subota, novembar 25, 2017

Svi Srbi Sveta, ujedinite se!

Poziv na ujedinjenje svih Srba Sveta pre svega podrazumeva njihovo duhovno ujedinjenje kroz dobrovoljno organizovane narodne institucije sa jednim jedinstvenim ciljem: da Srbi širom Sveta očuvaju svoju kulturu, jezik, tradiciju i sebe kao narod.

Neko se u Svetu ujedinjuje da bi uništavao druge, neko se ujedinjuje da bi se odbranio od drugih, a Srbima je ujedinjenje potrebno da bi opstali i bolje funkcionisali.

Čudan je svet u Svetu! Tako bih počeo pisanje o svetu čiji delovi neprekidno teže ovoj ili onoj vrsti ujedinjenja, a koji  ujedinjenjem jedne vrste istovremeno proizvode razjedinjenje druge vrste.  Jedan je Svet!  Jedan pred Bogom!  Ali mu je utroba sastavljena iz ogromnog broja delova koji se međusobno uništavaju. Ratovi besne na sve strane!  Jedni drugima otimaju zemlju, kuće, prirodna bogatstva!  Jedni se ujedinjuju da bi se sačuvali od drugih koji su već uveliko snažni i ujedinjeni, drugi se ujedinjuju da bi lakše uništili one koji su razjedinjeni… Da li je to pred Bogom prirodno stanje Sveta, ili samo dugotrajna, ali vremenski ograničena faza haosa iza koje nastupa vladavina Carstva Božijeg?  U tom carstvu, pretpostavljam, ceo svet će biti ujedinjen, kako bi se konačno smirio u svojoj utrobi i profunkcionisao po zakonima Carstva Božijeg;  kako bi Zemlja, na kojoj Bog nije crtao granice, već ljudi, konačno postala slobodna oaza slobodnih ljudi koji se po njoj slobodno kreću… Ali, šta da radimo dotle, dok se to ne dogodi?  Hoćemo li  mirno gledati sopstveni nestanak pred silom i naletima koalicija i unija koje su od nas jače i prete da nas progutaju?!

Na jugoslovenskom eksperimentu smo imali uniju koja se stvarala nauštrb srpskog naroda i pod uslovom njegovog duhovnog nestanka.  Neprirodno su se ujedinjavale različite vere kako bi se uništio jedan nacionalni sklop koji je prirodno, duhovno, jezički i kulturološki – jedno biće!
Sada smo svedoci Evropske Unije u kojoj se različiti elementi neprirodno ujedinjuju nastojeći da unište prirodno sjedinjene elemente zvane narodi! Američka unija je već odavno, krvavim građanskim ratom, ujedinila svoje suprotstavljene elemente u jedno neprirodno i silom održavano jedinstvo, kako bi tu snagu danas koristila protiv ostalih, razjedinjenih delova sveta.

Dakle, bilo da se radi o zlom ili dobrom cilju,  formula kolektivnog uspeha se zove ujedinjenje. Naravno, ovim nisam rekao ništa novo, jer i deca u osnovnoj školi već nauče priču o sedam prutova.  Ono što bi ovde moglo da bude novo, to je potreba da razjasnimo ko se kada i zbog čega ujedinjuje! Da li se ujedinjuju elementi koji prirodno  teže svom jedinstvu, ili je reč o neprirodnim jedinstvima radi uništenja prirodnih celina?

Globolizacija! Reč od koje se danas ježimo! I ona je danas jedan proces ujedinjenja, ali se radi o ujedinjenju kojim jača sila pokorava slabiju i nameće joj svoja pravila života! Jedinstven svet jeste san mnogih humanista, ali taj svet podrazumeva slobodne narode i njihove kulture. Carstvo Božije na Zemlji se ne može uspostaviti ukidanjem svih naroda i njihovim pretvaranjem u jednu naciju po kulturi i receptu najjače sile!  Taj put je suviše krvav, a rezultat neizvestan!

