nedelja, septembar 22, 2019

Programirano samoubistvo nacije: Roditelji, ne dajte svoju decu

Deca su postala gospodari porodica. Sve je podređeno deci i deci mora sve da se ugodi. Dobri roditelji su oni koji sve mogu da ispune svojoj deci. Deca se uče da im roditelji nisu ni potrebni. Samo kao muzička kutija za ispunjavanje želja. Granice više ne postoje. Odnosno, granica je strpljenje roditelja.

 

 

ko-je-gazda-u-vasoj-kuci-...

 

DETRIJARHAT

 

 

Prvo smo živeli u matrijarhatu i žene su vladale. Posle je nastao patrijarhat i muškarci su vladali. Danas smo ušli u detrijarhat i deca su postali vladari.

Kada smo mi bili mali, deca nisu smela da sede za stolom za odrasle kada se ručalo. Imali smo svoje mesto gde smo jeli. Ja sam sedeo na drvenim škalinama iza đedovih leđa. Baba ili ujna su mi donosili hranu. Najveća slast je bila kada bi se đed okrenuo i ubacio neko najbolje parče. Ili kada bi u rakijsku čašu usuo naše vino.

Tek pred školu sam počeo da sedim za stolom. Bio sam nagrađen za marljivost i zrelost. Imao sam mesto do đeda. Odmah sa njegove leve strane.

Nisam smeo sam da se poslužujem. Nisam ništa pričao. Samo sam slušao i učio. Divio se pameti tih dinarskih gorštaka.

Kada smo mi bili mali, čast nam je bila da poslužujemo starije. Uoči ručka odlazio sam na Točak i donosio u pletenoj domižani hladnu vodu za đeda. Imali smo vodu u kući, ali znao sam da đed voli baš tu hladnu vodu. Odlazio sam dva kilometra peške ili na magarcu. Niko me nije terao da to radim. Smatrao sam da je to moja obaveza za svu ljubav koju sam dobijao.

Kada smo mi bili mali učili su nas da pomažemo starijima i da im se prvi javljamo. Ako neko stariji nosi nešto u ruci, prilazili smo i uzimali da bismo mu pomogli. Sramota je bilo da idemo kraj starije osobe mašući rukama.

Kada smo mi bili mali nismo smeli da se uplićemo u razgovore odraslih. Slušali smo i čekali da nas oni nešto pitaju. Počastvovani smo bili ako bi nas neko nešto upitao.

Kada smo mi bili mali, deca su odrastala na ulicama, livadama i šumama. Leti smo uveče ulazili u kuću da prespavamo. Odrasli nisu imali vremena da se bave nama. Ako bismo morali bolesni da ostanemo da ležimo u krevetu, stideli smo se što smetamo starijima.

Kada smo mi bili mali niko nije brinuo za naša dečija prava. Nevaljalu decu su svi mogli da lemaju. Roditelji, rodbina, komšije, učiteljica, nastavnici i naš milicajac Brko. Koji je bio najbolji, jer je deci samo vukao uši.

Kada smo mi bili mali, deca su morala odmah da se uključuju u život. Čuvali smo stoku, kopali, kupili seno, dodavali ciglu na građevini, prali sudove, sekli drva, vodili konja u oranju, sedeli na drljači, upravljali konjskom zapregom… Morali smo da radimo i da budemo od koristi porodici. Loptu smo igrali ili predveče ili nedeljom.

Kada smo mi bili mali niko nas nije čuvao. Ostajali smo sami u kući. Često sa mlađom braćom i sestrama. Tako su najstarija deca u porodici najbrže odrastala.

Kada smo mi bili mali morali smo da jedemo šta se stavi na sto. Niko nam nije ispunjavao nikakve želje. Nije se spremala odvojena hrana za nas. Ako nam se nešto nije jelo, odlazili smo gladni u krevet. „Poljubi pa ostavi!“ govorili su naši stari. Hrana se ljubila u znak poštovanja.

Kada smo mi bili mali hrana se nije bacala. Ostacima smo hranili svinje. „Jedi, jedi, svejedno ćemo prasadima baciti“

Kada smo mi bili mali niko od nas nije znao šta rade naši roditelji. Znali smo samo da rade. O primanjima roditelja niko nije ništa govorio. Živeli smo spokojno u svom odrastanju.

