НАТО- мрш из Србије!!!

субота, 21 децембар 2019 12:46 Рубрика: Izdvojeni-tekstovi, Национални интереси

Никада НАТО не може бити пријатељ Србији, никада! Нема тог покајања и нема тог опроста- нема цене нит уцене по којој смемо дозволити да постанемо ушће река невине крви, нема! Нема шта НАТО да тражи у Србији- на овом пресветом гувну пакао никада неће свити свој рај!

*******

Ако некоме и није било јасно до сада после случаја „руски шпијун“ више је него кристално бистро- проклети НАТО апослутно и неприкосновено господари овом нашом шаком плодне, гробне и мучене земље!

Нисмо НАТО колонија, већ најобичнји отирач, „чучавац“, туђини на својему, прецвала курва коју сироту подводе пијаним шоферчинама на запишаним друмским стајалиштима.

Нисмо ништа и ништа ћемо бити док год се крвници овде буду осећали добродошлима!

Док год се буду осећали као на „вијагри“ међу похотницама!

Док год буде мањка неба за нас да би било довољно облака за њих!

Док год је црнине у Србији- за проклети НАТО барјак не сме бити ветра да га развије!

Каква више бесрамна „војна неутралност“ и коме смо то неутрални осим прецима и потомцима?!

Нису наши и нисмо њихови док год то зло буде марширало Србијом, а маршира, будите убеђени, само што од вриска тишине не чујемо бат крвавих цокула!

Каква је то неутралност кад ђаволу спремиш постељу а Господа седнеш на троножац пред кућом?!

Никада НАТО не може бити пријатељ Србији, никада!

Нема тог покајања и нема тог опроста- нема цене нит уцене по којој смемо дозволити да постанемо ушће река невине крви, нема!

Жалосно је, трагично, што ће за овом погани од власти доћи једнака, јер осим жеље за голом влашћу по цену велеиздаје- друге политике нема!

Нема је јер ћутимо!

Превише, кукавички…

Ко утваре походимо рођену земљу!

Ко авети препадамо сопствене сенке, не знајући више ни због чега нти докад ћемо ћутати?!

Није то тек пуки страх, страх прође, човек се бори с њим, ово је нешто много страшнје од тога- ово је стање мирења!

Помирљиво гледамо како умире човек у нама спремнији да изјавимо саучешће док је још у ропцу неголи да притрчимо у помоћ!

Помирљиво гледамо како бледимо у очима деце, лакше нам је да нас се стиде кад нас се сете но да се постиде ако нас забораве!

Копнимо молећи Господа да нас погледа, а Господ гледа но нигде никога да види…

У кошевину да залегнемо не би из нас извирио човек да надвиси откосе…

Предали смо се, а то је једино на шта немамо права!

Несоји не владају Србијом већ нама!

Србија ће преживети, али као депонија секундарне сировине- људи, не схватимо ли да они нису дивови већ да смо ми на коленима!

Усправимо се и проговоримо, аман!
Србија је одувек била и довека ће бити одмориште Господа, а не биртија ђаволу!

Нема предаје нит поделе заветне светиње Косова и Метохије!

Нема шта НАТО да тражи у Србији- на овом пресветом гувну пакао никада неће свити свој рај!

У супротном, наставимо ли тако јуначки, гласно да ћутимо, крвници неће имати „само“ канцеларију овде, већ ће наша огњишта постати чекаонице, а ми пуки бројеви што чекају да их прозову за опело.

Чине са нама што им је воља јер ми воље за собом све мање имамо.

Бледимо у очима деце, а за те видике темпера нема…