среда, децембар 13, 2017

Програмирано самоубиство нације: Родитељи, не дајте своју децу

Деца су постала господари породица. Све је подређено деци и деци мора све да се угоди. Добри родитељи су они који све могу да испуне својој деци. Деца се уче да им родитељи нису ни потребни. Само као музичка кутија за испуњавање жеља. Границе више не постоје. Односно, граница је стрпљење родитеља.

 

 

ko-je-gazda-u-vasoj-kuci-...

 

ДЕТРИЈАРХАТ

 

 

Прво смо живели у матријархату и жене су владале. После је настао патријархат и мушкарци су владали. Данас смо ушли у детријархат и деца су постали владари.

Када смо ми били мали, деца нису смела да седе за столом за одрасле када се ручало. Имали смо своје место где смо јели. Ја сам седео на дрвеним шкалинама иза ђедових леђа. Баба или ујна су ми доносили храну. Највећа сласт је била када би се ђед окренуо и убацио неко најбоље парче. Или када би у ракијску чашу усуо наше вино.

Тек пред школу сам почео да седим за столом. Био сам награђен за марљивост и зрелост. Имао сам место до ђеда. Одмах са његове леве стране.

Нисам смео сам да се послужујем. Нисам ништа причао. Само сам слушао и учио. Дивио се памети тих динарских горштака.

Када смо ми били мали, част нам је била да послужујемо старије. Уочи ручка одлазио сам на Точак и доносио у плетеној домижани хладну воду за ђеда. Имали смо воду у кући, али знао сам да ђед воли баш ту хладну воду. Одлазио сам два километра пешке или на магарцу. Нико ме није терао да то радим. Сматрао сам да је то моја обавеза за сву љубав коју сам добијао.

Када смо ми били мали учили су нас да помажемо старијима и да им се први јављамо. Ако неко старији носи нешто у руци, прилазили смо и узимали да бисмо му помогли. Срамота је било да идемо крај старије особе машући рукама.

Када смо ми били мали нисмо смели да се уплићемо у разговоре одраслих. Слушали смо и чекали да нас они нешто питају. Почаствовани смо били ако би нас неко нешто упитао.

Када смо ми били мали, деца су одрастала на улицама, ливадама и шумама. Лети смо увече улазили у кућу да преспавамо. Одрасли нису имали времена да се баве нама. Ако бисмо морали болесни да останемо да лежимо у кревету, стидели смо се што сметамо старијима.

Када смо ми били мали нико није бринуо за наша дечија права. Неваљалу децу су сви могли да лемају. Родитељи, родбина, комшије, учитељица, наставници и наш милицајац Брко. Који је био најбољи, јер је деци само вукао уши.

Када смо ми били мали, деца су морала одмах да се укључују у живот. Чували смо стоку, копали, купили сено, додавали циглу на грађевини, прали судове, секли дрва, водили коња у орању, седели на дрљачи, управљали коњском запрегом… Морали смо да радимо и да будемо од користи породици. Лопту смо играли или предвече или недељом.

Када смо ми били мали нико нас није чувао. Остајали смо сами у кући. Често са млађом браћом и сестрама. Тако су најстарија деца у породици најбрже одрастала.

Када смо ми били мали морали смо да једемо шта се стави на сто. Нико нам није испуњавао никакве жеље. Није се спремала одвојена храна за нас. Ако нам се нешто није јело, одлазили смо гладни у кревет. „Пољуби па остави!“ говорили су наши стари. Храна се љубила у знак поштовања.

Када смо ми били мали храна се није бацала. Остацима смо хранили свиње. „Једи, једи, свеједно ћемо прасадима бацити“

Када смо ми били мали нико од нас није знао шта раде наши родитељи. Знали смо само да раде. О примањима родитеља нико није ништа говорио. Живели смо спокојно у свом одрастању.

Када смо ми били мали свет је био другачији. Данас се све променило. Из корена.

 

 

DETRIJARHAT...

Деца су постала господари породица. Све је подређено деци и деци мора све да се угоди. Добри родитељи су они који све могу да испуне својој деци. Границе више не постоје. Односно, граница је стрпљење родитеља.

Деца прва седају за сто, бирају шта ће да једу. Ако им се не свиди храна, мајке спремају ново јело. Очеви служе као канта за ђубре. Штета је да се спремљена храна баци.

