Антисрбизам као покриће за антијугословенске промашаје
петак, 16 март 2012 05:51 Рубрика: Национални интереси
Када је у питању однос према Србији и Србима, у свјетлу распада бивше Југославије, ми данас живимо у свијету апсурда.
Највећи апсурд је да се за распад Југославије покушава оптужити народ који је ту земљу бранио, док се рехабилитују они који су је нападали. Чудно је да ћете од стране бивших “братских“ народа са подручја СФРЈ, или пак западних медија, све чешће чути фразу о томе како су Срби, на челу са Милошевићем, криви за распад Југославије. Ако се сјетимо како су Словенци покренули тај распад, како је Туђман жестоко кренуо са антисрБском кампањом и кампањом за отцјепљење, затим како је Алија Изетбеговић везивао заставе са сепаратистичким ХДЗ-ом и по цијену рата изврдавао све мировне споразуме који би муслимане задржали у неком виду заједнице са Србима, па макар она личила и на скраћену Југославију, овакав медијски апсурд обичном човјеку једноставно постаје несхватљив.
А о чему се заправо ради? Југославија је разбијана у три фазе.
Прва фаза се јавља као мржња према Југославији, иако се иза ње крије стварна мржња према Србима. Југославија се проглашавала Србославијом, мада ничим ниси могао објаснити како то да ту “Србославију“ води један Хрват као апсолутни дугогодишњи диктатор, а да у моменту њеног распада, прве двије челне функције држе два Хрвата, Стипе Месић и Анте Марковић.
Друга фаза је отворена мржња према Србима, с којом се води унапријед припремљен рат. Ово не треба објашњавати. Рат је увијек бруталан и у њему нема невине стране. Али, за нормалног човјека нема сумње да је рат изазвао онај ко је напао легалне југословенске институције и њену оружану силу.
Трећа фаза је вјештачко медијско подметање кривице за убиство Југославије (Србима, наравно).
Тобоже, отцјепљење се вршило због Милошевића! Тад није било разумног човјека коме можеш објаснити да се држава не разбија због једног лошег политичара који се затекне на челу једне федералне јединице. У културном и нормалном свијету, лоши политичари се мијењају, а држава остаје. Замислите кад би се све америчке федералне јединице цијепале од УСА под изговором да им смета Шварценегер на челу Калифорније! Па свијет би умирао од смијеха пред таквим образложењем, зар не?
Сада се поставља питање како и зашто је дошло до ове треће фазе.
Откуд наједном да стварни разбијачи југословенске државе ламентирају над истом и упиру прст на Србе као убицу Југославије?! Разуман човјек то не може да схвати!
Међутим, ако се добро анализира резултат који су сви народи добили након распада Југославије, тај резултат је поразан за сваку нову државицу на југословенском простору. Све је више грађана Хрватске и Босне, нпр., који сматрају да би данас боље живјели да је Југославија опстала, а ријетко ко сумња да би у Европску Унију ушли још давне 1994. године.
О томе да је разбијање Југославије изазвало многе људске несреће, ратна разарања и економску пропаст, да и не говоримо. Е, ово је проблем који ни хрватске ни босанске присталице антијугословенског процеса, који су започели Туђман и Алија, не могу данас да оправдају пред својим грађанима. То исто не могу да оправдају ни међународни ментори и креатори југословенског грађанског рата, јер је поразан резултат њихове политике очигледан. Зато им треба кривац, а као и обично, за кривца су најпогоднији Срби. Прича како је тобоже штета што је разбијена једна перспективна држава, “али шта ћеш кад су Милошевићеви Срби били неразумни“, још увијек пролази код непросвијећених, каквих, нажалост, има и по Београду.
Неки београдски јавни кругови су напросто плаћени да “у име европске перспективе“ прихвате лажни концепт срБске кривице. Зато се Сви Срби Света удружују како би се одупрли овако опасном тренду затроване људске свијести, те у будуће међудржавне заједнице улазили спремни и организовани. Треба ли у Европску Унију улазити као народ са наметнутом кривицом?! Зна се каква је улога “кривца“ у свакој заједници: иста као и у разредној – увијек сједи у магарећој клупи!
Сви Срби Света поручују – ако треба у будућности да бирају у какве међудржавне заједнице да се удружују, Срби свакако треба да бирају оне у које ће ући као поносни људи, а не кривци, и оне у којима их не чека мјесто у магарећој клупи.
С.Б.
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст