прагове престоничких канцеларија моћи, не би ли зауставили још један урбанистички злочин. О чему се ради?
Комплекс Београдске тврђаве је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију. Детаљним урбанистичким планом (ДУП) предвиђено је да се простор између улице Тадеуша Кошћушка и бедема рашчисти и ослободи за зелене површине… У међувремену су се „предузетници“ повезали са нечасним људима из наше струке, уз чију помоћ је развијена стратегија за освајање атрактивних локација – корак по корак. Стручна јавност је подигла глас против промене основног концепта ДУП-а, али грађани још нису обавештени да ће се уместо шеталишта (предвиђеног ДУП-ом) на простору од 80.000 м2 изградити резиденцијално становање, хотелски комплекс и тржни центар затвореног типа, који подсећа на казамат. Овим објектом се формирају нови бедеми на 20 метара испред постојећих, чиме се потпуно уништава силуета Тврђаве.

Ви сте 27. септембра ове године присуствовали „великом финалу“ – „јавној расправи“ о судбини будуће зелене оазе. Да ли су грађани заиста имали прилику да „расправљају“ о својој имовини?
Обавезна расправа о изменама и допунама дела постојећег Плана детаљне регулације – такозваног „Блока између улица Дунавске, Тадеуша Кошћушка и булевара Војводе Бојовића“, водила се у Општини Стари Град и Градској управи (Комисија за планове), и обављена је са намером да се нико не појави… И ја сам сасвим случајно сазнала за овај оглас. У Општини Стари Град било је заиста тужно седети у сали која може да прими 250 људи, а у клупама нас је било десетак. Градска управа је за своју седницу Комисије за планове огласила овај догађај од историјске важности на задњим странама новина („Ало“, „Новости“, „Политика“); ситна слова, кратак рок… као да продају стари намештај. И сами знате да се јавна расправа не може покренути без помоћи медија, а ми смо захтевали (о чему је „Печат“ већ писао) да „Студио Б“, као градска телевизија коју финансирају грађани, почне да врши директне преносе седница Градске скупштине, али се њихова „политичка коректност“ и у овом случају показала на делу: нису ни у једној емисији покренули ову тему, нити су обавестили грађане да им се отима најатрактивнија београдска локација… При томе – све је организовано усред годишњих одмора, када нико не размишља о „непријатним стварима“. Када смо остварили увид у документацију добили смо могућност да ставимо писмене примедбе до 20. септембра, после чега ће комисија донети одлуку. Некада су се и око најмањих урбанистичких измена покретале отворене расправе, на којима смо размењивали стручна мишљења док не дођемо до неке врсте консензуса. Са доласком „демократских“ власти уведена су нова правила која су примењена и у овом случају: комисија се – после стручних примедби изложених у Градској управи – повукла у „илегалу“, да би донела коначну пресуду без икаквих аргумената – зато што аргументе и немају. За овакве објекте посебно је потребно мишљење Комисије за споменике од изузетног значаја, при Министарству за културу, као и стручних већа тих институција, које у овом случају није изнесено. А да би се читава ствар још више замаглила – како пред стручном јавношћу, тако и међу грађанима – намерно се избегава назив Калемегдан, да се неко не досети о којој се локацији ради.

Како је изгледала фарса „јавне расправе“, којој сте присуствовали 27. септембра у Градској управи ?
На јавној расправи могли су да износе своје мишљење само грађани који су писмено доставили примедбе до 20. септембра. На основу понашања председавајућег могло се закључити да је одлука већ одавно донета и да смо ми само статисти неопходни да би се створио привид легитимитета за доношење незаконитих одлука, које нису у интересу грађана. Писмене примедбе су приложили архитекта Александар Степановић, из Удружења архитеката Србије, архитекта Дик Манојловић, некадашњи радник Урбанистичког завода, представници Академије архитектуре архитекта Бранислав Јовин и ја… Напомињем да нико из Републичког завода за заштиту споменика културе није био присутан, иако инвеститори још увек немају њихову сагласност на промене… А што се тиче процедуре – нећете веровати: дали су нам по пет минута да изложимо своје примедбе, на које су представници ЦЕП-а давали још краћи одговор – у неколико несувислих реченица, којима су све наше примедбе одбили као неосноване. Нисам сигурна да ли би ову ситуацију боље описао Орвел или Нушић, али је ово у сваком случају трагичан чин брисања историје Београда – а ко избрише прошлост нема ни будућност… Подсетићу вас на визионарски пројекат првог српског урбанисте Емилијана Јосиповича, он је шездесетих година деветнаестог века приступио изради регулационог плана Градског поља – како је назвао потез према Дунаву. Обећао је Београђанима да ће зелену оазу претворити у „дивотан парк“… У свим регулационим плановима кроз историју овај простор је на сличан начин препознат.

Први корак је била одлука о изради Плана детаљне регулације на овом потезу. Чиме је образложен предлог за измене?
ЦЕП је послао образложење иза којег стоји Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, у којем се наводи да је одлука донета на захтев предузећа „Проперти дивелопмент“. „Разлог за доношење Одлуке је измена Детаљног урбанистичког плана Калемегдана (‘Службени лист града Београда’ бр. 6/69) којим је предвиђена изградња забавног парка. Према генералном плану Београда 2021. године (‘Службени лист града Београда’ 27/03. и 25/05) наведена решења нису обавеза, већ је могућа трансформација привредних предузећа, која су изгубила своју функцију у централној зони града, у комерцијалне зоне и градске центре, што захтева измену важећег плана израдом плана детаљне регулације.“ Да ли је могуће да се забавни парк не сматра комерцијалном делатношћу (као „Дизниленд“ у Паризу)?