Kada smo mi bili mali svet je bio drugačiji. Danas se sve promenilo. Iz korena.

 

 

DETRIJARHAT...

Deca su postala gospodari porodica. Sve je podređeno deci i deci mora sve da se ugodi. Dobri roditelji su oni koji sve mogu da ispune svojoj deci. Granice više ne postoje. Odnosno, granica je strpljenje roditelja.

Deca prva sedaju za sto, biraju šta će da jedu. Ako im se ne svidi hrana, majke spremaju novo jelo. Očevi služe kao kanta za đubre. Šteta je da se spremljena hrana baci.

Deca vode glavnu reč o svemu. Deca pričaju. Ne zatvaraju usta. Roditelji slušaju i dive se pameti svoje dece. Pameti koja je pokupljena sa interneta.

Deca ne smeju da se tuku. Deca su dobila zakon o sigurnoj zaštiti. Štiti ih država od roditelja. Poruka je jasna – deca pripadaju totalitarnoj državi.

Tinejdžeri mogu da sakriju svoj zdravstveni karton. Roditeljima ne moraju da ga pokazuju. Savete mogu da dobiju od profesionalnih zaštitnika dece. Koji više brinu o deci od roditelja.

Tako je roditeljska ljubav postala suvišna. Deca se uče da im roditelji nisu ni potrebni. Samo kao muzička kutija za ispunjavanje želja. Loši roditelji ne ispunjavaju želju svoje dece. To je muzička kutija koja se pokvarila.

Dede i bake su u službi razmažene dece. Bake jedva ustaju od stola da deci donese vodu. Dede su ponosnije, oni samo nose torbe do škole. Majke i očevi su sluge u bahatog gospodara.

Nevaspitana deca maltertiraju učiteljice i nastavnike. I niko im ništa ne može. Biti nevaspitan je – IN! Roditelji to opravdavaju kao dečija posla. Nema više milicajca Brke da im izvuče uši. Dečija prava su iznad svih autoriteta. Tako još više kvarimo nevaspitanu decu.

Dečija industrija je podređena nevaspitanoj deci. Zarađuje se na manipulaciji decom. Nameću se trendovi koji moraju da se prate. Gubitnici ne mogu da prate trendove i deca odbacuju takve roditelje. Potrošačko društvo guta nevaspitanu decu.

Uspeh deteta nije u pokazanoj ljubavi prema roditeljima i zajednici. Nije u znanju, radnim navikama i preuzetim obavezama. Uspeh deteta meri se količinom robe koju mora da konzumira.

Tako deca postaju ovisnici od potrošačkog društva. Stvara se iluzija slobode. Svi, navodno, mogu da rade šta hoće i nikome ne odgovaraju. Deca postaju hirovita i sebična. Sve hoće odjednom za sebe. Sve sama da progutaju. Ne znaju da pruže, nego samo uzimaju.

Postaju pasivna u tom svom hiru. Očekuju da im se sve pruži, umesto da sami pronalaze. Otuda postaju hronično nezadovoljna i nespremna za život. Nespobna su da budu deo zajednice. Tako se uvećavaju konflikti unutar same zajednice.

Roditelji prave veliku grešku u vaspitavanju dece. Umesto da nauče decu da rađaju ljubav, oni ih svojom ljubavi prave nesposobnim. Roditelji nisu svojina dece. Depresija nastaje kada deca to shvate.

Između porodice i spoljnog sveta razlika je u dobijanju pažnje. Porodica sve daje detetu, dok mu društvo sve uzima. Deca nemaju čvrstinu da tu različitost nose. Ukoliko ih na vreme roditelji ne pripreme za život, postoji opasnost da se izgube. Zalutaju i ne mogu da se snađu. Ne mogu da pronađu put izbavljenja.

Kako će takva deca da odgajaju svoju decu? Koko će deca koja nisu odrasla da vaspitavaju nova pokolenja?

Nikada roditeljima nije bilo teže da vaspitaju decu. Nikada veći totalitarizam nije bio u društvu. Veliki Brat sve kontroliše i diktira. Živimo u Hakslijevom Vrlom novom svetu. Deca više ne pripadaju roditeljima, nego su imovina Velikog Brata.