Деца воде главну реч о свему. Деца причају. Не затварају уста. Родитељи слушају и диве се памети своје деце. Памети која је покупљена са интернета.

Деца не смеју да се туку. Деца су добила закон о сигурној заштити. Штити их држава од родитеља. Порука је јасна – деца припадају тоталитарној држави.

Тинејџери могу да сакрију свој здравствени картон. Родитељима не морају да га показују. Савете могу да добију од професионалних заштитника деце. Који више брину о деци од родитеља.

Тако је родитељска љубав постала сувишна. Деца се уче да им родитељи нису ни потребни. Само као музичка кутија за испуњавање жеља. Лоши родитељи не испуњавају жељу своје деце. То је музичка кутија која се покварила.

Деде и баке су у служби размажене деце. Баке једва устају од стола да деци донесе воду. Деде су поносније, они само носе торбе до школе. Мајке и очеви су слуге у бахатог господара.

Неваспитана деца малтертирају учитељице и наставнике. И нико им ништа не може. Бити неваспитан је – ИН! Родитељи то оправдавају као дечија посла. Нема више милицајца Брке да им извуче уши. Дечија права су изнад свих ауторитета. Тако још више кваримо неваспитану децу.

Дечија индустрија је подређена неваспитаној деци. Зарађује се на манипулацији децом. Намећу се трендови који морају да се прате. Губитници не могу да прате трендове и деца одбацују такве родитеље. Потрошачко друштво гута неваспитану децу.

Успех детета није у показаној љубави према родитељима и заједници. Није у знању, радним навикама и преузетим обавезама. Успех детета мери се количином робе коју мора да конзумира.

Тако деца постају овисници од потрошачког друштва. Ствара се илузија слободе. Сви, наводно, могу да раде шта хоће и никоме не одговарају. Деца постају хировита и себична. Све хоће одједном за себе. Све сама да прогутају. Не знају да пруже, него само узимају.

Постају пасивна у том свом хиру. Очекују да им се све пружи, уместо да сами проналазе. Отуда постају хронично незадовољна и неспремна за живот. Неспобна су да буду део заједнице. Тако се увећавају конфликти унутар саме заједнице.

Родитељи праве велику грешку у васпитавању деце. Уместо да науче децу да рађају љубав, они их својом љубави праве неспособним. Родитељи нису својина деце. Депресија настаје када деца то схвате.

Између породице и спољног света разлика је у добијању пажње. Породица све даје детету, док му друштво све узима. Деца немају чврстину да ту различитост носе. Уколико их на време родитељи не припреме за живот, постоји опасност да се изгубе. Залутају и не могу да се снађу. Не могу да пронађу пут избављења.

Како ће таква деца да одгајају своју децу? Коко ће деца која нису одрасла да васпитавају нова поколења?

Никада родитељима није било теже да васпитају децу. Никада већи тоталитаризам није био у друштву. Велики Брат све контролише и диктира. Живимо у Хакслијевом Врлом новом свету. Деца више не припадају родитељима, него су имовина Великог Брата.

 

porodica 1...

Отуда налог Великог Брата да се укину етикете МАМА и ТАТА. Уместо застарелих етикета, употребљава се нова етикета. Родитељ 1 и Родитељ 2. Уводи се и Родитељ 3. Тако истополни постају родитељи. То су све прелазна решења до потпуног укидања родитељства. Деца ће се правити у епруветама и неће имати име. Само шифру епрувете.

ХY12РФ се неће заљубити у УВ38ТЗ. Нема љубави између шифара.

Погрешан смер кретања цивилизације мора се завршити у епруветама. Човечанство мора да се одбрани од програмираног самоубиства.

Како?

Укидањем детријархата! То је превара човечанства. Деца не могу да управљају светом! Деца морају да одрастају.

Родитељи, тате и маме, Не дајте своју децу! Васпитавајте сами своју децу! Удружујте се! Повезујте се у заједницу родитеља!

Друштво је у расулу. Велики Брат је злонамеран.

Помозите деци да одрасту. Будите уз своју децу! Учите их, брините, вежбајте са њима и браните их од манипулација.

Пустите их да стварају своје игре.

Игра је слобода.

Будите строги, али правични. Кажњавајте их када су то заслужили. Разговарајте и планирајте. Држите реч.

Пренесите на децу своја знања. И паметна искуства. Не понављајте глупости старијих генерација. Наша деца морају да буду боља од нас.