Ко је коначно одредио шта је потребно граду?
Замислите: приватни предузетник финансира и диктира измену урбанистичких услова у престоници. Колега Јовин је то сјајно дефинисао у писменом експозеу, рекавши да се све одвија у троуглу: градски архитекта-ЦЕП-дирекција за грађевинско земљиште, уз чију помоћ су распродате  убесцење најатрактивније локације у граду. „Инвеститорски урбанизам“ промовише закон јачег, мења правила у овој области и обесмишљава све законе које смо деценијама доносили у циљу заштите културне баштине.

Да ли је могуће да ће неколико чиновника одлучивати о нашој судбини?
Свима је јасно да те колеге (чиновници) немају право одлучивања, они само извршавају налоге и чувају радна места. Овде се ради о приватним интересима и свако ко им стане на пут може да очекује „непријатности“… А ово што се 27. септембра догодило у Скупштини града представља само последњи чин перфидно изведене стратегије са познатим извршиоцима, али још увек непознатим наручиоцима. Нажалост, у овом случају се не ради о неком Чумету и Будали, већ о људима из струке који су саучесници у читавом ланцу испреплетаних интереса, без чије сарадње би „подухват“ био знатно отежан. Наше колеге – стратешки распоређене по институцијама од чијих је „стручних“ мишљења, препорука и сугестија зависио овај мафијашки подухват, данас су само променили дресове и прешли код налогодавца на унапред освојена места у пројектантским и извођачким тимовима. ЦЕП је био друштвена фирма, али је у међувремену прешао у власништво бившег Градског секретара за урбанизам архитекте Вука Ђуровића. „ЦЕП-ове бебе“ су распоређене на стратешки важне позиције: архитекта В. Мацура и архитекта Ференчек су прешли у Урбанистички завод, у којем су радили на изради Генералног плана 2003. године; бивши главни градски архитекта Бобић истовремено је био и председник Стручног већа Урбанистичког завода. Очигледно је да су свој рад невероватно успешно синхронизовали. А при том су сви сарадници на изради Генералног урбанистичког плана (ГУП) нашли ухлебљење код инвеститора, како би му помогли да искористи двосмислености у Закону које су сами формулисали.

Може ли се заиста догодити да се пренебрегну томови документације коју сте проследили „градским оцима“?
Ми смо оставили довољно материјала да се грађани упознају са штеточинским деловањем ове екипе, на штету будућих генерација – којима уместо паркова остављамо мафијашке тврђаве. Они који су одрадили лавовски део посла, захваљујући позицијама које су приграбили у званичним институцијама, осмислили стратегију и дали привид легитимности једном криминалном акту, провукавши нелегалне одлуке кроз шалтере на којима се купује и продаје део по део народне баштине, мораће на крају да буду приведени правди. Ако се наше правосуђе оглуши обратићемо се УНЕСКО-у, организацији „Европа ностра“ и свим европским институцијама које брину о „европској баштини“.

Шта тренутно предлажете у циљу враћања поступка у легалне оквире?
Моје колеге и ја тражимо јавну расправу која ће укључити све заинтересоване грађане, праћену округлим столовима на државној ТВ (коју ти грађани плаћају). Потребно је упознати грађане са тим шта је пружао до сада важећи ДУП Калемегдан (забавни парк и зеленило), јер незнање и непознавање тог Детаљног плана и доводи до оваквих решења. Такође тражимо писмени одговор на све наше примедбе – нека изађу чланови „комисије“ пред народ с аргументима, да видимо чији су јачи. Ако се и то буде игнорисало упутићемо тужбе против лица одговорних за ову малверзацију. Уредба ГУП-а је усвојена под притиском политичара, а оштећени грађани су – судећи према реакцијама на интернет сајтовима – спремни да се боре за овај простор… Ако су Новосађани могли да спасу Тврђаву, моћи ће и Београђани – они својим новцем финансирају услужну екипу у јавним службама, која им ради о глави. Очигледно је да иза овог стоје људи који мрзе Београд, а мржња удружена с профитом може бити моћан мотив… Понављам, за њихову информацију: Сингидунум и Таурунум су два узвишења – главни симболи на ушћу Саве у Дунав, редак примерак за место на којем је подигнута тврђава која је почела од праисторије, а најлепшим се сматра средњовековни део – узвишење каквог нема у Европи. Ако предамо овај простор, предузимачи ће нам отети и део пристаништа под називом „Бетон хала“ и неповратно разорити Београдску тврђаву – један од највреднијих фортификационих објеката у овом делу Европе.

__________

Александра Бановић

Аутор урбанистичког пројекта Београдске тврђаве архитекта

Дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика културе града Београда и аутор већег броја архитектонских пројеката. Сарађивала је на изради низа планских аката, међу којима су Детаљни урбанистички план (ДУП) Београдске тврђаве и Калемегдана, ДУП Подручја Кнез Михаилове улице, детаљно планирање и ревитализација старих градских језгара. Један је од малобројних стручњака са личном лиценцом за споменике културе.

 

Интервју | Мара Кнежевић Керн | октобар 6, 2011

 

Дискусије Форум СвиСрбиСвета



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*