среда, јул 26, 2017

Сви Срби Света, уједините се!

Позив на уједињење свих Срба Света пре свега подразумева њихово духовно уједињење кроз добровољно организоване народне институције са једним јединственим циљем: да Срби широм Света очувају своју културу, језик, традицију и себе као народ.

Неко се у Свету уједињује да би уништавао друге, неко се уједињује да би се одбранио од других, а Србима је уједињење потребно да би опстали и боље функционисали.

Чудан је свет у Свету! Тако бих почео писање о свету чији делови непрекидно теже овој или оној врсти уједињења, а који  уједињењем једне врсте истовремено производе разједињење друге врсте.  Један је Свет!  Један пред Богом!  Али му је утроба састављена из огромног броја делова који се међусобно уништавају. Ратови бесне на све стране!  Једни другима отимају земљу, куће, природна богатства!  Једни се уједињују да би се сачували од других који су већ увелико снажни и уједињени, други се уједињују да би лакше уништили оне који су разједињени… Да ли је то пред Богом природно стање Света, или само дуготрајна, али временски ограничена фаза хаоса иза које наступа владавина Царства Божијег?  У том царству, претпостављам, цео свет ће бити уједињен, како би се коначно смирио у својој утроби и профункционисао по законима Царства Божијег;  како би Земља, на којој Бог није цртао границе, већ људи, коначно постала слободна оаза слободних људи који се по њој слободно крећу… Али, шта да радимо дотле, док се то не догоди?  Хоћемо ли  мирно гледати сопствени нестанак пред силом и налетима коалиција и унија које су од нас јаче и прете да нас прогутају?!

На југословенском експерименту смо имали унију која се стварала науштрб српског народа и под условом његовог духовног нестанка.  Неприродно су се уједињавале различите вере како би се уништио један национални склоп који је природно, духовно, језички и културолошки – једно биће!
Сада смо сведоци Европске Уније у којој се различити елементи неприродно уједињују настојећи да униште природно сједињене елементе зване народи! Америчка унија је већ одавно, крвавим грађанским ратом, ујединила своје супротстављене елементе у једно неприродно и силом одржавано јединство, како би ту снагу данас користила против осталих, разједињених делова света.

Дакле, било да се ради о злом или добром циљу,  формула колективног успеха се зове уједињење. Наравно, овим нисам рекао ништа ново, јер и деца у основној школи већ науче причу о седам прутова.  Оно што би овде могло да буде ново, то је потреба да разјаснимо ко се када и због чега уједињује! Да ли се уједињују елементи који природно  теже свом јединству, или је реч о неприродним јединствима ради уништења природних целина?

Глоболизација! Реч од које се данас јежимо! И она је данас један процес уједињења, али се ради о уједињењу којим јача сила покорава слабију и намеће јој своја правила живота! Јединствен свет јесте сан многих хуманиста, али тај свет подразумева слободне народе и њихове културе. Царство Божије на Земљи се не може успоставити укидањем свих народа и њиховим претварањем у једну нацију по култури и рецепту најјаче силе!  Тај пут је сувише крвав, а резултат неизвестан!

Дошли смо дакле до питања – да ли је позив на српско уједињење природан или не?  Можда се то питање може поставити и у обрнутом смеру: да ли је подељеност српског народа државним границама природна или не? Затим, да ли је свеукупна, политичка, духовна и верска, српска разједињеност – природна или не? На ова питања није потребан одговор. Сви га знамо!

Сви данас знамо да су државе постале анационални поданици глобализма и више нису ни у једном сегменту заштитници народа који их је формирао. Србија то данас поготову није!  Зато, кад говоримо о уједињењу српског народа, ми не мислимо на државно уједињење. Држава ионако више нема ту улогу.  Држава је данас постала апсолутна негација народа.  Због тога,  мора се нагласити да  позивом на српско уједињење заправо подразумевамо духовно јединство српскога народа широм света. Свет ће се једног дана ујединити на овај или онај начин. Али, тај Свет ће једног дана бити са Србима или без Срба.  Биће са Србима само под условом да су уједињени! Уколико останемо разједињени и неотпорни на асимилаторске тежње агресивних култура које нас окружују, онда ће тај Свет свакако једног дана бити без Срба. Ово је позив да будемо свесни те чињенице и да се на време припремимо за нови светски поредак, поредак који ће се догађати са нашим или без нашег утицаја. У сваком случају, тај пут са нашим утицајем би требао бити пут успостављања Царства Божијег на земљи, а ја сам убеђен да тај свет треба да буде свет љубави и поштовања међу уједињеним и равноправним народима.  То је свет природно уједињених елемената, који се не уједињују ради уништења других, већ ради властитог опстанка и опстанка других, односно ради мирољубиве коегзистенције свих.