То је једини начин да се супротставимо пропасти човечанства. Једини начин да сами васпитамо своју децу. Која ће васпитавити своју децу. А њихова деца васпитаће нова поколења. И тако трајемо. Упркос свима.

 

 

(Бранко Драгаш)

 

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

26 коментара

  1. Comments  београђанка   |  уторак, 26 мај 2015 09:54

    Када се деца ружно понашају, најпогодније је грдити их ујутро, јер је пред њима цео дан и они ће бити под утиском грдње. Ако их грдите увече (када су уморна), њима се тада само још више замрачује ум, што може довести до још ружнијих поступака. Децу треба дочекивати с добром, зато што је код данашње деце много егоизма и она уопште не реагују на грдњу. Ако почнемо да их грдимо, душа њихова се сместа испуњава ружним мислима. Она не могу да схвате да их ми грдимо за њихово добро, зато што их волимо. Потребно је „привезати“ децу за Бога и у њима развијати схватање да је неопходно чинити добро. (Старац Пајсије)

  2. Comments  Dejan   |  уторак, 26 мај 2015 20:01

    београђанка, ne veruju svi (u Boga). Ti naturas religiju ostalima. batali te price i „mudre starce“

  3. Comments  београђнка   |  среда, 27 мај 2015 22:42

    Осећаш ли да теби натурам религију и веру у Бога? Жао ми је. Није ми то била намера. Па вера ни љубав се не може наметнути може се само доживети или не доживети. Да ли је то твоја једина замерка на текст?

  4. Comments  biljana   |  уторак, 26 мај 2015 20:40

    dugo nisam procitala toliko poruga o deci ,ni jedna jedina stavka nije istinita.Imam troje dece i sve njihove skolske drugove,sportske drugove …nisam niakda upoznala dete ni jedno jedino koje se ponasa kao sto je opisano u clanku.Ima sporadicnih slucajeva,ali ni priblizno toliko drasticnih…blacenje rodjenog pokoljenja zato sto ne ide u skolu na magarcu ili u Kosutnjak na izvor po vodu je ruzno i vise nego ruzno.Imamo divnu, saoecajnu, plemenitu,pametnu ,talentovanu i hrabru decu ,otvorene svesti i ovaj tekst je izmisljotina i ruglo

  5. Comments  Biljana   |  среда, 27 мај 2015 02:14

    . Одлазио сам два километра пешке или на магарцу. Нико ме није терао да то радим. Сматрао сам да је то моја обавеза за сву љубав коју сам

    Извор текста: http://svisrbisveta.org/nacionalni-interesi/programirano-samoubistvo-nacije-roditelji-ne-dajte-svoju-decu/#ixzz3bIE3tU8qОдрасли нису имали времена да се баве нама. Ако бисмо морали болесни да останемо да лежимо у кревету, стидели смо се што сметамо старијима.

    Извор текста: http://svisrbisveta.org/nacionalni-interesi/programirano-samoubistvo-nacije-roditelji-ne-dajte-svoju-decu/#ixzz3bIED8EMT

    Ja ovde ne vidim nikakvu ljubav.Pa danas kucni ljubimci bivaju bolje tretirani.To nazovi vaspitanje je vise dresura i bespogovorna poslusnost nego bilo sta drugo.Dete koje ostane zeljno igre,paznje roditelja i pravog detinjstva.Zalost.Nisu danasnje generacije bajne i sjajne,ali nemojte ni uzdizati u nebesa ranija pokolenja jer je i to jako daleko od idealnog.

  6. Comments  Zorica   |  среда, 27 мај 2015 09:06

    Ja prosto neverujem da postoje roditilji koji su opisani u tekstu ,slazem se da ne odvajam decu da ne sede sa nama odraslima ili da rucaju oosebno ,smatram decu ljudskom bicima i zasto bih ih kao male kuce odvajala 🙂 teks je preterivanje i sukob generacije iz 1940 50 60 godine gde su nasi roditelji ziveli u drugom vremenu gde su imali drugaciji sistem vrednosti ,nekazem da je to bilo lose ali kazem da smo sada ipak u 21 veku i prilagodjavamo se modernom ,stresnom vremenu…NETREBA KAZNJAVAT DECU ,ZIVOT CE IH SAM KAZNJAVATI …tako da neteba preterivati ,davati im ljubav i uciti ih da znaju da budu srecni 🙂

  7. Comments  mama   |  среда, 27 мај 2015 10:04

    Lijepo je naglaseno da se djeca vaspitavaju i vole i da se ne ponavljaju greske starijih generacija.Oni koji ne razumiju,nek procitaju vise puta.Svaka cast,divno sroceno.Kad bi se pola roditelja pridrzavalo ovakvih uputstava,znali bi sami sta je za njihovu djecu najbolje.

