субота, јул 22, 2017

Избори и(ли) слобода

Без спољне слободе нема ни унутрашње политичке слободе, зато је данас основни задатак српских патриотских организација и појединаца да на све начине слабе ефективност западне контроле над Србијом. Заустављање насилне вестернизације неминовно ће створити услове за слободне изборе. А то не мора да буде тако далеко, како се на први поглед чини.

 

sloboda ropstvo 1

 

Телевизија и слобода. Колико је Србија данас слободна земља лако може да утврди сваки њен становник изводећи следећи експеримент. У првој фази опита потенцијални истраживач треба да избаци телевизор из породичног дома. У овом случају објективност истраживачког резултата стоји у директној сразмери са дужином подвижничког времена одрицања од телевизора. Ослободивши своје мождане вијуге из заточеништва виртуелне телевизијске стварности креиране од стране западног окупатора и његових колаборациониста, истраживач у следећој фази треба да сопственим очима помно посматра и ослушкује целу Србију, по дубини и по ширини. Ваљани закључци о емпиријски добијеним резултатима настају укрштањем два процеса: личног расуђивања и непрестане провере његове временске и духовне ограничености на ситном решету свенационалног предачког искуства. И најзад, у трећој фази истаживач, обновљеног духа и видика, у циљу окончања експеримента привремено враћа виртуелног окупатора у свој дом. Истраживач укључује телевизијски канал који тешком муком финансира из свог џепа, непосредно или посредно преко буџета, и из чијег имена – Јавни сервис грађана Србије – произилази да његова уређивачка политика треба да стоји у корелацији са већинским вредносним и политичким ставовима Србијиних пореских обвезника, коригованим и усмереним српским духовно-идентитетским вектором формираним током векова историјског трајања.

Јавни сервис за информативну окупацију Србије. Вести у ударној информативној емисији РТС, `Дневник` у 19:30 часова, за недељу 19. јануара, биле су поређане следећим редом: отпочињање преговора са ЕУ, нове инвестиције из ЕУ у Србију, представљене кроз изјаву амбасадора државе која је еталон пословности за просечног Србина, неизвесна судбина српских радника заточених у Русији у олимпијском Сочију, бруталне и антидемократске репресивне мере антиевропских украјинских власти према сопственим грађанима који демонстрирају у Кијеву и изјава Барака Обаме да ће САД и Немачка превазићи проблеме настале због прислушкивања немачких званичника, али и решеност САД да настави са својим контраобавештајним радом у свим државама света. (1)

Овакав избор и распоред вести, конбинован са крајње селективном редукцијом чињеничког материјала којом се изврће истина, треба код материјално опљачканог и духовно обогаљеног српског гледаоца да створи стереотип с једне стране, о неупитној економској перспективности евроунијатског пута, а с друге стране, о несигурности и несолидности свих видова економске сарадње Србије са Русијом. Уз то цела ова економска пропагандна прича конципирана је не из макроекономског угла, неразумљивог и неважног за просечног српског телевизијског гледаоца, већ из угла незапосленог радника који жељно очекује посао. Да би се закључак о безалтернативности евроунијатског пута учинио у свести просечног гледаоца недољивијим, цела економска прича је смештена у оквир сачињен од једне комбинације људскоправашких идеолошких флоскула и демонстрације голе силе. Телевизијска полуинформација о протестима у Украјини против нових прописа којима се наводно ограничавају политичка права грађана, представљена искључиво из угла демонстраната као мањине у украјинском бирачком телу, упућена је пре свега бројним национално (дез)орјентисаним српским либералним интелектуалцима, који робујући тезама западних научника-пропагандиста (Тојнби, Витфогел и сл.) руску државу, свеједно царску или совјетску, и даље квалификију као тип оријенталне деспотије. Код ове циљне групе потребно је на осетљивом терену личних и политичких права још једном учврстити утисак о супериорности западне парламентарне демократије и над руским државно-правним поретком путиновске ере. Рачунајући са природном слабошћу већине да се поклони пред силом, креатор информативне шеме РТС вредносну супериорност комбинује са отвореном демонстрацијом моћи силе која се не одриче да буде светски полицајац број један.