Ево примера који се односе на језик и писмо. Ми не очекујемо да цео свет прича српски и користи ћирилицу.  Ми желимо да Срби говоре српски и користе ћирилицу!  Ми смо свесни да Срби, као део Света, неће моћи да функционишу без латинице и енглеског језика. Али, Срби пре свега функционишу као део свог народа, па тек онда као део Света!  Зато, прихватење светског језика не сме да значи одрицање од свог, нити прихватање светског писма треба да значи укидање свог. Ово двоје не смеју једно другом да прете: ни Свет Србима, ни Срби Свету.  Они морају да егзистирају у облику међусобног чувања и сарадње. Зато, српско уједињење на нивоу Света није претња Свету, али Свет, чак и нехотично,  може да буде претња разједињеним Србима.

Који су путеви српског уједињења и да ли је то уопште могуће?  Овим питањем су се бавили многи српски умови, а одговор је ишао од чврстог веровања до неверице.  Међутим, неверица је сигуран рецепт за неуспех. Без чврсте вере, уједињење се не може ни догодити. Чврста вера у уједињење претходи тражењу рационалних путева ка том циљу, а путеви увек постоје. Модерна технологија омогућава Србима из Аустралије, Канаде, Америке, Немачке, Шведске и свих крајева Света, да функционишу великим делом као један организам, организација, институција… Ово је један од путева који и ми нудимо: институционално и духовно јединство свих Срба Света, јединство наших верских, културних и друштвених институција, формирање механизама који ће нас све представљати у Свету, јер очигледно не постоји држава са легитимитетом да нас заступа све и свуда.

Да закључим понављањем става о две врсте уједињења: оном неприродном, сатанском, које има за циљ уништење других, и овом природном, божијем, које има за циљ очување једног природног колективитета као што је народ. Овим се не мисли на државу. Државу и државе заборавимо! Овог пута не говоримо о законодавном и присилном јединству нејединствених мултикултуралистичких категорија у облику анационалних грађана.  Ми овог пута говоримо о нечему што се не одвија у сфери репресивног апарата званог држава, већ о нечему што се одвија у сфери природног, ненасилног и нагонског деловања духовно сличних јединки из потребе самоодржања и општег функционисања.  Таквим јединкама нудимо пут и механизме функционисања заједно. Зато поручујемо свим Србима Света: духовно, ми јесмо једна целина, али да би таква целина и опстала као духовно једна, неопходан је заједнички напор да изградимо нове институције, као алтернативу државама, које ће у очувању нашег духовног јединства ефикасно функционисати тамо где држава није у могућности. Ујединити се економски, духовно, институционално, културолошки, верски… значи прво веровати и бити свестан потребе за уједињењем, а све то почиње са јасним и једноставним позивом:  Сви Срби Света, уједините се!

 

 

СБ



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

8 коментара

  1. Comments  Љиљана Ћуић   |  недеља, 05 јун 2011 23:25

    У ИМЕ ОПСТАНКА
    Браћо Срби, у име опстанка!
    Не дајмо више, крвавог данкa
    Вoлимо ближњег, збијмо редове.
    Задње је време, опстанак зове!
    И пре Турака било је свађа.
    Неслога нас, у срце погађа.
    У име опстанка и слободе,
    Будимо поносни, о мој роде!
    И нож, и колац, прошлост су наша.
    Невини кривци: паша, усташа.
    Солунски подвиг, нас задужује;
    Србин да своје име поштује.
    Битке су наше, битке одбране.
    Бог нас учи, да видамо ране.
    У нама лежи чудесна сила.
    Летимо и док нам, ломе крила.
    Ми Срби смо, људи безазлени.
    То се највише допада мени.
    Непријатељи стално зла чине,
    Србе не скидају са висине.
    У срцу Србина рајска башта.
    Србин разуме. Зликовцу прашта!
    У генима Србина доброта.
    Изроди нам: највећа срамота.
    Да трпимо, налог нам од Бога.
    Збијмо редове у име тога.