  8. Comments  adrenalin   |  среда, 27 мај 2015 15:00

    mislim da je autor malo preterao. shvatam ja da mozda negde i previse popustamo, ali sam siguan da postoji minimum ispod koga nijedan normalan roditelj nece otici. ja ne provodim dovoljno vremena sa svojom decom, a kada smo zajedno, trudim se da im ugodim, da ih naucim malim zadovoljstvima i da im budem makar malo bolji otac nego sto je meni moj bio. ne vidim nesto vrednije cemu bih podredio svoj zivot. ne kazem da sam samo ja u pravu, ali ne opravdavam bilo kakav ekstremizam. deca danas brze uce, ja sam imao crtani film u 19:15 i zimski bioskop, a oni danas imaju sve na raspolaganju, to treba filtrirati, ali ne i izolovati.

  9. Comments  Šumadinac   |  среда, 27 мај 2015 15:45

    Batali ti priče o ateizmu. Svi vi koji podržavate da vam deca budu raspuštena shvatićete jednog dana ovu poruku. Mada već vidim da su vam isprani mozgovi sa današnjim trendovima. Uskoro će doći i kod nas da se deca oduzimaju roditeljima i dodeljuju gej parovima.Trenutno vas to ne interesuje i briga vas je, a pitaću vas ako vam se tako nešto dogodi kako ćete reagovati. Ali, već ste hipnotisani, pa ne bih da trošim reči uzalud.

  10. Comments  Katy   |  среда, 27 мај 2015 16:23

    Sve je istina, ja radim sa takvom decom. Osim onog odvojenog sedenja za stolоm (što ne može da škodi) ostalo nije nikakvo preterivanje. Ima dobre dece, naravno, ali je većina bahata (to se danas zove „slobodna ličnost“). Lenji su, nekulturni, razmaženi, samoživi, netolerantni. Vladaju svojim bednim roditeljima koji se plaše da im bilo šta kažu osim da im povlađuju. Isto to očekuju i od drugih. Žive u nekom paralelnom svetu bez ičega dečijeg u sebi. Nadam se da neću dočekati to društvo u kom će sadašnja deca biti bilo kakav bitan faktor.

  11. Comments  Samo Majka   |  среда, 27 мај 2015 16:30

    O da, divan tekst…
    Treba naći sredinu, ne pretjerivati ni u čemu…nažalost to malo ko primjenjuje – obično se ide iz krajnosti u krajnost..

  12. Comments  Marko   |  среда, 27 мај 2015 18:24

    Hvala ti Bože što nemam decu.

  13. Comments  Миле Шапоњић   |  среда, 27 мај 2015 18:46

    Да, да, сушта истина. Мало превише песнички за мој укус. Нема анализе, па онда ни реалних предлога како да превладамо овај погубни тренд. Поред све пропасти коју осећамо јаче, теже и ургентније, у позадини се одвија овај процес који је далеко погубнији од немаштине, незапослености, глади. Тренд није само српски. А сада га и подржава светска олигархија
    која се потпуно демонизовала. Наша цивилизација се витопери у орвелијанско – хакслијевску, а ми забављени својим јадом не умемо да помогнемо ни себи ни својој деци. Па, тачна дијагноза је пола излечења. Када већина нас схвати размере проблема, можда ћемо моћи неком заједничком акцијом заштитити своју децу од страшне медијске кампање, која и њих и нас намерно води у пропаст, прописујући нам лажне моралне вредности.

  14. Comments  Posledice   |  среда, 27 мај 2015 20:15

    Svi ste se uhvatili za pojedine recenice u tekstu, ali niko od vas ne shvata sustinu teksta! Zbog vase nazovi ‚‚ljubavi‚‚ i ‚‚prava‚‚ deteta vi necete stvoriti zdrave, osposobljene i samostalne ljude nego nesposobnjakovice!!! Videcete kasnije sve!!!

