НАТО бомбардовање – Да се никад не заборави !
петак, 24 јуна 2011 15:59 Рубрика: Галерија
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil), у Србији познато као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године око 20 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Током рата са Косова је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност Косова од Србије, што Србија не признаје.
Током агресије оборена су два НАТО авиона (F-117 и F-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила.
Документарни филм Рикарда Иакона, новинара РАИ-а
Слике бомбардовања Србије и Црне Горе:
-
- Beograd, 23. marta 2011. - ARHIVSKI SNIMAK od 8. maja 1999. godine: Ostecena zgrada Generalstaba. U Srbiji ce sutra biti obelezen Dan secanja na zrtve napada NATO snaga u kojima je pre 12 godina ubijeno 3.500, a ranjeno i povredjeno vise od 12.500 ljudi. FOTO TANJUG/ DRAGAN ANTONIC/ ola
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст
Да, али на жалост Срби слабо памте! Била сам на Ушћу када је била организовано подсећање на НАТО бомбардовање!
Било је свега 100-150 људи! Жалосно, али истинито! Треба увек подсећати на фашисте, колико су нам зла нанели и још увек наносе! Па, ко неће да слуша, не мора!
Када нашем народу споменете ЈАСЕНОВАЦ, они кажу, јаој немој о томе, не могу да слушам!
Ето то је наш народ!
Само нека је њему „добро“!
Поздрав за професора Деретића! Правог Србина!
Бомбардовање Београда (1944)
Београд су без најаве бомбардовале англо-америчке ваздушне снаге 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Ускрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом Уфођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.
Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, Срба и Јевреја, а око 150 је рањено.
Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.
Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944.
НАТО три месеца бомбардује Југославију, укључујући и Цивилне циљеве у Србији али и у центру Београда
Од среде 24. марта 1999. године у 20 часова нашу земљу која није била у рату, тог часа напали су агресорски авиони НАТО-а и извели су први напад на СР Југославију, и од тог часа наша земља је била у одбрамбеном рату. Никада не веруј непријатељу, који глуми пријатеља… А’ исти пријатељи те бомбардују, са осиромашеним уранијумом и плутонијумом, убијају и уништавају.
78 ДАНА И НОЋИ ЗЛОЧИНАЧКА АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ 1999/03/24 – 1999/09/06
Срби…
Бомбардовање Србије 1999 – никада не заборави!
Питам се, а питам и и Вас све:
“Зар за уништење једне државе,
Уништавање једног народа,
нико не сноси кривицу и
нико нема одговорност?“
Ми, то се зна, не желимо да се страхоте забораве или опросте, него се молимо Богу, да и они осете муњу правде…
А наша власт по сваку цену у Европску Унију?!
Sada u godini kada je dvadesetogodisnjica kobnog dogadjaja stvari se nisu bitno promenile. Jos uvek niko ne odgovara za ono sto je ucinjeno sto naravno nije dobro.
Kada ce bogati i mocni Srbi (citaj Srbi na visokim pozicijama) poceti da misle na svoju otadzbinu i svoj narod i da pocnu da koriste svoje veze i pozicije u korisne svrhe. Uopsteno kada ce bilo koji Srbin na dragoj nam planeti da se angazuje po bilo kom pitanju koja moze da pomogne Srbiji kao drzavi i narodu u njoj ali i onome van nje.
Onog trenutka kad svaki od 10 miliona Srba radi nesto korisno za svoju otadzbinu i svoj narod onda mozemo da govorimo o nekom napretku. I upravo ta neangazovanost Srba to jest njihova potkupljivost i vecita zedj za parama je i najveci problem koji imamo. Da toga nema ne bi postojali Vucic, Brnabici i njima slicni da ispijaju krv namucenom narodu.
Dijaspora mora da preuzme u tome glavnu ulogu i upravo ti bogati i pozicionirani Srbi. Ne mozemo da ostavimo nas narod na cedilu. Moraju stvari da se menjaju. To je moralna obaveza svakog Srbina. Ja je u svkaom slucaju sledim.