понедељак, децембар 11, 2017

НАТО, одбрана или напад, политички загрљај који гуши?

Зар Срби заиста треба да седе за истим столом са својим убицама?

Чим се завршио Други светски рат, дотадашњи савезници су се разишли. Политичка доктрина запада, испод сенке моћне и снажне Црвене Армије, се сукобила  са стаљинистичком стварношћу једне нове војне силе. Неповерење које су те различитости унеле у односе две супер силе, спустиле су над Европом ону невидљиву челичну завесу испод које су народисвета потпали под утицаје различитих политичких циљева. Блокада Берлина, али углавном и прва руско-совјетска атомска бомба, поларизовали су дефинитивно два различита света.

Европа је под утицајем УСА остварила војно савезништво, у циљу одбране од опасног и моћног суседа. Оснива се Северноатлантски пакт, а након кратког времена  земље источног блока формирају своју самоодбрану, у виду Варшавског споразума.
Улоге су подељене и само време, које је протекло у свим овим годинама, показало нам је кроз какве је тешкоће и опасности пролазио сав европски народ.
Корејски рат је поларизацију још више повећао. Рат у Вијетнаму је показао сву опасност од непотребне употребе силе и снаге оружја  у решавању политичких различитости.

Падом комунистичких уверења, нестанком Совјетског Савеза и падом берлинског зида, битно је умањена свака  опасност од већих војних сукоба на тлу нашег  континента. Улазак Руске федерације у институционални концепт демократских кретања, преласком на проевропски тренд економске сарадње и увођењем тенденција мира и сарадње,као и само постојање дотадашњих форми војних споразума, изгубило је на својој важности.

То је чињеница и од ње се није могло побећи. Варшавски уговор је поништен, једна моћна ратна машинерија је отишла заувек у неповрат. И то је било добро. Страх од рата и разарања, који је као сенка владао над источном Еврипом, нестао је.

Уместо да гломазан систем ратне готовости исто тако поништи или због посебних разлога, бар видно умањи и у неком здравом реципроцитету одговори спремности гашења источног војног споразума, запад остаје веран својим милитантним интересима. Потенционални узрочник оваквог уверења је што  УСА  у истоку још увек види свог смртног противника. У отварању Русије према Европи, види само војну предност којој се лако и непромишљено предају и земље чланице. НАТО у новом облику, али освежен новим ратним технологијама, стреми и даље ка истоку. Не напуштајући своју политичку линију, кроз коју силу и моћ  савременог оружја види као средство своје моћи и у другим погледима. НАТО је битан аргумент у  покушајима ширења негативне западне политичке доктрине по земљама источне Европе, под директивом УСА, које  су увек и на сваком месту спремне да следе своју идеологију. НАТО постаје светски полицајац, који уз звецкање оружја, покушава да завлада Светом.
То је истина и не постоји дилема ни на једној страни, коју улогу има НАТО и  којим циљевима он данас служи.
Досадашње војне авантуре Вашингтона, који је у НАТО-у увек имао верног ратног следбеника, показале су колико је    НАТО као војни савез данас штетан, али и непотребан.

НАТО је и под новонасталим условима политичких кретања целокупне Европе, укључујући ту и савремену и     демократску Руску федерацију, остао као јасан вид поларизованих интереса страних утицаја и над подручјима у којима владају савремени  видови друштвених уређења. НАТО је постао извршна рука војних замисли и жеља УСА које суптилно  повређују основне принципе  Уједињених нација и закона о праву на слободу, самосталност и самоопредељење.
НАТО је постао средство  насилне политичке воље. Постао је војни легионар Пентагона у коме влада непрестана спремност примене војне силе у инплементацији интереса јаких, над слабима! Сва нелогичност постојања овог војно-ратно-хушкашког савеза је доказана више пута. И Србија је била  жртва ове силе! Сахрањивала је погинуле цивиле због примене силе оружја и моћи над њеном територијом и народима.
Није нам намера да се овде посветимо свим ратовима и страдањима у којима су  жртве многих народа осетиле, па и данас осећају претњу тог војног савеза, већ нам је намера  да подсетимо цењене читаоце ових редова да су правда и слобода основа здравог и несметаног животног развоја. Многи проблеми се и без жртава могу решавати – мирнодопским путевима. Србији није потребан НАТО! Србији нико не прети, да би се попут уплашеног детета требала да скрива под плаштом међународних савеза, којима је задатак да прете смрћу и убијањем, наметањем туђих воља и испуњавање туђих захтева.
НАТО је у служби нехумане и неоколонијалне политике рушио нашу земљу, уништавао и привредне и цивилне циљеве. Нато није бројао наше жртве. Зар постоји још увек неко ко је спреман и вољан да нас гурне у загрљај љигавог Удава, због којег и данас губимо дах и застајемо под претњама, сагињемо се под ударцима!?
Зар Срби заиста треба да седе за истим столом са својим самоувереним и моћним убицама?

Ми кажемо смело и отворено, «не». Нашем народу није потребан један такав пораз!

Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*