 

porodica 1...

Otuda nalog Velikog Brata da se ukinu etikete MAMA i TATA. Umesto zastarelih etiketa, upotrebljava se nova etiketa. Roditelj 1 i Roditelj 2. Uvodi se i Roditelj 3. Tako istopolni postaju roditelji. To su sve prelazna rešenja do potpunog ukidanja roditeljstva. Deca će se praviti u epruvetama i neće imati ime. Samo šifru epruvete.

HY12RF se neće zaljubiti u UV38TZ. Nema ljubavi između šifara.

Pogrešan smer kretanja civilizacije mora se završiti u epruvetama. Čovečanstvo mora da se odbrani od programiranog samoubistva.

Kako?

Ukidanjem detrijarhata! To je prevara čovečanstva. Deca ne mogu da upravljaju svetom! Deca moraju da odrastaju.

Roditelji, tate i mame, Ne dajte svoju decu! Vaspitavajte sami svoju decu! Udružujte se! Povezujte se u zajednicu roditelja!

Društvo je u rasulu. Veliki Brat je zlonameran.

Pomozite deci da odrastu. Budite uz svoju decu! Učite ih, brinite, vežbajte sa njima i branite ih od manipulacija.

Pustite ih da stvaraju svoje igre.

Igra je sloboda.

Budite strogi, ali pravični. Kažnjavajte ih kada su to zaslužili. Razgovarajte i planirajte. Držite reč.

Prenesite na decu svoja znanja. I pametna iskustva. Ne ponavljajte gluposti starijih generacija. Naša deca moraju da budu bolja od nas.

To je jedini način da se suprotstavimo propasti čovečanstva. Jedini način da sami vaspitamo svoju decu. Koja će vaspitaviti svoju decu. A njihova deca vaspitaće nova pokolenja. I tako trajemo. Uprkos svima.

 

 

(Branko Dragaš)

 

 

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

27 komentara

  1. Comments  beograđanka   |  utorak, 26 maj 2015 09:54

    Kada se deca ružno ponašaju, najpogodnije je grditi ih ujutro, jer je pred njima ceo dan i oni će biti pod utiskom grdnje. Ako ih grdite uveče (kada su umorna), njima se tada samo još više zamračuje um, što može dovesti do još ružnijih postupaka. Decu treba dočekivati s dobrom, zato što je kod današnje dece mnogo egoizma i ona uopšte ne reaguju na grdnju. Ako počnemo da ih grdimo, duša njihova se smesta ispunjava ružnim mislima. Ona ne mogu da shvate da ih mi grdimo za njihovo dobro, zato što ih volimo. Potrebno je „privezati“ decu za Boga i u njima razvijati shvatanje da je neophodno činiti dobro. (Starac Pajsije)

  2. Comments  Dejan   |  utorak, 26 maj 2015 20:01

    beograđanka, ne veruju svi (u Boga). Ti naturas religiju ostalima. batali te price i „mudre starce“

  3. Comments  beograđnka   |  sreda, 27 maj 2015 22:42

    Osećaš li da tebi naturam religiju i veru u Boga? Žao mi je. Nije mi to bila namera. Pa vera ni ljubav se ne može nametnuti može se samo doživeti ili ne doživeti. Da li je to tvoja jedina zamerka na tekst?

  4. Comments  biljana   |  utorak, 26 maj 2015 20:40

    dugo nisam procitala toliko poruga o deci ,ni jedna jedina stavka nije istinita.Imam troje dece i sve njihove skolske drugove,sportske drugove …nisam niakda upoznala dete ni jedno jedino koje se ponasa kao sto je opisano u clanku.Ima sporadicnih slucajeva,ali ni priblizno toliko drasticnih…blacenje rodjenog pokoljenja zato sto ne ide u skolu na magarcu ili u Kosutnjak na izvor po vodu je ruzno i vise nego ruzno.Imamo divnu, saoecajnu, plemenitu,pametnu ,talentovanu i hrabru decu ,otvorene svesti i ovaj tekst je izmisljotina i ruglo

  5. Comments  Biljana   |  sreda, 27 maj 2015 02:14

    . Odlazio sam dva kilometra peške ili na magarcu. Niko me nije terao da to radim. Smatrao sam da je to moja obaveza za svu ljubav koju sam

    Izvor teksta: http://svisrbisveta.org/nacionalni-interesi/programirano-samoubistvo-nacije-roditelji-ne-dajte-svoju-decu/#ixzz3bIE3tU8qOdrasli nisu imali vremena da se bave nama. Ako bismo morali bolesni da ostanemo da ležimo u krevetu, stideli smo se što smetamo starijima.

