петак, август 18, 2017

Укидање права грађана на локалну самоуправу

Одлуке о распуштању четири скупштине општине са Севера АП Косово и Метохије представљају још један нож у леђа косовских Срба и осталих грађана лојалних Србији и њеном уставноправном поретку. Истовремено, ове Одлуке Владе представљају најаву читавог низа незаконитих аката и радњи тј. најаву нових убода које државна власт у Београду намерава да забије у саму срж Србије, спроводећи тзв. бриселски споразум, даље касапећи правни поредак Републике Србије.

 

AP-kim-skupstina...1

 

 

Дана 10.09.2013. године Влада Републике Србије је донела Одлуке о распуштању све четири скупштине општине Севера Косова и Метохије тј. општине Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица и Лепосавић. Истим Одлукама су образовани и привремени органи тих општина, а затим су донета и решења о именовању председника и чланова привременог органа за сваку од тих општина. Ови акти Владе објављени су у Службеном гласнику Републике Србије бр. 80/13 од 11.09.2013. и ступили су на снагу наредног дана од дана објављивања тј. 12.09.2013. године.

Одлуке о распуштању четири скупштине општине са Севера Косова и Метохије нису ничим образложене, а као правни основ за доношење тих одлука, послужио је чл. 85 и чл. 86 ст.4 и 5 Закона о локалној самоуправи.

Општепозната је чињеница да су се грађани ове четири општине на референдуму који је одржан 15.02.2012. године огромном већином изјаснили да не прихватају тзв. косовске институције, да одбацују уставноправни поредак тзв. републике косово желећи да остану у оквирима уставноправног поретка своје земље тј. Републике Србије. Излазност на референдуму је била око 75% од уписаних бирача, а против тзв. косовских институција гласало је око 99,74%. У складу са тим, руководства све четири општине, која су изабрана од стране грађана на слободним изборима, су се изјаснила против изласка на локалне изборе заказане за 03.11.2013. године, из основног разлога што исте није расписала Република Србија у складу са својим Уставом и законима, већ сепаратистички режим у Приштини. Неприхватање политичког споразума који је државно руководство, супротно Уставу Републике Србије, постигло са сепаратистима из Приштине и најављени бојкот избора које је заказао сепаратистички режим у Приштини, представља прави и суштински разлог доношења одлуке о распуштању скупштина непослушних општина на Северу. Наравно, то никако не може бити ваљан законски разлог за распуштање легално изабраних органа власти јединица локалне самоуправе на КиМ. У недостатку законских разлога за доношење одлуке, Влада је прибегла изигравању одредаба Закона о локалној самоуправи, па је приликом доношења одлука захватила све три законске одредбе (чл. 85 Закона о локалној самоуправи), желећи да на тај начин створи привид да су одлуке наводно донете на основу Закона. Тиме се покушала замаглити очигледна чињеница да ни један од законских услова за распуштање било које од ове четири скупштина општина није био испуњен, па су сходно томе све четири одлуке Владе противзаконите.

Устав Републике Србије одредбом чл. 12 предвиђа да је државна власт ограничена правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу,те да то право подлеже само надзору уставности и законитости.

Локална самоуправа је право грађана да управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво, непосредно и преко слободно изабраних представника у јединицама локалне самоуправе, као и право и способност органа локалне самоуправе да, у границама закона, уређују послове и управљају јавним пословима који су у њиховој надлежности и од интереса за локално становништво.У вршењу своје надлежности, јединице локалне самоуправе потпуно самостално доносе прописе од значаја за конкретну општину.

Тачно је да надзор над радом општине врши Влада, али само у смислу надзора уставности и законитости, те је у том смислу дужна да обустави од извршења сваки општи акт општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у року од пет дана покрене поступак за оцену његове уставности или законитости.

Закон о локалној самоуправи предвиђа и механизам заштите локалне самоуправе од свих оних који ту самоуправу на било који начин угрожавају, и то:

а) путем жалбе Уставном суду у случају да се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности општине(чл. 96 Закона о локалној самоуправи).

б) путем покретања поступка за оцену уставности или законитости закона или другог општег акта Републике Србије или аутономне покрајине, којим се повређује право на локалну самоуправу(чл. 95 Закона о локалној самоуправи).

Влада може, под условима које прописује закон, распустити скупштину општине и именовати привремени орган који обавља послове из надлежности скупштине. У том смислу Одредбама чл. 85 Закона о локалној самоуправи ( „Службенигласник РС“, број 129/2007) прецизно се наводе законски разлози и услови, од којих се бар један мора испунити да би могло доћи до распуштања Скупштина јединице локалне самоуправе, а то су :

1) ако скупштина не заседа дуже од три месеца;

2) ако не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке;

3) не донесе статут или буџет у року утврђеном законом.

Одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе, односно надлежног органа територијалне аутономије.

Уколико Влада донесе одлуку о распуштању скупштина, настаје законска обавеза Председника Народне скупштине да распише изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању.

Као што је речено, у конкретном случају ни један од законских услова за распуштање скупштина општина није био испуњен, те је то и био основни разлог што се избегло било какво образлагање одлука о распуштању или прецизирање законског основа за доношење одлука за сваку скупштину општине понаособ.