  15. Comments  Goran   |  четвртак, 28 мај 2015 09:04

    Istina je, gubimo kontrolu nad decom a to nije slucajno, sve je to dobra rezija sa strane koju smo mi kao drustvo prihvatili. Posledice su na nasu zalost katastrofalne, rezutati toga se vec vide pre svega kroz obrazovanje pa nadalje.

  16. Comments  Nada Petrovic   |  четвртак, 28 мај 2015 14:46

    Kada su nasa deca zivela onako kako je ovde opisano životni vek je trajao osamdeset godina, nije bilo uranijumskih bombi, kriminala i sveopste bede. Naravno, nije bilo ni globalizacije ni informacionih tehnologija. Zbog ovoga prvog, porodica jos uvek ostaje jedino mesto gde deca mogu da dobiju sve ono cega na drugim mestima mogu biti uskracena, a svako investiranje u njih (ne za njih) je korak dalje ka njihovoj svestranosti i otresitosti jer jedino takva -nezatucana, mogu izboriti svoje mesto u danasnjem drustvu. Skromnost odavno nije vrlina, a ljudskost, plemenitost i osećajnost su privilegija ostvarenih ljudi.

  17. Comments  Filip   |  петак, 29 мај 2015 14:10

    Botovi SNS-a, materijalno osigurane beogradske razmazotine, molio bih Vas da svoja precenjena misljenja o vaspitanju dece u uslovima u kojima vecina stanovnika ove bedne drzave Srbije jedva krpi kraj sa krajem, ne delite pred ljude koji apsolutno i u potpunosti razumeju zabrinutost ovog coveka. Deca su danas do te mere bezobrazna, upravo zbog nedostatka vaspitanja od kuce. Radim kao prosvetni radnik, sa decom uzrasta od 7 do 13 godina. Retka su deca koja ce prva reci dobar dan, ne javljaju se svojim nastavnicima na hodniku, a sto se napretka i skolovanja tice, retki su oni koji zaista svojim radom i svojom voljom pokazuju neke rezultate. Javljaju se na telefone u sred casa, pisu poruke, izlaze kome se kako prohte. Kada sam u nekoliko navrata to pominjao roditeljima pomenute dece, pre svega sam od direktora dobio opomenu kako nije moje da se mesam u njihovo ponasanje, a zatim i od njihovih roditelja, koji su smatrali da je to samo faza odrastanja, takvi su oni, ne treba im se zameriti. Neodgovornost roditelja spram njihove dece je u tolikoj meri veca danas nego ikada, da deca jedino sto rade na velikim odmorima jeste da „skroluju“ svojim facebook nalogom na ultra kul telefonima koji su im kupili njihovi roditelji. Ne smatram da ne treba ici u korak sa tehnologijom i vremenom, ali smatram da je duznost roditelja odbraniti ih i sacuvati od losih uticaja, zlonamernog ponasanja, kao sto je i duznost njihovih vaspitaca, ucitelja, nastavnika, profesora, uputiti ih na pravi put, jedistven za svako dete.

  18. Comments  Šumadinac   |  петак, 29 мај 2015 21:32

    Bravo Filipe, svaka čast na komentaru, potpuno ste u pravu i apsolutno delim vaše mišljenje. Šteta je što će se završiti samo na komentarima ovde. Najgore od svega što se sve to može videti na youtubeu, jer se čak i snimaju tokom časa i ismevaju nastavnike i profesore. Nije problem samo u školama već i na javnim mestima. Baš danas sam doživeo situaciju u prodavnici gde su dva dečaka od 14-15 godina kupovala pivo uz komentare neke tuče, jedan od ta dva dečaka je imao iscrtanu ruku jer očigledno pati za tetovažom. Želi sebe da predstavi kao opasnog a ni sam nije svestan čemu teži. Druga grupa je pušila džoint u ulazu zgrade, isto dečaci uzrasta 14-15 godina. Po meni je to vrlo zabrinjavajuće.

  19. Comments  Милан   |  субота, 30 мај 2015 00:51

    Не рече Драгаш (изоставио), када смо правили дрвене метрове у 2,3 разреду О.Ш за Учитеља. Који је био најчвршћи, тај је остао за пацке. Сви се ми сећамо тих дана, док нас је Уча ударао по длановима када смо немирни. Знајући у шали да нам Уча удара пацке из разлога. Учестало су падале шале у шапту. Знамо сада да је Уча био у праву, пре него што је умро, сваком ђаку је била част да га посети када је уча зашао у дубоку старост. Та времена су прошла. Демонска-кратија “демократија“ је дошла на снагу, те се дисциплини стаје на пут. Има већ 2 године како сам снимао један филм, документарни, и Професор је потврдио ово што Драгаш пише. Ја сам му дао предлог да се ману ћорава посла, те се удруже са судским одељењем општине и воде своју политику самостално у кругу Општине. Само тако се деца изводе на пут како треба.

