*    nanose nepotrebna razaranja ili suvišne patnje,
*    izaziva neselektivno dejstvo, odnosno dejstvo protiv lica koja ne učestvuju u ratnim operacijama,
*    ugrožavaju teritorije susednih država koje nisu u ratnom sukobu,
*    prouzrokuju opasna, dugotrajna i ozbiljna oštećenja i degradacija životne sredine,
*    zabranjuje upotreba zagušljivih, otrovnih i drugih sličnih supstanci uključujući i biološka sredstva.

Neprihvatljivost upotrebe municije sa OU, morali su da vide, ako ne u slovu, onda u duhu propisa kojim se reguliše zabrana upotrebe hemijskog, nuklearnog i drugog oružja za neselektivno uništavanje koje izaziva daleko veće posledice i patnje vojnika i civila, nego što se to može pravdati „razumnim“ potrebama rata. Trebalo je da proradi toliko isticana „demokratska savest društva“ članica NATO, da se u ratu, kao i u miru, ne čini veća šteta, nego što je to apsolutno neophodno, a posebno da se ne ugrožavaju životi civila i njihovog potomstva u budućnosti na ratom zahvaćenim teritorijama. Ali na žalost, oni nisu imali nikakvih skrupula(3).

Osećaj obaveze i odgovornosti, izazvan sećanjem na sve one koji su kao prave patriote branili svoju zemlju, pa su, ili kao pripadnici oružanih snaga ili kao stanovnici, bili ili su i sada, neposredno izloženi dejstvu OU i pridruženih štetnosti tokom i posle perioda NATO agresije i moguće posledice koje sav taj razbacani i nekontrolisani radioaktivni materijal kod njih izaziva, nas je obavezivao da o ovim problemima stalno govorimo i pišemo. Saznanja do kojih smo došli, dileme i sumnje koje nas muče, govore da svi problemi nisu razrešeni. Zato nas stručna odgovornost, lični i moralni stavovi obavezuju, da na prihvatljiv način, podstičemo nadležne organe na rešavanje problema radioaktivne i hemijske kontaminacije životne sredine u Srbiji i njen uticaj na zdravlje stanovništva.

Sa ove rasprave formulisani su Zaključci i procene, koji kroz siže stavova svakog od učesnika rasprave izvode preporuke i predloge o potrebi usvajanja jedinstvene nacionalne strategije istraživanja zdravstvenih efekata hemijskih i radijacionih zagađenja životne sredine nastalih tokom NATO agresije.

Iskazana je potreba da se izvrši usmeravanje jednog dela materijalnih i ljudskih resursa državnih institucija na probleme utvrđivanja posledica NATO bombardovanja, kroz sprovedenu proceduru organizovanja i usvajanja od strane izvršnih organa vlasti i prihvatanje predloga u Narodnoj skupštini Srbije.

Prvi korak je formiranje `Međuresornog koordinacionog tela` koje bi funkcionisalo kao operativno telo, a njegov prevashodni zadatak bio bi praćenje dugotrajnih posledice po životnu sredinu i zdravlje građana Srbije u periodu od početka NATO bombardovanja do potpunog oporavka ugroženih ekosistema. Po oceni organizatora rasprave ova izrazito multidisciplinarna problematika zaslužuje da se kontinualno prati i da se periodično održavaju stručni sastanci na kojima bi se izlagali novi rezultati relevantnih institucija o pojavi kancera i drugih bolesti u ugroženim podučjima. Koordinaciono telo bi trebalo da definiše i predloži preventivne, organizacione i obrazovne mere.

U preventivne mere, bi se na prvom mestu stavila stalna kontrola zdravlja vojnika i policajaca, koji su u toku NATO intervencije bili na vršenju svojih dužnosti ili su posle nje učestvovali u sanaciji nastalih šteta. U poseban program zdravstvene zaštite bi se stavilo stanovništvo, koje po ocenama eksperata živi na najugroženijim delovima teritorije Srbije posle NATO bombardovanja.

