utorak, septembar 17, 2019

Paradigma srpske politike

Političke stranke u Srbiji doživljavaju totalni gubitak orijentacije, njihovo delovanje je žalosna improvizacija u čekanju da nam drugi reše naše probleme, da nam otklone opasnosti koje nam neprestano prete.
Vladajuća koalicija u kojoj odluke o svemu, uglavnom donose političari iz DS i SPS je neosporno izgubila sav kredibilitet i slika koja bi trebala predstavljati poverenje, davno je ispala iz svog ukrašenog veštačkog rama!

 

Načelne razlike u programima ove koalicije su zamenjene snishodljivim istomišljenjima, vatra političkih razlika je nestala već odavno i po nekim strateškim merilima, koji se i ne mogu tako nazvati jer odišu ugađajućim ustupcima kojima se želi samo zadržati učešće u vlasti . Obe  stranke su se sasvim udavile u svojoj evromaniji iz koje nisu nastali baš nikakvi pozitivni rezultati.

Iz poraza u poraz, od ucene do ucene! Tek nam je danas slika stranih uticaja potpuno jasna, tek danas smo u stanju da smireno rezimiramo aktivnosti stranih ambasada i vojnih atašea zemalja  od uticaja, koje su isti koristile u stvaranju naših srpskih vlada!
Nekad antievropski, antinatovski i naglašeno proruski profil SPS-a je doživeo gubitak sopstvenih političkih načela. Izneverio je hiljade svojih članova, pa je danas marginalne vrednosti, bez ugleda i autoriteta, u ulozi jalovog i polutrulog stuba na koji se oslanja puno snažniji partner istih vrednosti, DS Srbije!

U konglomeratu političkih različitosti koje bi morale po svim pravilima osvežiti i probuditi aktivnosti po pitanju vladavine i opozicione snage u našem političkom životu, sama opozicija je postala gotovo smešno bezlična. Umesto da predstavlja vladajućoj koaliciji suparnika i kritičara, jer za to postoji sijaset opravdanih razloga, pojedine stranke opozicije su nadmašile i samu vladinu koaliciju u novom prizivanju evrointegracija i prozapadnog veličanja naše srpske budućnosti.

Nismo daleko od shvatanja prave istine koja nam nameće samo nove brige. Polako, ali sigurno, u srpskom društvu se vakum neshvatanja i mirne tolerancije na sve dosadašnje eksperimente srpskih vlasti popunjava sve većim nepoverenjem i sumnjama, koje otvoreno pokazuju da je nekadašnje vreme naših nadanja zauvek isteklo.

Današnja slika srpskog društva ima samo dve strane. Na jednoj je vlast i održavanje u životu po svaku cenu i političke stranke koje se bore grčevitim načinom da prežive trenutna iskušenja, a na drugoj narod, koji je izgubio svaku nadu da mu ta ista vlast i opozicija zaista žele pomoći.

Dekadencija političkog morala je samo prateća slika naše tužne i vrlo neizvesne budućnosti. Politika, kao društveni pojam brige za samu državu i njen narod je obična kreatura koja u sebi ne nosi one sadržaje, u koje bi se trebalo verovati.

Osiromašenje koje se preliva u sve slojeve građanstva je  vidno i veoma osetno. Izgledi za neka  pozitivnija kretanja na bolje su mrtvo slovo na papiru. Stalno uveravanje vlasti da će nam uskoro opet biti bolje je postalo gotovo notorna laž kojoj niko više ne poklanja pažnju!

Trenutno smo kao država i narod ostali bez stvarnog vođstva. Stalni pozivi za nove izbore, koje opozicione stranke tako rado koriste u nadi da sa takvim parolama ipak rade na sticanju narodnog poverenja, su već davno samo providno zamagljivanje svesti onih koji još uvek imaju sposobnost da izvesne kriterijume u vrednovanju političkih namera stave na prava mesta!

Povici opozicije su u proevropskim namerama nadglasale i samu vladajuću koaliciju. Stranke se takmiče u nebulaznim obećanjima i uveravanjima koja su pre usmerena na njihove strane savetnike i mentore, nego na samo biračko telo!

Srbija doživljava svoje teške dane. Neizvesnost od svega što nam se nadvilo nad glavom, krije u sebi opasnost za naš opstanak.

Krenuti ka jednom jasnom cilju i u ostvarenje preko potrebnog političkog koncenzusa je usko vezano za smelost da sagledamo i procenimo kakve smo greške, kao narod dozvolili. Put ka rešavanju svih tih problema leži ipak na snazi naroda, na njegovoj volji i težnji, da postigne odlučujuće promene, stekne čvrstu odlučnost po pitanju opšteg nacionalnog ujedinjenja i sagledavanja bitnih potreba.

Zadatak istinske politike sa sadržajima u kojima su zacrtani putevi naših opredeljenja su neophodan činilac u ostvarivanju uslova da Srbija u dogledno vreme odbaci prosjački štap, nametnut i od njenih i od tuđih ljudi.

Udružimo naše snage, priključite nam se da zajedno stignemo na cilj…

Svi Srbi Sveta   

 

Diskusije Forum Svi Srbi Sveta



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  Dragan Atanacković Teodor   |  četvrtak, 13 oktobar 2011 00:19

    Petooktobarske pučiste, do tada mahom razjedinjene, je u jednu vreću i akciju složio Zapad.
    Upotrebio ih je, sve sa „trojanksim konjem“ Koštunicom, i postigao cilj.

    Treba li i mi da čekamo „stranog ujedinitelja“, što Zapad, očigledno neće biti.
    On je svoje uradio.
    Sad mu je bitno samo da očuva već odavno kupljeni uticaj.

    Nemam ništa protiv da udružujemo i udružimo snage, niti da se priključimo ili priključite, kako god.

    Kao vojnik, doduše ne po zvaničnom pozivu, nemam problem ni da budem pod komandom, ni da komandujem.

    U prvom slučaju hoću da mi se izdaju jasna naređenja u skladu sa mojim mogućnostima, koje nisu male.

    Kao komandujući hoću da znam kakva mi je vojska, šta ko može, da bih znao šta kome da naredim.

    U ratu smo, ma koliko „nevidljivom“.

    Zato ili komandujte ili dođite pod komandu.
    A kome se još igra politike i učestvovanja na izborima na ikakav drugi način osim onaj koji ja, odnosno mi predlažemo, samo će se pridružiti, čak i bez obzira na svoj patriotski stav, bulumenti upropastitelja Srbije.

    Dakle: očekujem poziv da stanem pod komandu ili da stanete pod komandu.

    I ponavljam:

    -ili zovite pod komandu da vam se stavim na raspolaganje sa svim raspoloživim ljudskim, materijalnim i intelektualnim potencijalom, uključujući i predaju razrađene opcije, planova i programa
    – ili se javite i stavite se pod komandu.

    Trećeg nema.
    Nazovite moj stav kakvim god imenom hoćete, ali to je, u sadašnjoj situaciji jedini realan, koristan i zdrav stav.
    Sve ostalo je gubljenje vremena kojeg je ionako sve manje.

    Pozdrav.

    Dragan Atanacković Teodor

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*