  20. Comments  Darko   |  субота, 30 мај 2015 10:57

    E, pa Filipe, evo, ja nisam „bot“ a mislim da smo svojoj deci napravili „fantastičan“ temelj za dalji život. Da se manem ironije… Iako imamo potencijal, loši smo domaćini (generalno gledano). Kakav primer mi, matori, dajemo deci? Da li se autoritet gradi packama, kažnjavanjem, urlanjem, grdnjom ili se gradi ličnim primerom? Da li treba „lečiti“ posledice ili uzroke? Deca imaju, hvala Bogu, razuma i sve vide i sve čuju. Upijaju. Kad se rode, njihovi mozgići su „tabula rasa“ i nemaju od koga da uče nego od nas koji smo ih rodili i drugih ljudi koji ih okružuju (uticaj medija nije zanemarljiv). Izuzetno me nerviraju ljudi koji, zamerajući mladima, ne pođu prvo od sebe. Tvrdim da je svaki loše odgojen klinac-pojedinac poraz i roditelja ali, uveliko, i države, odnosno, nas kao društva u kom sebičluk, zavist, pohlepa, bahatost, prostakluk nisu sputani zakonima kao u svakoj normalno uređenoj zemlji (gde se, pored zakona, sprovodi i nacionalna strategija koje kod nas nema ni u naznakama).

  21. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  уторак, 02 јун 2015 20:07

    Деца се васпитају у породици, са тим васпитањем они добијају и основно образовање а које се касније надограђује. Деца кроз своје школовање добијају одређене информације и податке, међутим у многоме ти су информације које су нетачне и погрешне.
    Родитељ сам и имам двоје деце, и два унучета. Деца су одгајао на најбољи начин што сам могао и умео. Међутим, друштво ми није дозволило и омогућило да са оба детета исто поступам. Радио сам и када сам добио прво дете имао сам плату да сам за ту плату купио детету све што је било неопходно да се изнесе из болнице, одећу, опрему, колица, и много играчака. међутим када ми се родило друго дете након 6 година, за њега нисам био у могућности ништа посебно да му купим. Само оно најнеопходније. Децу сам васпитао и образовао тако да су они данас одрасла лица. Од једног детета имам два унучета, међутим време је тако тешко да им родитељи не раде, и њих данас морам да помажем. Задовољан сам са њиховим васпитањем и образовањем јер сам доста труда пружио њима. Међутим друштво као друштвема категорија, нам није ништа пружило. А нити данас било шта пружа деци, младима а ни старијима…

    У нашем друштву постоје такве нелогичности, да ми се смучи о томе и размишљати. А навешу вам само једно: Како је могуће да појединци у Србији имају плате преко 2.000.000 динара, које ништа не привређује. Док лице које ради и црнчи од јутра до мрака од 10-15.000 динара.

    Дал се неко упитао који су ту односи васпитања деце у једној породици где им родитељи примају око 5.000.000 динара месечно, и у породици где им родитељи примају око 20-30.000 динара. Трошкови живота за лица са мањим примањима су много гори и тежи, јер немају никакве бенефиције и попусте. док лица са вишим примањима имају све бенсфиције и попусте… Попусти у исхрани, нпр. Скупштина Србије, Министарства и сл…

    О чему више писати и говорити, када је неправда огромна…

    Школа, улица, имају свој начин школовања и васпитања, док породица има свој начин образовања свакога детета. Ни један родитељ не жели своме детету лоше, док школа и улица имају савоје осене и категорије…

