НАТО бомбардовање – Да се никад не заборави !
петак, 24 јун 2011 15:59 Рубрика: Галерија
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil), у Србији познато као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године око 20 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Током рата са Косова је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност Косова од Србије, што Србија не признаје.
Током агресије оборена су два НАТО авиона (F-117 и F-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила.
Документарни филм Рикарда Иакона, новинара РАИ-а
Слике бомбардовања Србије и Црне Горе:
-
- Beograd, 23. marta 2011. - ARHIVSKI SNIMAK od 8. maja 1999. godine: Ostecena zgrada Generalstaba. U Srbiji ce sutra biti obelezen Dan secanja na zrtve napada NATO snaga u kojima je pre 12 godina ubijeno 3.500, a ranjeno i povredjeno vise od 12.500 ljudi. FOTO TANJUG/ DRAGAN ANTONIC/ ola
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст
4 коментара
Оставите коментар
Скорашњи чланци
- Владимир Кршљанин изабран за потпредседника Међународне Словенске академије наука
- Задах скупштинске штале
- Пријави ближњег свог…
- Велеиздаја
- Социјална дистанца- никада и ни по коју цену! (ако то учинимо- постигли су све!)
- Спонтани протести
- О студентима и студентарији (чувајте Србију, на вама остаје, постидите ли се својег неба- тражићете се под туђим облацима)
Скорашњи коментари
- Владимир Димитријевић: O храсту, Србима и Абориџинима или Јанко Вујиновић и смрт првотности | ИСКРА на Владимир Димитријевић: Речник србофобије – мала књига о великој мржњи
- Илија Петровић на Задах скупштинске штале
- Суверена на Где сте, српски интелектуалци?!?
- Србин од Србина на Окупација
- Србин од Србина на Где сте, српски интелектуалци?!?
Најчитанији текстови
- Програмирано самоубиство нације: Родитељи, не дајте своју децу - 41.346 views
- Српско родољубље - 9.706 views
- НАТО бомбардовање – Да се никад не заборави ! - 8.504 views
- Генерал-мајор Милош Ђошан: „Од агресије до Трибунала“ - 6.834 views
- Норвешко виђење Сребренице - 6.522 views
Да, али на жалост Срби слабо памте! Била сам на Ушћу када је била организовано подсећање на НАТО бомбардовање!
Било је свега 100-150 људи! Жалосно, али истинито! Треба увек подсећати на фашисте, колико су нам зла нанели и још увек наносе! Па, ко неће да слуша, не мора!
Када нашем народу споменете ЈАСЕНОВАЦ, они кажу, јаој немој о томе, не могу да слушам!
Ето то је наш народ!
Само нека је њему „добро“!
Поздрав за професора Деретића! Правог Србина!
Бомбардовање Београда (1944)
Београд су без најаве бомбардовале англо-америчке ваздушне снаге 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Ускрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом Уфођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.
Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, Срба и Јевреја, а око 150 је рањено.
Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.
Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944.
НАТО три месеца бомбардује Југославију, укључујући и Цивилне циљеве у Србији али и у центру Београда
Од среде 24. марта 1999. године у 20 часова нашу земљу која није била у рату, тог часа напали су агресорски авиони НАТО-а и извели су први напад на СР Југославију, и од тог часа наша земља је била у одбрамбеном рату. Никада не веруј непријатељу, који глуми пријатеља… А’ исти пријатељи те бомбардују, са осиромашеним уранијумом и плутонијумом, убијају и уништавају.
78 ДАНА И НОЋИ ЗЛОЧИНАЧКА АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ 1999/03/24 – 1999/09/06
Срби…
Бомбардовање Србије 1999 – никада не заборави!
Питам се, а питам и и Вас све:
“Зар за уништење једне државе,
Уништавање једног народа,
нико не сноси кривицу и
нико нема одговорност?“
Ми, то се зна, не желимо да се страхоте забораве или опросте, него се молимо Богу, да и они осете муњу правде…
А наша власт по сваку цену у Европску Унију?!
Sada u godini kada je dvadesetogodisnjica kobnog dogadjaja stvari se nisu bitno promenile. Jos uvek niko ne odgovara za ono sto je ucinjeno sto naravno nije dobro.
Kada ce bogati i mocni Srbi (citaj Srbi na visokim pozicijama) poceti da misle na svoju otadzbinu i svoj narod i da pocnu da koriste svoje veze i pozicije u korisne svrhe. Uopsteno kada ce bilo koji Srbin na dragoj nam planeti da se angazuje po bilo kom pitanju koja moze da pomogne Srbiji kao drzavi i narodu u njoj ali i onome van nje.
Onog trenutka kad svaki od 10 miliona Srba radi nesto korisno za svoju otadzbinu i svoj narod onda mozemo da govorimo o nekom napretku. I upravo ta neangazovanost Srba to jest njihova potkupljivost i vecita zedj za parama je i najveci problem koji imamo. Da toga nema ne bi postojali Vucic, Brnabici i njima slicni da ispijaju krv namucenom narodu.
Dijaspora mora da preuzme u tome glavnu ulogu i upravo ti bogati i pozicionirani Srbi. Ne mozemo da ostavimo nas narod na cedilu. Moraju stvari da se menjaju. To je moralna obaveza svakog Srbina. Ja je u svkaom slucaju sledim.