субота, август 19, 2017

Заштита права грађана Србије, истина или само празна реч

Готово свакодневно, срећемо се са драстичним примерима кршења основних људских права.  Посебно вређа истина да су у већини таквих случајева жртве представници спрпске националности. Већ прегледом дневне штампе која нам долази до руку, вести о тешким преступима над српским живљем, посебно на Космету, али и у босанској Федерацији и Хрватској, изазивају у нама револт и огорчење.

На Србе се баца камење, пали им се летина, нападају куће, жене и деца. У неким срединама  где је сигурносна ситуација само празна парола, многа лица српске народности живе под пресијом страха и по своје животе.

Тек кад се један живот угаси, кад падне проливена крв невиних, узбурка се јавност, сведоци смо тада оштрих реакција самог српског народа, али и веома ретко, сведоци промишњених и одлучних реакција српске владе.

Са којим критеријумима штитимо наше интересе? Која су нам мерила потребна да би као држава са свим ингеренцијама једне званичне извршне власти регулисали овакве појаве и конкретним корацима заштитили наш народ од угрожености која полако, али и сигурно, већ одавно прелази границе наше толеранције?!

Многа питања захтевају брзе и прецизне одговоре. Терор безвлашћа у неким срединама, поготово на Космету, захтева одлучне дипломатске кораке и реакције српских власти су преко потребне. Велики број преосталих Срба је изложен  свакодневним тортурама Шиптара, нападају се деца на игралиштима, људи се плаше да прођу улицом, многима је угрожен живот. Па ипак, ништа се не мења, ништа не иде на боље!

Уставном регулативом Републике Србије, али и свих осталих  земаља овог света, на основу Декларације и Карте Уједињених Нација,  обавезују се владе чланица,  да  свим могућим законским средствима штите интересе својих држављана било где се они налазили и у ситуацијама када су њихова људска основна права угрожена!

У једној јединој реченици, лежи решење и одговор на сва питања овакве врсте.

Влада Републике Србије је  обавезна да се брине и стара за сигурност својих грађана путем својих дипломатских представнишатава, конзулата и амбасада, на територији страних држава, па и посредством туђих конзуларних услуга.

Мултилатералним уговорима, поготово у нашем државном окружењу, српска власт има сва права  да у склопу постојећих дипломатских односа, ради на постизању сигурности наших грађана. Као делови мањинских народа, Срби у Хрватској, углавном су препуштени својим судбинама и мало је учињено за њихову сигурност. Није редак случај да се срећемо са трагичним догађајима у којима се губе животи невиних старих људи, да се пресијом силе и отворене мржње, газе основна права, да животи немају вредност и да су изложени највећим опасностима.

У Сарајеву се Срби могу на прсте избројати, бити тамо Србин, и више је него опасно.

У емисији хрватске телевизије о Ратификацији граница са Босном и Херцеговином и Србијом, чуо сам из уста Ејупа Ганића, да је Република Српска геноцидна и злочиначка творевина. Овакви примери отворене мржње не доприносе сигурности Срба који живе у оваквим срединама. Коб насиља и смрти виси као Дамоклов мач над главама наших људи и примери од којих се диже коса на глави, постају све бројнији!

Српске власти мало шта чине по том питању. У насељу  Поточари где живи Насер Орић, ратни злочинац, који је ослобођен пресудом Хашког суда, Срби се скривају од харанге побеснеле муслиманске мржње! Да ли је то нормална појава? Да ли се у таквим приликама уопште и може живети?

Да ли је српака влада уложила протест, упутила сарајевској чаршији ноту у којој се ова упозорава на ову гнусну појаву?

Борис Тадић се заувек понизио у Сребреници, он је заборавио на српске жртве у Братунцу! Бивша Влада Србије је снисходљиво климала главом на сваку примедбу, на сваки захтев кроз који је српски народ добијао нове епитете, постајао геноцидним.

Док се српском народу судило и пресуђивало, главни кривци, у сенци западне дипломатије су остајали некажњени за своја недела.

По питању заштите и адекватне помоћи Војиславу Шешељу, најпре као грађанину Републике Србије, бивша влада није готово ништа учинила. Овај човек, очигледна жртва једног политичког суда који ради у интересу неоколонијалистичких намера неких западних сила, већ скоро десет година, чека на своју пресуду!

Шта ће учинити сад Николићева влада по питању помоћи њему, невино оптуженом коме кривица није доказана и који чами у западном казамату? Хоће ли страначка сујета појединих политичара, опет показати своју најружнију страну карактера?

Хоће ли коначно неко гласно затражити правду за српски народ који је изложен суровој мржњи Шиптара, полуделој харанги Муслимана, мржњи екстремних Хрвата?

Устав јасно говори. У њему нема дилема, нема непознатих параграфа. Све је јасно записано. На српској влади је задатак да га добро проучи и снагом своје извршне власти, отвори једно достојанствено поглавље у коме ће сигурност наших грађана и заштита њихових људских права, бити записана великим словима…

 

( Јован М. Пидиканац )

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  недеља, 07 октобар 2012 21:29

    Апел науци и јавности Срба
    Већ више од једне деценије Срби се отворено налазе на удару одређених кругова у свету, којима је циљ да се Срби одрекну свога имена, традиције и језика. У ту сврху користе се различите методе, почев од оних најсуптилнијих, малтене, „добронамерних”, а до употребе голе силе и физичког уништења…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*