  22. Comments  Ja   |  среда, 03 јун 2015 08:38

    Tacno se po komentarima vidi kome je ovaj text namenjen. Svi oni koji su dovoljno glupi da ne razumeju sta je covek hteo da napise kazu: „ovo je lepota poroka“. Takvi gaje onu decu koju srecemo po marketima gde roditelj 800 puta kaze „nemoj to da diras“ a dete 801. put i dalje to dira… i onda uglavnom neko kaze, „Boze kakvo dete“, a ja kazem „Kakvi idioti imaju dete…“
    Cudi me da jos nije bilo onoga „nije Đed nego Djed“, kako na magarcu 2 km, pa magarac ne moze 2 km da ide ili … uglavnom mogu da kazem sledece: Imam dete 19 godina. Prvih 7-8 dok i nije znala mnogo verovatno su joj bila pomesana osecanja strahopostovanje i ljubavi prema meni. Kada je imala izmedju 11-17 (i bila u pubertetu) najveci deo zivota me je mrzela (a i ja sam sebe zbog toga) ali u zadnjih 2 godine, kada je vec odrasla svaki put kada dodje uvece iz grada ili iz setnje sa prijateljima, dodje poljubi me i kaze – Hvala tebi i mami sto niste dozvolili da ispadnem „onakva“…. dalje ??? no coment… 🙂

  23. Comments  jaa   |  недеља, 07 јун 2015 23:30

    Sve sto je napisano u datom tekstu jesu vecim delom nacrti novih zakona i to kako oni MOGU da uticu na porodicu i drustvo.Niko ne kaze da dete treba da ide na magarcu par km da donese vodu dedi,onaj koji je pametan shvatice.Detrijarhat jeste opasnost,ovde se samo preteralo u opisu da bi se shvatila opasnost od pogresnog odgoja deteta i tog zapadnog sistema zastite deteta.Dovoljno je da jedno dete u skoli isprica drustvu kako je zabranio roditeljima da mu udju u uvid medicinskog kartona i tu pocinju porodicni problemi,a to je sve drzava odgovorna.Zar niste culi o slucaju kako je USA oduzela decu nasim drzavljanima jer je ustanovljeno u foto radnji da su deca bila slikana na „nepropisan nacin“ ili nedavno da je centar za socijalni rad oduzeo decu onom jadniku koji nije imao novca da popravi plocice itd u kuci??Pa zar drzava umesto da da nekim STARATELJIMA ~14000 za brigu o deci koje jeste ugrozeno,nije dovoljno pametna da taj novac usmeri roditelju i da resi problem i SAMA SANIRA probleme u kuci,buduci da su roditelji socijala??To je obaveza drzave!Ko to sme da oduzima decu roditelju,osim u slucajevima zlostavljanja itd?Ovo su sve primeri primene zapadnog sistema o brizi deteta,ALI MI TO NE MOZEMO DA PRIMENIMO U OVOJ US*ANOJ SRBIJI.A znate zasto?Zato sto u USA socijalno primanje je oko 1000dolara ugrubo,u zavisnosti od broja dece i izracunato je tako da bude sasvim dovoljno da deca mogu da vode siromasan ali bezbedan zivot.Koliko je nase socijalno primanje???Malo je prosirena tema,ali ko iole ima nesto u glavi shvatice.Zato ne lupetajte,vec razmisljajte,sve ovo nam se i desava zato sto niko ne ume da sabere 2i2.

  24. Comments  Србин из Србије   |  недеља, 24 јануар 2016 11:29

    Овакви поступци су велико понижење и увреда, уништавања достојанства родитеља. Стварање хаоса из обезбеђивање породице, као и појединца Србина. Обезбеђивањем статуса мајке из оца, и сваког поједина. Ова демократска послушничка власт ствара однос који нема вредност, који је заиста имагинарна илузија.

  25. Comments  Marija   |  среда, 25 мај 2016 21:04

    A ja se baš pitam što su Srbi starije generacije iskompleksirani , sad iz ovog spiska vidim

  26. Comments  Milan   |  недеља, 19 јун 2016 19:56

    ДОШЛА СУ ДРУГА ВРЕМЕНА – ДОШЛО ЈЕ ПАСЈЕ ВРЕМЕ

    „Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више.
    Данас знамо оно што никад нисмо знали: пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља.
    Од паса не треба ништа и никога стварати, они се рађају и умиру као пси. А од деце треба стварати људе, што је скоро немогуће.
    Никад вам жена не може родити тако квалитетно дете, каквог пса можете купити.
    Од детета никад нећете створити пса, а пас вам може постати више него дете.
    Са псом морате у шетњу, што само може користити вашем здрављу. Према детету немате таквих обавеза.
    Наилази неко пасје време, у најбољем смислу те речи.“

    (Душко Радовић)

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*