    Izvor teksta: http://svisrbisveta.org/nacionalni-interesi/programirano-samoubistvo-nacije-roditelji-ne-dajte-svoju-decu/#ixzz3bIED8EMT

    Ja ovde ne vidim nikakvu ljubav.Pa danas kucni ljubimci bivaju bolje tretirani.To nazovi vaspitanje je vise dresura i bespogovorna poslusnost nego bilo sta drugo.Dete koje ostane zeljno igre,paznje roditelja i pravog detinjstva.Zalost.Nisu danasnje generacije bajne i sjajne,ali nemojte ni uzdizati u nebesa ranija pokolenja jer je i to jako daleko od idealnog.

  6. Comments  Zorica   |  sreda, 27 maj 2015 09:06

    Ja prosto neverujem da postoje roditilji koji su opisani u tekstu ,slazem se da ne odvajam decu da ne sede sa nama odraslima ili da rucaju oosebno ,smatram decu ljudskom bicima i zasto bih ih kao male kuce odvajala 🙂 teks je preterivanje i sukob generacije iz 1940 50 60 godine gde su nasi roditelji ziveli u drugom vremenu gde su imali drugaciji sistem vrednosti ,nekazem da je to bilo lose ali kazem da smo sada ipak u 21 veku i prilagodjavamo se modernom ,stresnom vremenu…NETREBA KAZNJAVAT DECU ,ZIVOT CE IH SAM KAZNJAVATI …tako da neteba preterivati ,davati im ljubav i uciti ih da znaju da budu srecni 🙂

  7. Comments  mama   |  sreda, 27 maj 2015 10:04

    Lijepo je naglaseno da se djeca vaspitavaju i vole i da se ne ponavljaju greske starijih generacija.Oni koji ne razumiju,nek procitaju vise puta.Svaka cast,divno sroceno.Kad bi se pola roditelja pridrzavalo ovakvih uputstava,znali bi sami sta je za njihovu djecu najbolje.

  8. Comments  adrenalin   |  sreda, 27 maj 2015 15:00

    mislim da je autor malo preterao. shvatam ja da mozda negde i previse popustamo, ali sam siguan da postoji minimum ispod koga nijedan normalan roditelj nece otici. ja ne provodim dovoljno vremena sa svojom decom, a kada smo zajedno, trudim se da im ugodim, da ih naucim malim zadovoljstvima i da im budem makar malo bolji otac nego sto je meni moj bio. ne vidim nesto vrednije cemu bih podredio svoj zivot. ne kazem da sam samo ja u pravu, ali ne opravdavam bilo kakav ekstremizam. deca danas brze uce, ja sam imao crtani film u 19:15 i zimski bioskop, a oni danas imaju sve na raspolaganju, to treba filtrirati, ali ne i izolovati.

  9. Comments  Šumadinac   |  sreda, 27 maj 2015 15:45

    Batali ti priče o ateizmu. Svi vi koji podržavate da vam deca budu raspuštena shvatićete jednog dana ovu poruku. Mada već vidim da su vam isprani mozgovi sa današnjim trendovima. Uskoro će doći i kod nas da se deca oduzimaju roditeljima i dodeljuju gej parovima.Trenutno vas to ne interesuje i briga vas je, a pitaću vas ako vam se tako nešto dogodi kako ćete reagovati. Ali, već ste hipnotisani, pa ne bih da trošim reči uzalud.