    .
    Желим да моја песма прионе уз душе свих Срба
    Љиљана Ћуић

  2. Comments  Екана   |  петак, 24 јун 2011 22:42

    Изузетно погођена срж насушне потребе уједињења свих Срба света – правим речима, о правим стварима, у право време….Речено једноставним језиком поређења добра и зла, могућностима опстанка или нестанка српског бића, и светим позивом на једини преостали чин. Ујединимо се зарад постојања сада, овде или ма где били, у супротном – за нас нема будућности! Честитам аутору што је извукао из таме речи свих нас једнакомислећих…

  3. Comments  paparaco   |  четвртак, 14 јул 2011 15:04

    Ne verujem da ce do ujedinjenje doci skoro. Imperija Zla pokusava da fasistickim metodama nametne svoju dominaciju i svoju „demojratiju“ svugde gde su joj interesi i sigurnost “ ugrozeni“. Takva globalizacija je nemoguca. Treba posmatrati i verske podele i animozitete koji su u danasnjem svetu jos uvek nepremostive. Najsveziji je primer Sudana, doslo je do podele cisto zbog dugogodisnjeg verskog rata.
    Sta je sa nama Srbima i nasim podelama ? Partizani i cetnici , komunisti i socijalisti, rojalisti. Ima nas svih fela. Podele su jos vrlo duboke i iskazuju se svakodnevno.
    Dijaspora i matica, ko se koga plasi ? Srpski Kralj lezi u americkoj zemlji, ne mozemo da se dogovorimo da ga prebacimo na Oplenac.
    U Srbiji jos vladaju komunisti kojima sadasnje podele savrseno odgovaraju. Svi znamo kakva je Srbija danas i ko je odgovoran za ovo stanje.
    Mislim da je pred Srbima dugacak put do ujedinjenja ako ikada i stignemo do kraja tog puta.

  4. Comments  Mihajlov S.   |  четвртак, 01 децембар 2011 06:02

    Sta ima lepse nego cuti da se svi Srbi sveta ujedinjuju.Neokrecimo
    vise ledja jedan drugome.Kada bi jos mogli da promenimo cetiri slova “
    S “ ali da gledaju jedno u drugo,i da zaboravimo onu narodnu NEDAJ
    BOZE DA SE SRBI SLOZE,to bi bilo divno.To je moja inicijativa za
    pocetak.Pomaze Bog braco Srbi gde god da ste.
    Mihajlov S.

  5. Comments  komunista   |  четвртак, 08 децембар 2011 19:09

    nema-srbije-tito-je-obesijo-drazu-zavrseno-caooo

  6. Comments  Stevan Stefan Lazarevic   |  недеља, 12 фебруар 2012 23:53

    Niti sam malen niti sam div,,
    vec zato sto sam Srbin unapred sam kriv..

    Autor :
    Stevan Stefan Lazarevic
    9 januar 1991

  7. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  субота, 23 јун 2012 15:58

    О б е ћ а њ е…

    Полетели смо као птице, били су обећали неком да ћемо у Европу. Али, обећање је понеком радовање а’ понекад неком туговање. У прошлости је било много обећања, ал’ зато смо на Балкану ми. Међутим, од лепоте лета птица остало нам је, да по тлу кљуцамо. Понеко као кокош, понеко као патка, а понеко је и даље ћуран.
    Свако овде може да се наће, ил помало снаће, ал’ обећање је лудом…
    Од заједнице са Европом неће бити ништа, јер суштина истине је та:
    Може заједница слична, а’ не са Европом, него ком смо ми Европа. Историја се опет понавља, запад нас у заједницу с Турском ставља. Кроз историју више пута су наш намагарчили, умањена нам је територија, ал’ задњи пут су нас и нуклеарним отпадом затровали.
    И данас се модеран’ али и савремен’„Крсташки рат” се наставља.
    У балканску заједницу могу само православци и мухамеданска вера.
    Зар не’ схватате шта нам се чини, ил’ шта нам се спрема…
    Врата Европе за православне Србе се не отварају, него се затварају. Наша заједница је с Бразилом, Кином, Индиом и Русиом, а данас недозволимо да пропустимо шансу, јер сутра ће све тад бити касно.

  8. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  петак, 05 мај 2017 16:56

    Помаже Бог,
    Срби, несмемо заборавити своје обичаје и своје традиције…
    Морамо поштовати наше претке, а и наставити њихово дело…
    Не смемо дозволити више агресију, беду, намет, терор… Ђурђев дан је дан који се код Срба слави увек, као дан буђења мисли, традиције и слободе .
    Поштујмо и уважавајмо наш стари поздрав, помаже Бог браћо хајдуци…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*