Došli smo dakle do pitanja – da li je poziv na srpsko ujedinjenje prirodan ili ne?  Možda se to pitanje može postaviti i u obrnutom smeru: da li je podeljenost srpskog naroda državnim granicama prirodna ili ne? Zatim, da li je sveukupna, politička, duhovna i verska, srpska razjedinjenost – prirodna ili ne? Na ova pitanja nije potreban odgovor. Svi ga znamo!

Svi danas znamo da su države postale anacionalni podanici globalizma i više nisu ni u jednom segmentu zaštitnici naroda koji ih je formirao. Srbija to danas pogotovu nije!  Zato, kad govorimo o ujedinjenju srpskog naroda, mi ne mislimo na državno ujedinjenje. Država ionako više nema tu ulogu.  Država je danas postala apsolutna negacija naroda.  Zbog toga,  mora se naglasiti da  pozivom na srpsko ujedinjenje zapravo podrazumevamo duhovno jedinstvo srpskoga naroda širom sveta. Svet će se jednog dana ujediniti na ovaj ili onaj način. Ali, taj Svet će jednog dana biti sa Srbima ili bez Srba.  Biće sa Srbima samo pod uslovom da su ujedinjeni! Ukoliko ostanemo razjedinjeni i neotporni na asimilatorske težnje agresivnih kultura koje nas okružuju, onda će taj Svet svakako jednog dana biti bez Srba. Ovo je poziv da budemo svesni te činjenice i da se na vreme pripremimo za novi svetski poredak, poredak koji će se događati sa našim ili bez našeg uticaja. U svakom slučaju, taj put sa našim uticajem bi trebao biti put uspostavljanja Carstva Božijeg na zemlji, a ja sam ubeđen da taj svet treba da bude svet ljubavi i poštovanja među ujedinjenim i ravnopravnim narodima.  To je svet prirodno ujedinjenih elemenata, koji se ne ujedinjuju radi uništenja drugih, već radi vlastitog opstanka i opstanka drugih, odnosno radi miroljubive koegzistencije svih.

Evo primera koji se odnose na jezik i pismo. Mi ne očekujemo da ceo svet priča srpski i koristi ćirilicu.  Mi želimo da Srbi govore srpski i koriste ćirilicu!  Mi smo svesni da Srbi, kao deo Sveta, neće moći da funkcionišu bez latinice i engleskog jezika. Ali, Srbi pre svega funkcionišu kao deo svog naroda, pa tek onda kao deo Sveta!  Zato, prihvatenje svetskog jezika ne sme da znači odricanje od svog, niti prihvatanje svetskog pisma treba da znači ukidanje svog. Ovo dvoje ne smeju jedno drugom da prete: ni Svet Srbima, ni Srbi Svetu.  Oni moraju da egzistiraju u obliku međusobnog čuvanja i saradnje. Zato, srpsko ujedinjenje na nivou Sveta nije pretnja Svetu, ali Svet, čak i nehotično,  može da bude pretnja razjedinjenim Srbima.

Koji su putevi srpskog ujedinjenja i da li je to uopšte moguće?  Ovim pitanjem su se bavili mnogi srpski umovi, a odgovor je išao od čvrstog verovanja do neverice.  Međutim, neverica je siguran recept za neuspeh. Bez čvrste vere, ujedinjenje se ne može ni dogoditi. Čvrsta vera u ujedinjenje prethodi traženju racionalnih puteva ka tom cilju, a putevi uvek postoje. Moderna tehnologija omogućava Srbima iz Australije, Kanade, Amerike, Nemačke, Švedske i svih krajeva Sveta, da funkcionišu velikim delom kao jedan organizam, organizacija, institucija… Ovo je jedan od puteva koji i mi nudimo: institucionalno i duhovno jedinstvo svih Srba Sveta, jedinstvo naših verskih, kulturnih i društvenih institucija, formiranje mehanizama koji će nas sve predstavljati u Svetu, jer očigledno ne postoji država sa legitimitetom da nas zastupa sve i svuda.