  10. Comments  Katy   |  sreda, 27 maj 2015 16:23

    Sve je istina, ja radim sa takvom decom. Osim onog odvojenog sedenja za stolom (što ne može da škodi) ostalo nije nikakvo preterivanje. Ima dobre dece, naravno, ali je većina bahata (to se danas zove „slobodna ličnost“). Lenji su, nekulturni, razmaženi, samoživi, netolerantni. Vladaju svojim bednim roditeljima koji se plaše da im bilo šta kažu osim da im povlađuju. Isto to očekuju i od drugih. Žive u nekom paralelnom svetu bez ičega dečijeg u sebi. Nadam se da neću dočekati to društvo u kom će sadašnja deca biti bilo kakav bitan faktor.

  11. Comments  Samo Majka   |  sreda, 27 maj 2015 16:30

    O da, divan tekst…
    Treba naći sredinu, ne pretjerivati ni u čemu…nažalost to malo ko primjenjuje – obično se ide iz krajnosti u krajnost..

  12. Comments  Marko   |  sreda, 27 maj 2015 18:24

    Hvala ti Bože što nemam decu.

  13. Comments  Mile Šaponjić   |  sreda, 27 maj 2015 18:46

    Da, da, sušta istina. Malo previše pesnički za moj ukus. Nema analize, pa onda ni realnih predloga kako da prevladamo ovaj pogubni trend. Pored sve propasti koju osećamo jače, teže i urgentnije, u pozadini se odvija ovaj proces koji je daleko pogubniji od nemaštine, nezaposlenosti, gladi. Trend nije samo srpski. A sada ga i podržava svetska oligarhija
    koja se potpuno demonizovala. Naša civilizacija se vitoperi u orvelijansko – hakslijevsku, a mi zabavljeni svojim jadom ne umemo da pomognemo ni sebi ni svojoj deci. Pa, tačna dijagnoza je pola izlečenja. Kada većina nas shvati razmere problema, možda ćemo moći nekom zajedničkom akcijom zaštititi svoju decu od strašne medijske kampanje, koja i njih i nas namerno vodi u propast, propisujući nam lažne moralne vrednosti.

  14. Comments  Posledice   |  sreda, 27 maj 2015 20:15

    Svi ste se uhvatili za pojedine recenice u tekstu, ali niko od vas ne shvata sustinu teksta! Zbog vase nazovi ‚‚ljubavi‚‚ i ‚‚prava‚‚ deteta vi necete stvoriti zdrave, osposobljene i samostalne ljude nego nesposobnjakovice!!! Videcete kasnije sve!!!

  15. Comments  Goran   |  četvrtak, 28 maj 2015 09:04

    Istina je, gubimo kontrolu nad decom a to nije slucajno, sve je to dobra rezija sa strane koju smo mi kao drustvo prihvatili. Posledice su na nasu zalost katastrofalne, rezutati toga se vec vide pre svega kroz obrazovanje pa nadalje.

  16. Comments  Nada Petrovic   |  četvrtak, 28 maj 2015 14:46

    Kada su nasa deca zivela onako kako je ovde opisano životni vek je trajao osamdeset godina, nije bilo uranijumskih bombi, kriminala i sveopste bede. Naravno, nije bilo ni globalizacije ni informacionih tehnologija. Zbog ovoga prvog, porodica jos uvek ostaje jedino mesto gde deca mogu da dobiju sve ono cega na drugim mestima mogu biti uskracena, a svako investiranje u njih (ne za njih) je korak dalje ka njihovoj svestranosti i otresitosti jer jedino takva -nezatucana, mogu izboriti svoje mesto u danasnjem drustvu. Skromnost odavno nije vrlina, a ljudskost, plemenitost i osećajnost su privilegija ostvarenih ljudi.

