четвртак, октобар 19, 2017

Спасоносно решење за Србију…

Плач над нашом несрећном  судбином и вечита критиковања свега негативног, не доносе решења сама по себи! Не доносе нашем народу и држави толико потребне промене, не хране гладне, не теше и не помажу несрећнима!

У Србији је уништена економија.  Власт је распродала српску имовину, а  Србија је стигла на само дно,  ипак,  једино нас она све може спасити од даљег пропадања, глади и немаштине.

У периоду од само 5 година, досадашње власти су донеле стотине стратешких смерница нашег економског развоја. Ни једна није остварена, остала су само празна слова на папиру. Све оно што је било добро, у новонасталим светским тржишним приликама, распродато је кроз систем више преварантске, него сериозне приватизације.
Распродата  је држава, а новац од те срамне трговине и преваре, нестао је ко зна којим каналима,  незреле и дилетантне политике.

Спасоносно решење за све је производња хране. Србија  је својим потенцијалима могла да храни Европу, а данас је на ивици немаштине и глади. Примарни задатак је јачање пољопривреде и њених сродних грана, међу којима су и природни ресурси. Они само чекају један праведан и коректан однос у коме ће вредност тог рада бити подигнута на заслужен ниво.

Здрава храна, у Свету, је све већа реткост и постаје све скупља и драгоценија. На светским тржиштима, наше друштво се не може  градити на индустрији, где требају велика искуства, али зато Србија  може да храни и себе и многе друге.
Због тога се треба вратити прво познатим вредностима – нашим српским селима.
Познато је да су хиљаде и хиљаде хектара најобрадивије земље, манипулацијама и самих власти, данас у власништву тајкуна и шпекуланата које и српска политика штити и у њиховој сенци новца и моћи, црпи своју политичку сигурност.    То је следећи корак у коме би законодавство, уз праведан однос и поштовање свих норми примењеног права,требало да отклони ту срамну рак рану из нашег  друштва.

Треба да се врати понос вредном ратару и  кроз промишљен систем и честитом сточару.
Села морају да имају ону вредност коју заслужују. Сигурно  постоји прави начин да се уз видне пореске олакшице, сваком  сеоском домаћинству омогући напредак, којим ће да се заустави пропадање наших традиционалних вредности од којих зависи наш опстанак.
Кроз савремену производњу хране, развој пратеће индустрије за прерађевине наших извора здравља и савремене исхране, Србија ће се брзо опоравити. Треба прекинути са сулудим субвенцијама оним гранама привреде које су заказале и које немају ресурсе из којих би се видела нада за привредни опоравак. Ситом и срећном човеку је лако да  опет размишља о другим могућностима.

Сви путеви Србији стоје отворени. Мора се само прекинути са варањем и лоповлуцима, па и са празним системским обећањима која су Србију довела на последњи руб пропасти.

Власт у Србији је сматрала да је довољно да приватизује привреду и да ће тржиште увести Србију у зону среће. Познато  нам је, да је тим чином, српској привреди нанет смртни ударац. Потребно је оживети оне ресурсе које још поседујемо. Правилан однос према  развоју пољопривреде и производњи хране, пробудиће и многе друге привредне токове. Треба престати са нерационалним понашањем, а  започети, након свих ових досадашњих пропадања и понижења,  обнављење наших природних ресурса, да би се опет изградило оно, које ће да поврати  социјалну правду и право на живот достојног човека.

Позивамо вас све, да се прикључите нашој идеји да пружимо Србији, у тешким данима, могућност да крене једним часним и поштеним путем…..

Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Славиша Максимовић   |  четвртак, 28 април 2011 12:50

    Највећи број људи у Србији а још већи проценат у иностранству није упознат са правим размерама разарања Србије. Пре непуних месец дана Мишковић је у безцење продао готово целокупну трговинску мрежу у Србији (450 продајних центара). Ко зна ко је из Белгије власник србске трговине? Није изплатио добављаче није порез платијо држави а стекао је зараду од 1:20 у тој купопродаји. У међувремену је уништијо мале предузетнике који морају да плате порез и нису могли да издрже конкуренцију. Већ ових дана иду неки агенти кроз опустошена србска села и распитују се за имања која нико не обрађује. Ако неко плати хектар 1000 евра а сутра га прода Аустријанцу за 50000 евра тај је зарадијо. Верујте у Србији овакво понашање нема ко да спречи. Јесте шанса у производњи здраве хране али ми у наведеним условима није јасно ни ко ни како ни на чијој земљи ће је производити. Још док је био мнистар Динкије рекао да му је идеал да наша омладина ради у западно европским земљама а овде да се населе Тунижани, Египћани и Турци. Ово да бих појаснио о перспективи наше омладине – све што је мало способно напушта Србију. Сад је Динкић некрунисани краљ, није више министар али плаћа људе за потписе за регионализацију Србије. По мени је једино решење да се крене каква међународна истрага о бандитизму у Србији по угледу на извештај Dick Marty. Нажалост и он се повлачи из политике.

  2. Comments  Предраг   |  недеља, 14 август 2011 13:02

    Славиша Максимовић
    Тачно је да се по Србији шуњају којекакви интересенти и да откупљују српску земљу за мале паре. На крају то раде и Шиптари који откупљују велику Албанију у Медвеђи, Прешеву, Бујановцу, Врању, Нишу, Црној Гори. Ипак, Држава Србија мора да почне са убирањем пореза на профит као и пореза на екстра профит. Странац који је купио земљу у Србији и исту обрађује не може бити опорезован на исти начин као и наш грађанин који ради исти посао. То се просто тако ради у свету. Срби морају да схвате да не могу бити против своје Државе, чак ни онда кад у њеној Влади седе људи које нико озбиљан не би запослио. Срби морају упознати политички систем, морају се упознати са политиком и демократијом, социјализмом и другим политикама дубље од кафанског препуцавања и пијаног навијања за своју партију.
    Дик Марти се повлачи из политике као и многи Срби јер схвата да народ у ЕУ и свету, али и Србији, није свестан проблема о коме се говори. Исто су очи затваране пред страхотома Шпанског грађанског рата, па се Европи и свету тај грех страшно обио о главу само пар година касније. Ако ми као народ мислимо озбиљно о својој будућности, морамо се ухватити књиге и рада (физичког, интелектуалног и духовног).

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*