Следствено, информативни програм Јавног сервиса Србије стоји с оне стране истине и политичке воље и интереса његових корисника, финансијера и власника – грађана Србије. Наиме, информација о наводно притвореним радницима из Србије у Русији емитована је само на основу изјаве некакве сумњиве посредничке агенције из Чачка. Уредник `Дневника` није нашао за сходно да у овом случају обезбеди једину ваљану информацију из нашег дипломатско-конзуларног предстаништва у Москви, нити да узме у обзир искуства више хиљада радника бројних српских грађевинских предузећа која раде у Сочију. Ради се о крајње једноставној причи о несавесном агенту који је кршећи уговорне обавезе и прописе Републике Србије преварио неколицину српских радника, доводећи их у ситуацију да се у безбедоносно високо заштићеном Сочију нађу без докумената које захтева руско имиграционо законодавство. Уосталом ова информација због своје периферности и не заслужује да се нађе у националном Дневнику. Међутим, у етар је за рачун западних налогодаваца Јавног сервиса пуштена пропагандна слика о Русији као источњачкој правно неуређеној деспотији у којој се странци, не изузимајући браћу Србе, по нахођењу власти или моћних појединаца могу наћи у ропском положају. Овој гебелсовски сачињеној вести претходила је информација о немачким улагањима у Србију у којој су недостајали износи и рокови, као најбитнији елементи сваке инвестиције. Наравно, није било ни пропратног коментара неког економског стручњака како ће у условима бесцаринског увоза и одсуства финансијске помоћи из домаћег буџета отварање хипермаркета немачког трговинског ланца `Лидл` подстаћи подизање пољопривредне производње у Србији, а посебно Србијину реиндустријализацију; изостало је и објашњење министра трговине Љајића како ће улазак још једног великог иностраног трговинског ланца да се одрази на ситне домаће трговце, који запошљавају значајан део радне снаге. Уосталом Јавни сервис нема задатак да објективно и правовремено информише своје кориснике и финансијере – грађане Србије, већ да код гледалаца формира позитиван стереотип о ЕУ, а негативан о Русији. (2)

Јавни сервис за културну вестернизацију=југославизацију Србије. Рад информативне редакције РТС, који због службеног положаја правих уредника и метода њиховог рада има све одлике субверзивне контраобавештајне делатности, смештен је у један шири пропагандно-културолошки образац насилне вестернизације Србије. Тако се, примера ради, недељом на РТС у још једном ударном термину, убрзо после главног `Дневника`, приказује забавна емисија Шоу свих времена. У њој различити корисници Брозових синекура и њихови наследници са целог простора бивше СФРЈ, забављају Србе настављајући са извођењем давно започетог отужног пролетерског водвиљског програма у коме се слави „највећи сина наших народа и народности“, братство и јединство, златне седамдесете, холивудске звезде, хипи покрет, сексуална и потрошачка револуција, једном речју сви плодови шездестоосмашких левичарских вођа, независних од свих ауторитета осим од CIA. Како је смисао забаве у забораву (у корену речи забава налази се старословенска реч забить), и ова нова забава у режији РТС треба да обездржављене, недоклане, озрачене и опљачкане Србе одврати од сећања на НАТО геноцид извршен у периоду од 1991-1999. године. Уместо разборитости која приличи једном историјски зрелом народу, код Срба се водвиљским антиисторијским пројекцијама о некаквим златним југословенским годинама негује плитка сентименталност која инфантилизује народ. Тиме Срби постају неспремни да се суоче са било којим изазовом у овим тектонским светско-историјским временима, остајући да као деца зуре у идеалистичку будућности ишчекујући да из ње искочи европски крсташ преобучен у бриселског Деда Мраза са модерно упакованим, али старим даровима.