  17. Comments  Filip   |  petak, 29 maj 2015 14:10

    Botovi SNS-a, materijalno osigurane beogradske razmazotine, molio bih Vas da svoja precenjena misljenja o vaspitanju dece u uslovima u kojima vecina stanovnika ove bedne drzave Srbije jedva krpi kraj sa krajem, ne delite pred ljude koji apsolutno i u potpunosti razumeju zabrinutost ovog coveka. Deca su danas do te mere bezobrazna, upravo zbog nedostatka vaspitanja od kuce. Radim kao prosvetni radnik, sa decom uzrasta od 7 do 13 godina. Retka su deca koja ce prva reci dobar dan, ne javljaju se svojim nastavnicima na hodniku, a sto se napretka i skolovanja tice, retki su oni koji zaista svojim radom i svojom voljom pokazuju neke rezultate. Javljaju se na telefone u sred casa, pisu poruke, izlaze kome se kako prohte. Kada sam u nekoliko navrata to pominjao roditeljima pomenute dece, pre svega sam od direktora dobio opomenu kako nije moje da se mesam u njihovo ponasanje, a zatim i od njihovih roditelja, koji su smatrali da je to samo faza odrastanja, takvi su oni, ne treba im se zameriti. Neodgovornost roditelja spram njihove dece je u tolikoj meri veca danas nego ikada, da deca jedino sto rade na velikim odmorima jeste da „skroluju“ svojim facebook nalogom na ultra kul telefonima koji su im kupili njihovi roditelji. Ne smatram da ne treba ici u korak sa tehnologijom i vremenom, ali smatram da je duznost roditelja odbraniti ih i sacuvati od losih uticaja, zlonamernog ponasanja, kao sto je i duznost njihovih vaspitaca, ucitelja, nastavnika, profesora, uputiti ih na pravi put, jedistven za svako dete.

  18. Comments  Šumadinac   |  petak, 29 maj 2015 21:32

    Bravo Filipe, svaka čast na komentaru, potpuno ste u pravu i apsolutno delim vaše mišljenje. Šteta je što će se završiti samo na komentarima ovde. Najgore od svega što se sve to može videti na youtubeu, jer se čak i snimaju tokom časa i ismevaju nastavnike i profesore. Nije problem samo u školama već i na javnim mestima. Baš danas sam doživeo situaciju u prodavnici gde su dva dečaka od 14-15 godina kupovala pivo uz komentare neke tuče, jedan od ta dva dečaka je imao iscrtanu ruku jer očigledno pati za tetovažom. Želi sebe da predstavi kao opasnog a ni sam nije svestan čemu teži. Druga grupa je pušila džoint u ulazu zgrade, isto dečaci uzrasta 14-15 godina. Po meni je to vrlo zabrinjavajuće.

  19. Comments  Milan   |  subota, 30 maj 2015 00:51

    Ne reče Dragaš (izostavio), kada smo pravili drvene metrove u 2,3 razredu O.Š za Učitelja. Koji je bio najčvršći, taj je ostao za packe. Svi se mi sećamo tih dana, dok nas je Uča udarao po dlanovima kada smo nemirni. Znajući u šali da nam Uča udara packe iz razloga. Učestalo su padale šale u šaptu. Znamo sada da je Uča bio u pravu, pre nego što je umro, svakom đaku je bila čast da ga poseti kada je uča zašao u duboku starost. Ta vremena su prošla. Demonska-kratija “demokratija“ je došla na snagu, te se disciplini staje na put. Ima već 2 godine kako sam snimao jedan film, dokumentarni, i Profesor je potvrdio ovo što Dragaš piše. Ja sam mu dao predlog da se manu ćorava posla, te se udruže sa sudskim odeljenjem opštine i vode svoju politiku samostalno u krugu Opštine. Samo tako se deca izvode na put kako treba.

  20. Comments  Darko   |  subota, 30 maj 2015 10:57

    E, pa Filipe, evo, ja nisam „bot“ a mislim da smo svojoj deci napravili „fantastičan“ temelj za dalji život. Da se manem ironije… Iako imamo potencijal, loši smo domaćini (generalno gledano). Kakav primer mi, matori, dajemo deci? Da li se autoritet gradi packama, kažnjavanjem, urlanjem, grdnjom ili se gradi ličnim primerom? Da li treba „lečiti“ posledice ili uzroke? Deca imaju, hvala Bogu, razuma i sve vide i sve čuju. Upijaju. Kad se rode, njihovi mozgići su „tabula rasa“ i nemaju od koga da uče nego od nas koji smo ih rodili i drugih ljudi koji ih okružuju (uticaj medija nije zanemarljiv). Izuzetno me nerviraju ljudi koji, zamerajući mladima, ne pođu prvo od sebe. Tvrdim da je svaki loše odgojen klinac-pojedinac poraz i roditelja ali, uveliko, i države, odnosno, nas kao društva u kom sebičluk, zavist, pohlepa, bahatost, prostakluk nisu sputani zakonima kao u svakoj normalno uređenoj zemlji (gde se, pored zakona, sprovodi i nacionalna strategija koje kod nas nema ni u naznakama).