Osnovati nacionalnu laboratoriju za određivanje kancerogenih materija

Na osnovu zaključaka sa ove rasprave odlučeno je da se upute pisma nadležnim državnim institucijama. Istaknuto je, da kompetentni stručnjaci, koji učestvuju i podržavaju inicijativu o formiranju `međuresornog koordinacinog tela` (MRKT) i `nacionalne laboratorije`, smatraju da je od primarnog nacionalnog interesa da se najzad, nakon 18 godina, građanima Srbije pruže kompetentni odgovori o posledicama NATO bombardovanja.

Polemika o ekološkim i zdravstvenim posledicama bombardovanja, koja se već izvesno vreme u ime različitih interesnih grupa vodi u medijima, pa se u nedostatku podataka o stanju životne sredine, građani opredeljuju za jednu od strana i ostaju uskraćeni za pravu, naučno-argumentovanu istinu. Sve to mora konačno dobiti epilog u nadležnim državnim institucijama.

Zaključci u Vladi Srbije iz 2017. godine

I najzad, posle toliko godina upornog nastojanja, prihvaćena je inicijativa da se o ovom problemu razgovara sa nadležnim državnim organima. Iz kabineta predsednika Republike Srbije, određeno je da se delegacija Inicijativnog odbora primi u Ministarstvu zaštite životne sredine. Sastanak je uz predsedavanje ministra Gorana Trivana i prisustvo ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministra odbrane Aleksandra Vulina održan 5. 10. 2017. godine. Sa ministrima su bili i njihovi najbliži saradnici.

*    Izrazito pozitivni tonovi i izražena rešenost sva tri ministarstva da se o problemima uticaja NATO bombardovanja na životnu sredinu u Srbiji i uticaja na zdravstveno stanje stanovništva, mora organizovano raditi. Za državu je zdravlje nacije vrlo važno pitanje, pa Vlada Srbije i stručna javnost izražavaju spremnost i svoju posvećenost ovim pitanjima u narednom periodu, kako bi se došlo relevantnih i naučno dokazanih parametara o stanju zdravlja radi preduzimanja adekvatnih mera. Rad na ovim zadacima svrstati u prioritete Vlade i nadležnih ministarstava u narednom periodu, jer građani moraju dobiti pravu informaciju o problemima i stanju u životnoj sredini. Nosilac aktivnosti je Ministarstvo zaštite životne sredine, a sarađivaće i Ministarstva zdravlja; odbrane; prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,
*    Ministarstvo zaštite životne sredine, u čijoj su nadležnosti rešenja iz ovog projekta, pokrenuće osnivanje predloženog koordinacionog tela. Naglašeno je da predlog treba da bude usvojen u Narodnoj skupštini. Inicijativni odbor će učestvovati u pripremi predloga.
*    Uticaj bombardovanja Srbije je vrlo značajan i za zemlje u okruženju, pa je u radu potrebno ostvariti i saradnju sa njihovim relevantnim institucijama,
*    Potrebno je razraditi metodologiju rada na svakom od problema u skladu sa međunarodnim standardima prihvaćenim u svetskoj nauci,
*    Definisati uslove i izvršiti analizu postojećih materijalnih i ljudskih kapaciteta u Srbiji, mogućnost njihovog organizovanja radi učešća u planiranim projektima, te sagledati potrebe za angažovanjem međunarodnih institucija,
*    Napraviti spisak nedostajuće a potrebne opreme za vršenje odgovarajućih analiza,
*    Napraviti okvirni plan rada sa rokovima, definisati prioritete za narednu godinu i u skladu sa tim predložiti iznos finansijskih sredstava, definisati uslove za konkurisanje radi učešća u projektima.

Zato ne smemo biti pasivni i mirno spavati. Ako to ne rešimo, niko nas ne može opravdati, a generacije koje dolaze nam neće oprostiti.

Znamo i svesni smo koliko je sve ovo teško, ali mi koji poznajemo ovu problematiku, ističemo svoju rešenost da se, uz pomoć države, u narednom periodu ovi problemi počnu organizovano i brže rešavati.

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)