petak, jul 03, 2020

NATO- mrš iz Srbije!!!

Nikada NATO ne može biti prijatelj Srbiji, nikada! Nema tog pokajanja i nema tog oprosta- nema cene nit ucene po kojoj smemo dozvoliti da postanemo ušće reka nevine krvi, nema! Nema šta NATO da traži u Srbiji- na ovom presvetom guvnu pakao nikada neće sviti svoj raj!

***

Ako nekome i nije bilo jasno do sada posle slučaja „ruski špijun“ više je nego kristalno bistro- prokleti NATO aposlutno i neprikosnoveno gospodari ovom našom šakom plodne, grobne i mučene zemlje!

Nismo NATO kolonija, već najobičnji otirač, „čučavac“, tuđini na svojemu, precvala kurva koju sirotu podvode pijanim šoferčinama na zapišanim drumskim stajalištima.

Nismo ništa i ništa ćemo biti dok god se krvnici ovde budu osećali dobrodošlima!

Dok god se budu osećali kao na „vijagri“ među pohotnicama!

Dok god bude manjka neba za nas da bi bilo dovoljno oblaka za njih!

Dok god je crnine u Srbiji- za prokleti NATO barjak ne sme biti vetra da ga razvije!

Kakva više besramna „vojna neutralnost“ i kome smo to neutralni osim precima i potomcima?!

Nisu naši i nismo njihovi dok god to zlo bude marširalo Srbijom, a maršira, budite ubeđeni, samo što od vriska tišine ne čujemo bat krvavih cokula!

Kakva je to neutralnost kad đavolu spremiš postelju a Gospoda sedneš na tronožac pred kućom?!

Nikada NATO ne može biti prijatelj Srbiji, nikada!

Nema tog pokajanja i nema tog oprosta- nema cene nit ucene po kojoj smemo dozvoliti da postanemo ušće reka nevine krvi, nema!

Žalosno je, tragično, što će za ovom pogani od vlasti doći jednaka, jer osim želje za golom vlašću po cenu veleizdaje- druge politike nema!

Nema je jer ćutimo!

Previše, kukavički…

Ko utvare pohodimo rođenu zemlju!

Ko aveti prepadamo sopstvene senke, ne znajući više ni zbog čega nti dokad ćemo ćutati?!

Nije to tek puki strah, strah prođe, čovek se bori s njim, ovo je nešto mnogo strašnje od toga- ovo je stanje mirenja!

Pomirljivo gledamo kako umire čovek u nama spremniji da izjavimo saučešće dok je još u ropcu negoli da pritrčimo u pomoć!

Pomirljivo gledamo kako bledimo u očima dece, lakše nam je da nas se stide kad nas se sete no da se postide ako nas zaborave!

Kopnimo moleći Gospoda da nas pogleda, a Gospod gleda no nigde nikoga da vidi…

U koševinu da zalegnemo ne bi iz nas izvirio čovek da nadvisi otkose…

Predali smo se, a to je jedino na šta nemamo prava!

Nesoji ne vladaju Srbijom već nama!

Srbija će preživeti, ali kao deponija sekundarne sirovine- ljudi, ne shvatimo li da oni nisu divovi već da smo mi na kolenima!

Uspravimo se i progovorimo, aman!
Srbija je oduvek bila i doveka će biti odmorište Gospoda, a ne birtija đavolu!

Nema predaje nit podele zavetne svetinje Kosova i Metohije!

Nema šta NATO da traži u Srbiji- na ovom presvetom guvnu pakao nikada neće sviti svoj raj!

U suprotnom, nastavimo li tako junački, glasno da ćutimo, krvnici neće imati „samo“ kancelariju ovde, već će naša ognjišta postati čekaonice, a mi puki brojevi što čekaju da ih prozovu za opelo.

Čine sa nama što im je volja jer mi volje za sobom sve manje imamo.

Bledimo u očima dece, a za te vidike tempera nema…



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*