  21. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  utorak, 02 jun 2015 20:07

    Deca se vaspitaju u porodici, sa tim vaspitanjem oni dobijaju i osnovno obrazovanje a koje se kasnije nadograđuje. Deca kroz svoje školovanje dobijaju određene informacije i podatke, međutim u mnogome ti su informacije koje su netačne i pogrešne.
    Roditelj sam i imam dvoje dece, i dva unučeta. Deca su odgajao na najbolji način što sam mogao i umeo. Međutim, društvo mi nije dozvolilo i omogućilo da sa oba deteta isto postupam. Radio sam i kada sam dobio prvo dete imao sam platu da sam za tu platu kupio detetu sve što je bilo neophodno da se iznese iz bolnice, odeću, opremu, kolica, i mnogo igračaka. međutim kada mi se rodilo drugo dete nakon 6 godina, za njega nisam bio u mogućnosti ništa posebno da mu kupim. Samo ono najneophodnije. Decu sam vaspitao i obrazovao tako da su oni danas odrasla lica. Od jednog deteta imam dva unučeta, međutim vreme je tako teško da im roditelji ne rade, i njih danas moram da pomažem. Zadovoljan sam sa njihovim vaspitanjem i obrazovanjem jer sam dosta truda pružio njima. Međutim društvo kao društvema kategorija, nam nije ništa pružilo. A niti danas bilo šta pruža deci, mladima a ni starijima…

    U našem društvu postoje takve nelogičnosti, da mi se smuči o tome i razmišljati. A navešu vam samo jedno: Kako je moguće da pojedinci u Srbiji imaju plate preko 2.000.000 dinara, koje ništa ne privređuje. Dok lice koje radi i crnči od jutra do mraka od 10-15.000 dinara.

    Dal se neko upitao koji su tu odnosi vaspitanja dece u jednoj porodici gde im roditelji primaju oko 5.000.000 dinara mesečno, i u porodici gde im roditelji primaju oko 20-30.000 dinara. Troškovi života za lica sa manjim primanjima su mnogo gori i teži, jer nemaju nikakve beneficije i popuste. dok lica sa višim primanjima imaju sve bensficije i popuste… Popusti u ishrani, npr. Skupština Srbije, Ministarstva i sl…

    O čemu više pisati i govoriti, kada je nepravda ogromna…

    Škola, ulica, imaju svoj način školovanja i vaspitanja, dok porodica ima svoj način obrazovanja svakoga deteta. Ni jedan roditelj ne želi svome detetu loše, dok škola i ulica imaju savoje osene i kategorije…

  22. Comments  Ja   |  sreda, 03 jun 2015 08:38

    Tacno se po komentarima vidi kome je ovaj text namenjen. Svi oni koji su dovoljno glupi da ne razumeju sta je covek hteo da napise kazu: „ovo je lepota poroka“. Takvi gaje onu decu koju srecemo po marketima gde roditelj 800 puta kaze „nemoj to da diras“ a dete 801. put i dalje to dira… i onda uglavnom neko kaze, „Boze kakvo dete“, a ja kazem „Kakvi idioti imaju dete…“
    Cudi me da jos nije bilo onoga „nije Đed nego Djed“, kako na magarcu 2 km, pa magarac ne moze 2 km da ide ili … uglavnom mogu da kazem sledece: Imam dete 19 godina. Prvih 7-8 dok i nije znala mnogo verovatno su joj bila pomesana osecanja strahopostovanje i ljubavi prema meni. Kada je imala izmedju 11-17 (i bila u pubertetu) najveci deo zivota me je mrzela (a i ja sam sebe zbog toga) ali u zadnjih 2 godine, kada je vec odrasla svaki put kada dodje uvece iz grada ili iz setnje sa prijateljima, dodje poljubi me i kaze – Hvala tebi i mami sto niste dozvolili da ispadnem „onakva“…. dalje ??? no coment… 🙂