Анализом одредаба Устава Републике Србије и Закона о локалној самоуправи, може се закључити да су надзор над радом општине и интервенције Владе које предвиђају Устав и Закон, предвиђене искључиво у функцији остваривања права грађана на локалну самоправу(чл. 12 Устава), те остваривања изборног права и права на учешће у управљању у јавним пословима (чл. 52 и 53 Устава), као основних људских права и слобода које јемчи Устав, а никако не може и не сме бити у функцији укидања тих права. У том смислу Закон и предвиђа могућност да Влада интервенише доносећи одлуку о распуштању скупштине општине, али само уколико се испуне строго прописани законски услови, све са циљем како би се спречиле евентуалне злоупотребе и било какве повреде права грађана да управљају пословима локалне самоуправе, а што чини и суштину права на локалну самоуправу. Управо из тог разлога Закон предвиђа да се локални избори, у случају распуштања скупштина општина и именовања привременог органа, имају расписати у врло кратким законским роковима. Расписивање нових локалних избора је у искључивој надлежности Председника Народне скупштине РС, па те изборе никако не може расписати неки други субјект, а поготову их не може расписати сепаратистичка творевина која себе назива републиком косово.

Надлежност Владе је да извршава законе и друге опште акте Народне скупштине, а не да их намерно и циљано крши, што се догодило у овом случају. Владавина права подразумева искључење било какве самовоље државе и било које од грана државне власти, а уколико та самовоља постоји, као што се показало у случају укидања скупштина општина на Северу, онда нема говора да је Србија држава у којој важи начело владавине права и поштовања људских права.

Више је него јасно да је Влада Републике Србије, кршећи законско право надзора, те доносећи одлуку о распуштању скупштина четири општине на северуАП КиМ, злоупотребила и изиграла одредбе Устава Републике Србије, Закона о локалној самоуправи, Закона о локалним изборима и Закона о територијалној организацији Републике Србије. Одлуке Владе нису донете са циљем афирмације и заштите права грађана на управљање пословима локалне самоуправе у складу са Уставом, законом и статутом тих јединица локалне самоуправе, већ су донете са циљем да се грађани Републике Србије у потпуности лише остваривања права на локалну самоуправуи, у вези са тим, остваривања изборног права, у оквиру уставноправног поретка Републике Србије. Влада је овим чином укинула органе локалне самоуправе у општинама Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица и Лепосавић са очигледном намером да се ти органи више никада не конститушупо Уставу и законима Републике Србије, већ да се на место тих органа, сходно одредбама тзв. бриселског споразума, након заказаних избора конститушу органи локалне власти у оквиру уставноправног поретка сепаратистичког режима у Приштини. Тиме је, с једне стране извршен злочин према сваком грађанину Републике Србије који живи на том делу државне територије, а са друге стране и злочин према властитој држави која више не би била територијално уређена у складу са Уставом Републике Србије, већ се територијално уређење Косова и Метохије као дела државне територије Републике Србије дефинитивно уступа тзв. републици косово.

Таква одлука Владе Републике Србије, је супротна преамбули и основним начелима Устава Републике Србије и топре свега начелу које одређује грађане као носиоце суверености, начелу владавине права и јединства правног поретка, начелу јединства и недељивости државне територије, начелу које се односи на територијалну аутономију и локалну самоуправу. Влада је прекршила људска права и слободе које јемчи Устав, међу којима изборно правои право грађана на учешће у управљању јавним пословима,након чега се, по принципу домино ефекта, крше и сва остала људска права као што су општа забрана дискриминације, право на слободу и безбедност, право на држављанство, слобода кретања, заштита података о личности, слобода изражавања националне припадности, право на имовину, право на рад… Наравно, прекршене су одредбе Устава које се односе на територијално уређење Републике Србије и следом тога прекршени су и, на територији АП КиМ, стављени ван снаге Закон о локалној самоуправи, Закон о локалним изборима, Закон о територијалној организацији Републике Србије.

kosovo-metohija kim

Пошто је кршење Устава и закона од стране Владе Републике Србије отворено и очигледно, привремени органи јединица локалне самоуправе који су именовани ради обављања текућих и неодложних послова из надлежности Скупштине и извршних органа конкретних општина, дужни су да по Закону о локалној самоуправи, хитно и неодложно поднесу правно средство за заштиту локалне самоуправе тј. жалбу Уставном суду због онемогућавања вршења надлежности јединица локалне самоуправе општина, због повреде права на локалну самоуправу (чл. 96 Закона о локалној самоуправи).

Истовремено, настала је и законска обавеза Председника Народне скупштине Републике Србије да хитно распише локалне изборе за скупштине ове четири општине, сходно одредби чл. 86 ст.2 Закона о локалној самоуправи.

Евентуално пропуштање да се изврше наведене радње би се имало сматрати невршењем службене дужности од стране службеног лица у смислу чл. 359 Кривичног законика РС, којим пропуштањем би се грађанима Републике Србије, становницима предметних општина, нанела огромна штета и теже повредила њихова права која им гарантује Устав Републике Србије: право на локалну самоуправу, изборно право и право на учешће у управљању у јавним пословима и мноштво других људских права и слобода које јемчи Устав.

На крају треба рећи да одлуке о распуштању четири скупштине општине са Севера АП Косово и Метохије представљају још један нож у леђа косовских Срба и осталих грађана лојалних Србији и њеном уставноправном поретку. Истовремено, ове Одлуке Владе представљају најаву читавог низа незаконитих аката и радњи тј. најаву нових убода које државна власт у Београду намерава да забије у саму срж Србије, спроводећи тзв. бриселски споразум, даље касапећи правни поредак Републике Србије.

 

( Славка Којић )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*