Дилеме у троуглу легитимитет – избори – окупација. Неко ће приметити да оваква еурофанатична уређивачка политика РТС одговара безалтернативној евроунијатској политици коју води парламентарна већина, па самим тим одговара и вољи већине бирача, односно гледалаца РТС. Међутим, странке које су формирале Владу нису у предизборној кампањи кандидовале политику – интереси ЕУ и НАТО испред интереса Републике Србије – коју данас ревносно спроводе. Како за ову политику новокомпоновани еуропејци нису добили подршку бирача, садашња владајућа већина је очигледно изгубила легитимитет. Позивање на резултате локалних избора може евентуално да служи као статистички параметар за одређивање рејтинга странака, али не може да буде доказ о легитимности садашње власти, јер се на локалним изборима кандидују искључиво локалне политичке теме. Уосталом резултати испитивања јавног мњења из октобра 2013. године говоре да се 67,5% испитаника залаже за савез са Русијом, што је 14% више од оних који се залажу за савез са ЕУ, док се против савеза са Русијом изјаснило тек њих 18,20%. За веће економско присуство Русије изјаснило се 45,7%, док се за веће присуство Немачке залаже 22%, а за економско присуство САД 17% испитаника. Чак 63% испитаних сматра да ће изградња Јужног тока убрзати привредни развој Србије.

У оваквој ситуацији сагласно теорији мандата, која је као брана од изрођавања парламентаризма створена у Енглеској као колевци парламентаризма, требало би расписати изборе како би народ као носилац суверености одлучио о политици коју данас води Влада Србије. Међутим, политички расплет у духу теорије мандата одговарао би једној споља стварно независној држави, у којој постоје неки од основних предуслова парламентаризма:слободни медији диверзификованог, пре свега домаћег,власништва, ажуриран и објављен јединствен бирачки списак, истински независно судство надлежно за изборне спорове, транспарентно финансирање политичких странака, претходна дуготрајна и отворена друштвена дебата о кључним националним дилемама, и најзад као услов свих услова, национално одговорна и професионално стручна друштвена елита. Без ових основних предуслова нема слободе избора, а само се путем слободних избора у парламентарној демократији може извршити прави пренос власт са народа на његове представнике и очувати аутентична политичка воља носиоца суверености. У Србији већина наведених унутрашњих предуслова слободе избора стварно није постојала од увођења парламентаризма 1990. године, а од петоктобарског споља диригованог револуционарног преврата и инсталирања протекторатских режима не постоје у мањој или већој мери услови за одвијање било каквог слободног политичког живота. Уз то, улога и ауторитет народног представништва непрекидно се умањују у корист извршне власти, а што је још опасније у корист бројних регулаторних тела, независних од политичке воље бирача, али итекако идеолошки и финасијски (путем пројеката) зависних од европских установа. Народно представништво се претвара у машинерију за изгласавање закона, док је у парламентарним системима његова основна функција политичка контрола извршне власти. Избори спроведени у оваквим условима служили би само томе да се једна споља инсталирана властодржачка гарнитура још окити и лажно прибављеним унутрашњим легитимитетом. Зато најновији предлог ДСС да се у скоријој будућности на референдуму одлучи о приступању Србије ЕУ има све одлике исхитреног стратешког политичког промашаја, као што је то било и расписивање превремених избора 2008. године које је убрзало нашу косовскометохијску издају. (3) Бити данас Јован Мариновић, који је као премијер устукнуо пред парламентарном већином иако под Уставом од 1869. још увек парламентаризам формално-правно није био уведен, ма како било државнички отмено и заводљиво, у окупираној постпетооктобарској Србији изузетно је национално опасно.

Без спољне слободе нема ни унутрашње политичке слободе, зато је данас основни задатак српских патриотских организација и појединаца да на све начине слабе ефективност западне контроле над Србијом. Свака политичка радња која консолидује западно присуство у Србији, а ову приближава евроунијатском meltingpot логору за брисање идентитета – национално је штетна. Уместо политичких и правних теорија, ово прагматично мерило треба да буде једини водич у избору политичке радње. Опет нас само доследна делатна одбрана Косова може спасити од сигурне смрти у логору вестернизације. Следствено, заустављање насилне вестернизације неминовно ће створити услове за слободне изборе. А то не мора да буде тако далеко, како се на први поглед чини.