  23. Comments  jaa   |  nedelja, 07 jun 2015 23:30

    Sve sto je napisano u datom tekstu jesu vecim delom nacrti novih zakona i to kako oni MOGU da uticu na porodicu i drustvo.Niko ne kaze da dete treba da ide na magarcu par km da donese vodu dedi,onaj koji je pametan shvatice.Detrijarhat jeste opasnost,ovde se samo preteralo u opisu da bi se shvatila opasnost od pogresnog odgoja deteta i tog zapadnog sistema zastite deteta.Dovoljno je da jedno dete u skoli isprica drustvu kako je zabranio roditeljima da mu udju u uvid medicinskog kartona i tu pocinju porodicni problemi,a to je sve drzava odgovorna.Zar niste culi o slucaju kako je USA oduzela decu nasim drzavljanima jer je ustanovljeno u foto radnji da su deca bila slikana na „nepropisan nacin“ ili nedavno da je centar za socijalni rad oduzeo decu onom jadniku koji nije imao novca da popravi plocice itd u kuci??Pa zar drzava umesto da da nekim STARATELJIMA ~14000 za brigu o deci koje jeste ugrozeno,nije dovoljno pametna da taj novac usmeri roditelju i da resi problem i SAMA SANIRA probleme u kuci,buduci da su roditelji socijala??To je obaveza drzave!Ko to sme da oduzima decu roditelju,osim u slucajevima zlostavljanja itd?Ovo su sve primeri primene zapadnog sistema o brizi deteta,ALI MI TO NE MOZEMO DA PRIMENIMO U OVOJ US*ANOJ SRBIJI.A znate zasto?Zato sto u USA socijalno primanje je oko 1000dolara ugrubo,u zavisnosti od broja dece i izracunato je tako da bude sasvim dovoljno da deca mogu da vode siromasan ali bezbedan zivot.Koliko je nase socijalno primanje???Malo je prosirena tema,ali ko iole ima nesto u glavi shvatice.Zato ne lupetajte,vec razmisljajte,sve ovo nam se i desava zato sto niko ne ume da sabere 2i2.

  24. Comments  Srbin iz Srbije   |  nedelja, 24 januar 2016 11:29

    Ovakvi postupci su veliko poniženje i uvreda, uništavanja dostojanstva roditelja. Stvaranje haosa iz obezbeđivanje porodice, kao i pojedinca Srbina. Obezbeđivanjem statusa majke iz oca, i svakog pojedina. Ova demokratska poslušnička vlast stvara odnos koji nema vrednost, koji je zaista imaginarna iluzija.

  25. Comments  Marija   |  sreda, 25 maj 2016 21:04

    A ja se baš pitam što su Srbi starije generacije iskompleksirani , sad iz ovog spiska vidim

  26. Comments  Milan   |  nedelja, 19 jun 2016 19:56

    DOŠLA SU DRUGA VREMENA – DOŠLO JE PASJE VREME

    „Došla su druga vremena. Dece je sve manje, a pasa sve više.
    Danas znamo ono što nikad nismo znali: psi su uglavnom rasni, a deca su naša, domaća i divlja.
    Od pasa ne treba ništa i nikoga stvarati, oni se rađaju i umiru kao psi. A od dece treba stvarati ljude, što je skoro nemoguće.
    Nikad vam žena ne može roditi tako kvalitetno dete, kakvog psa možete kupiti.
    Od deteta nikad nećete stvoriti psa, a pas vam može postati više nego dete.
    Sa psom morate u šetnju, što samo može koristiti vašem zdravlju. Prema detetu nemate takvih obaveza.
    Nailazi neko pasje vreme, u najboljem smislu te reči.“

    (Duško Radović)

  27. Comments  Arso   |  ponedeljak, 07 maj 2018 09:00

    Pedagogija i psihologija su mlade nauke i nije čudo što je sve na nivou pretpostavki i podložno čestim promjenama i eksperimentima.
    Opasno i štetno je kada se one takve nameću kao neumitni autoriteti pa će vam učitelj reći kako da volite svoje dijete.
    Sreća pa je ljubav za sva vremena i njeguje se i zaslužuje.

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*