Da zaključim ponavljanjem stava o dve vrste ujedinjenja: onom neprirodnom, satanskom, koje ima za cilj uništenje drugih, i ovom prirodnom, božijem, koje ima za cilj očuvanje jednog prirodnog kolektiviteta kao što je narod. Ovim se ne misli na državu. Državu i države zaboravimo! Ovog puta ne govorimo o zakonodavnom i prisilnom jedinstvu nejedinstvenih multikulturalističkih kategorija u obliku anacionalnih građana.  Mi ovog puta govorimo o nečemu što se ne odvija u sferi represivnog aparata zvanog država, već o nečemu što se odvija u sferi prirodnog, nenasilnog i nagonskog delovanja duhovno sličnih jedinki iz potrebe samoodržanja i opšteg funkcionisanja.  Takvim jedinkama nudimo put i mehanizme funkcionisanja zajedno. Zato poručujemo svim Srbima Sveta: duhovno, mi jesmo jedna celina, ali da bi takva celina i opstala kao duhovno jedna, neophodan je zajednički napor da izgradimo nove institucije, kao alternativu državama, koje će u očuvanju našeg duhovnog jedinstva efikasno funkcionisati tamo gde država nije u mogućnosti. Ujediniti se ekonomski, duhovno, institucionalno, kulturološki, verski… znači prvo verovati i biti svestan potrebe za ujedinjenjem, a sve to počinje sa jasnim i jednostavnim pozivom:  Svi Srbi Sveta, ujedinite se!

 

 

SB



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

8 komentara

  1. Comments  Ljiljana Ćuić   |  nedelja, 05 jun 2011 23:25

    U IME OPSTANKA
    Braćo Srbi, u ime opstanka!
    Ne dajmo više, krvavog danka
    Volimo bližnjeg, zbijmo redove.
    Zadnje je vreme, opstanak zove!
    I pre Turaka bilo je svađa.
    Nesloga nas, u srce pogađa.
    U ime opstanka i slobode,
    Budimo ponosni, o moj rode!
    I nož, i kolac, prošlost su naša.
    Nevini krivci: paša, ustaša.
    Solunski podvig, nas zadužuje;
    Srbin da svoje ime poštuje.
    Bitke su naše, bitke odbrane.
    Bog nas uči, da vidamo rane.
    U nama leži čudesna sila.
    Letimo i dok nam, lome krila.
    Mi Srbi smo, ljudi bezazleni.
    To se najviše dopada meni.
    Neprijatelji stalno zla čine,
    Srbe ne skidaju sa visine.
    U srcu Srbina rajska bašta.
    Srbin razume. Zlikovcu prašta!
    U genima Srbina dobrota.
    Izrodi nam: najveća sramota.
    Da trpimo, nalog nam od Boga.
    Zbijmo redove u ime toga.

    .
    Želim da moja pesma prione uz duše svih Srba
    Ljiljana Ćuić

  2. Comments  Ekana   |  petak, 24 jun 2011 22:42

    Izuzetno pogođena srž nasušne potrebe ujedinjenja svih Srba sveta – pravim rečima, o pravim stvarima, u pravo vreme….Rečeno jednostavnim jezikom poređenja dobra i zla, mogućnostima opstanka ili nestanka srpskog bića, i svetim pozivom na jedini preostali čin. Ujedinimo se zarad postojanja sada, ovde ili ma gde bili, u suprotnom – za nas nema budućnosti! Čestitam autoru što je izvukao iz tame reči svih nas jednakomislećih…