 

( Зоран Чворовић )

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  недеља, 26 јануар 2014 16:47

    БОГАТА И ПЛОДНА НАША ЗЕМЉА СРБИЈА

    Полећу два врана гаврана,
    са Мишара, поља широкога.
    А са Шаре је, заплакала Вила
    па дозива Цар Душана Силна…
    Где си данас Цар Душане Силни,
    па дозвива и Немањиће, Светог Саву
    и Светог Стефана, те деспот Угљешу.
    Краља Вукашина и Лазара Цар господара
    што им немаше у свету Срба пара.
    Плаче Вила чује се до мора,
    кличе Вила дрхти Србска Гора.
    Где сте данас Србски владари
    душмани вам земљу покорише
    и Србски народ поробише.
    Издајници земљом господаре
    погазише наше обичаје старе.
    Друга Вила кличе с Фрушке Горе,
    кукавна је данас наша Србија.
    Са запада долећу гаврани и
    Србији су дошли црни дани,
    продаше је за Евро крвави
    три изрода земље и народа.
    Поклонише имовину стару,
    Дадоше је шеику за неку пару…
    … прихватише да поштују
    Католичку круну, због које нас
    милиони убијених Срба, сада куну…
    Презиру их наши претци чак и
    из гроба својега, док су Они живи …
    Трећа Вила с Косова дозива:
    „Њих троје су ругло земље твоје,
    народ трпи много од њих има доста мука
    коњоводци Бранковића Вука.”
    Издадоше државу и народ, погазише обичаје,
    Уништише чак и Свету Србску Славу…
    Народ данас нема узданицу праву.
    Погазише све Светиње Србске славне…
    Крчме богату и плодну земљу Србију…
    Уништише пољопривреду, виноградарство,
    ратарство и сточарство, али хоће да продају и поклоне и руднике, злато и рударство…

    Све три виле у глас завикаше, заплакаше:
    „Чуј народе, Србије наше,
    Срби браћо наша мила
    устаните против мрачних ових сила.”
    Потурица је гори од Турчина!!!
    Сетите се наших јунака и хајдука,
    Цар Лазара, Синђелића Силна,
    Хајдук Вељка и његових Светих речи:
    „Главу дајем ал Крајину не дајем.”
    И не дозволимо данас,
    да Вас прокуну наши стари…
    Да не куну и Србски владари,
    Немањићи и Лазаревићи,
    да не куну на гласу јунаци
    Милош Обилић и Краљевић Марко
    стари Вујадин и песник Милета Јакшић,
    Лаза Костић и Сима Пандуревић.
    Да не куну кости крагујевачких ђака.
    И не дозволимо да нас више
    на партије и странке деле,
    да би потурице на власт селе…
    Сада Србски витези и племићи, не дозволите
    да Вас славни и Свети Николај не прокуне…
    Срам Вас било погани изроди
    шта ће шпијун … међу Вама.
    Зар је Ваша изгубљена нада…
    Откад жена Србијом да влада
    и још је Вила овако говорила:
    „Мила наша браћо Срби,
    чувених јунака потомци
    требите губу из коре,
    и нека сјајна зора у Србији сине.”
    Не будете ли послушати наше Виле
    стране ће нам господарит силе.
    Неће остат крста са три прста
    зарикаће Хоџа и са те страна,
    ко што сад риче Папа из Ватикана…
    Затреће се наше име Свето,
    већ за неко наредно лето,
    и нестаће име Србско, јер је
    оно Вашим непријатељима мрско…

    Србин из Србије

    ‎„Ој, човече праведниче, један Божји службениче, чини добро за живота, јер кад с’ овог света пођеш, ништа с’ собом понет нећеш, већ скрштене беле руке и
    праведна дела своја.”

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*