utorak, septembar 17, 2019

NATO, odbrana ili napad, politički zagrljaj koji guši?

Zar Srbi zaista treba da sede za istim stolom sa svojim ubicama?

Čim se završio Drugi svetski rat, dotadašnji saveznici su se razišli. Politička doktrina zapada, ispod senke moćne i snažne Crvene Armije, se sukobila  sa staljinističkom stvarnošću jedne nove vojne sile. Nepoverenje koje su te različitosti unele u odnose dve super sile, spustile su nad Evropom onu nevidljivu čeličnu zavesu ispod koje su narodisveta potpali pod uticaje različitih političkih ciljeva. Blokada Berlina, ali uglavnom i prva rusko-sovjetska atomska bomba, polarizovali su definitivno dva različita sveta.

Evropa je pod uticajem USA ostvarila vojno savezništvo, u cilju odbrane od opasnog i moćnog suseda. Osniva se Severnoatlantski pakt, a nakon kratkog vremena  zemlje istočnog bloka formiraju svoju samoodbranu, u vidu Varšavskog sporazuma.
Uloge su podeljene i samo vreme, koje je proteklo u svim ovim godinama, pokazalo nam je kroz kakve je teškoće i opasnosti prolazio sav evropski narod.
Korejski rat je polarizaciju još više povećao. Rat u Vijetnamu je pokazao svu opasnost od nepotrebne upotrebe sile i snage oružja  u rešavanju političkih različitosti.

Padom komunističkih uverenja, nestankom Sovjetskog Saveza i padom berlinskog zida, bitno je umanjena svaka  opasnost od većih vojnih sukoba na tlu našeg  kontinenta. Ulazak Ruske federacije u institucionalni koncept demokratskih kretanja, prelaskom na proevropski trend ekonomske saradnje i uvođenjem tendencija mira i saradnje,kao i samo postojanje dotadašnjih formi vojnih sporazuma, izgubilo je na svojoj važnosti.

To je činjenica i od nje se nije moglo pobeći. Varšavski ugovor je poništen, jedna moćna ratna mašinerija je otišla zauvek u nepovrat. I to je bilo dobro. Strah od rata i razaranja, koji je kao senka vladao nad istočnom Evripom, nestao je.

Umesto da glomazan sistem ratne gotovosti isto tako poništi ili zbog posebnih razloga, bar vidno umanji i u nekom zdravom reciprocitetu odgovori spremnosti gašenja istočnog vojnog sporazuma, zapad ostaje veran svojim militantnim interesima. Potencionalni uzročnik ovakvog uverenja je što  USA  u istoku još uvek vidi svog smrtnog protivnika. U otvaranju Rusije prema Evropi, vidi samo vojnu prednost kojoj se lako i nepromišljeno predaju i zemlje članice. NATO u novom obliku, ali osvežen novim ratnim tehnologijama, stremi i dalje ka istoku. Ne napuštajući svoju političku liniju, kroz koju silu i moć  savremenog oružja vidi kao sredstvo svoje moći i u drugim pogledima. NATO je bitan argument u  pokušajima širenja negativne zapadne političke doktrine po zemljama istočne Evrope, pod direktivom USA, koje  su uvek i na svakom mestu spremne da slede svoju ideologiju. NATO postaje svetski policajac, koji uz zveckanje oružja, pokušava da zavlada Svetom.
To je istina i ne postoji dilema ni na jednoj strani, koju ulogu ima NATO i  kojim ciljevima on danas služi.
Dosadašnje vojne avanture Vašingtona, koji je u NATO-u uvek imao vernog ratnog sledbenika, pokazale su koliko je    NATO kao vojni savez danas štetan, ali i nepotreban.

NATO je i pod novonastalim uslovima političkih kretanja celokupne Evrope, uključujući tu i savremenu i     demokratsku Rusku federaciju, ostao kao jasan vid polarizovanih interesa stranih uticaja i nad područjima u kojima vladaju savremeni  vidovi društvenih uređenja. NATO je postao izvršna ruka vojnih zamisli i želja USA koje suptilno  povređuju osnovne principe  Ujedinjenih nacija i zakona o pravu na slobodu, samostalnost i samoopredeljenje.
NATO je postao sredstvo  nasilne političke volje. Postao je vojni legionar Pentagona u kome vlada neprestana spremnost primene vojne sile u inplementaciji interesa jakih, nad slabima! Sva nelogičnost postojanja ovog vojno-ratno-huškaškog saveza je dokazana više puta. I Srbija je bila  žrtva ove sile! Sahranjivala je poginule civile zbog primene sile oružja i moći nad njenom teritorijom i narodima.
Nije nam namera da se ovde posvetimo svim ratovima i stradanjima u kojima su  žrtve mnogih naroda osetile, pa i danas osećaju pretnju tog vojnog saveza, već nam je namera  da podsetimo cenjene čitaoce ovih redova da su pravda i sloboda osnova zdravog i nesmetanog životnog razvoja. Mnogi problemi se i bez žrtava mogu rešavati – mirnodopskim putevima. Srbiji nije potreban NATO! Srbiji niko ne preti, da bi se poput uplašenog deteta trebala da skriva pod plaštom međunarodnih saveza, kojima je zadatak da prete smrću i ubijanjem, nametanjem tuđih volja i ispunjavanje tuđih zahteva.
NATO je u službi nehumane i neokolonijalne politike rušio našu zemlju, uništavao i privredne i civilne ciljeve. Nato nije brojao naše žrtve. Zar postoji još uvek neko ko je spreman i voljan da nas gurne u zagrljaj ljigavog Udava, zbog kojeg i danas gubimo dah i zastajemo pod pretnjama, saginjemo se pod udarcima!?
Zar Srbi zaista treba da sede za istim stolom sa svojim samouverenim i moćnim ubicama?

Mi kažemo smelo i otvoreno, «ne». Našem narodu nije potreban jedan takav poraz!

Svi Srbi Sveta



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*