  3. Comments  paparaco   |  četvrtak, 14 jul 2011 15:04

    Ne verujem da ce do ujedinjenje doci skoro. Imperija Zla pokusava da fasistickim metodama nametne svoju dominaciju i svoju „demojratiju“ svugde gde su joj interesi i sigurnost “ ugrozeni“. Takva globalizacija je nemoguca. Treba posmatrati i verske podele i animozitete koji su u danasnjem svetu jos uvek nepremostive. Najsveziji je primer Sudana, doslo je do podele cisto zbog dugogodisnjeg verskog rata.
    Sta je sa nama Srbima i nasim podelama ? Partizani i cetnici , komunisti i socijalisti, rojalisti. Ima nas svih fela. Podele su jos vrlo duboke i iskazuju se svakodnevno.
    Dijaspora i matica, ko se koga plasi ? Srpski Kralj lezi u americkoj zemlji, ne mozemo da se dogovorimo da ga prebacimo na Oplenac.
    U Srbiji jos vladaju komunisti kojima sadasnje podele savrseno odgovaraju. Svi znamo kakva je Srbija danas i ko je odgovoran za ovo stanje.
    Mislim da je pred Srbima dugacak put do ujedinjenja ako ikada i stignemo do kraja tog puta.

  4. Comments  Mihajlov S.   |  četvrtak, 01 decembar 2011 06:02

    Sta ima lepse nego cuti da se svi Srbi sveta ujedinjuju.Neokrecimo
    vise ledja jedan drugome.Kada bi jos mogli da promenimo cetiri slova “
    S “ ali da gledaju jedno u drugo,i da zaboravimo onu narodnu NEDAJ
    BOZE DA SE SRBI SLOZE,to bi bilo divno.To je moja inicijativa za
    pocetak.Pomaze Bog braco Srbi gde god da ste.
    Mihajlov S.

  5. Comments  komunista   |  četvrtak, 08 decembar 2011 19:09

    nema-srbije-tito-je-obesijo-drazu-zavrseno-caooo

  6. Comments  Stevan Stefan Lazarevic   |  nedelja, 12 februar 2012 23:53

    Niti sam malen niti sam div,,
    vec zato sto sam Srbin unapred sam kriv..

    Autor :
    Stevan Stefan Lazarevic
    9 januar 1991

  7. Comments  SRBIN IZ SRBIJE   |  subota, 23 jun 2012 15:58

    O b e ć a nj e…

    Poleteli smo kao ptice, bili su obećali nekom da ćemo u Evropu. Ali, obećanje je ponekom radovanje a’ ponekad nekom tugovanje. U prošlosti je bilo mnogo obećanja, al’ zato smo na Balkanu mi. Međutim, od lepote leta ptica ostalo nam je, da po tlu kljucamo. Poneko kao kokoš, poneko kao patka, a poneko je i dalje ćuran.
    Svako ovde može da se naće, il pomalo snaće, al’ obećanje je ludom…
    Od zajednice sa Evropom neće biti ništa, jer suština istine je ta:
    Može zajednica slična, a’ ne sa Evropom, nego kom smo mi Evropa. Istorija se opet ponavlja, zapad nas u zajednicu s Turskom stavlja. Kroz istoriju više puta su naš namagarčili, umanjena nam je teritorija, al’ zadnji put su nas i nuklearnim otpadom zatrovali.
    I danas se moderan’ ali i savremen’„Krstaški rat” se nastavlja.
    U balkansku zajednicu mogu samo pravoslavci i muhamedanska vera.
    Zar ne’ shvatate šta nam se čini, il’ šta nam se sprema…
    Vrata Evrope za pravoslavne Srbe se ne otvaraju, nego se zatvaraju. Naša zajednica je s Brazilom, Kinom, Indiom i Rusiom, a danas nedozvolimo da propustimo šansu, jer sutra će sve tad biti kasno.

  8. Comments  SRBIN IZ SRBIJE   |  petak, 05 maj 2017 16:56

    Pomaže Bog,
    Srbi, nesmemo zaboraviti svoje običaje i svoje tradicije…
    Moramo poštovati naše pretke, a i nastaviti njihovo delo…
    Ne smemo dozvoliti više agresiju, bedu, namet, teror… Đurđev dan je dan koji se kod Srba slavi uvek, kao dan buđenja misli, tradicije i slobode .
    Poštujmo i uvažavajmo naš stari pozdrav, pomaže Bog braćo hajduci…

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*