subota, jul 20, 2019

Sabornost

Definicija ove jedinstvene reči u političkom životu Srbije je veoma široka. Ona je  prepuna  pitanja, koja traženjem pravog sadržaja, koji se krije  iza te reči, – sabornost, zahtevaju  veliki stepen poznavanja  etičkih normi koje su nastale tradicijom i navikom  u sveukupnom razvoju naše narodne svesti i naše zemlje! Ta reč je krunisala našu političku sposobnost, umešnost i zrelost, reč koja je karakterisala našu prošlost, duge godine neprestane borbe da izgradimo i sačuvamo našu nacionalnost, naše ime i našu slobodu!

Tek stečena iskustva iz nastanka prve savremene srpske demokratske svesti, promenom režima i uvođenjem jednopartijskog političkog apsolutizma, veoma brzo su pogažena i uništena!
Mnoge naše generacije su u pomenutim godinama odrastale uz crvene pionirske marame i parole doktrine koja je srpstvu nanela teške rane. Brazgotine od istih uticaja nas i danas prate, i danas nas ostaci te prošlosti sprečavaju da se vratimo našim korenima. Srbin je uvek hrlio ka svojoj slobodi. Borio se i krvario, ginuo i stradao sa uverenjem  koje mu je upravo ta prošlost, ostavila u večito nasleđe.
Samo saborovanjem i dogovaranjima, možemo sebe odbraniti, sebi obezbediti zračak slobodnog sunca! To je poruka naših starih, to je društveni amanet ostavljen dolazećim generacijama i kojeg smo mi danas, – zaboravili!

Od tradicionalnog radikalizma u kojem je ispečena naša državnotvornost, od istinskih socijalističkih ideja koje su nam još pre stotinak godina ugradile osnovu zdravog odnosa prema socijalnim obavezama, daleko ranije nego što nam je zloupotrebljen pojam od komunista  ugradio druga verovanja, od liberalizma koji nas danas u svom pogubnom maniru izlaže samo novim porazima kojih se moramo stideti, do opšteg pojma demokratije kojom smo gubljenjem moralnih vrednosti i zdrave ljudske tolerancije, naše društvo izložili sramoti i propadanju, ostali smo kao narod nezaštićeni i na putu da doživimo i gore poraze!

Našu stvarnost karakterišu lažna i nametnuta nam liderstva samozvanih narodnih vođa, beskarakternost političkih programa stranaka koje se samo za vlast bore i kojima je najmanje stalo do zaokreta u našem političkom ponašanju kojeg svim srcem i nadom, opravdano želimo!

Izdaja nacionalnih interesa bez jasnih strateških postavki nas odvodi u ulogu sluge drugima, onima sa kojima nas i ne vezuju prijateljske tradicije, pa smo kao narod  izloženi ucenama, bestidnim traženjima koja nas vode opet novim ružnim iskustvima, u kojima se ne vidi  kraj našeg propadanja.

Danas se u Srbiji vlada autokratno, autoritativno, samouvereno, bez dogovaranja, bez savetovanja, bez odbrane svega onoga  sa čim bi kao narod i država trebali da budemo zaštićeni.
Odlukama koje nam idu na štetu, slede se političke smernice koje su i onima, koji se politikom ne bave, trn u oku.

Sabornost kao pojam naših navika i tradicije, dogovaranje kao način iznalaženja najboljih rešenja, preuzet je samovoljom trenutno jakih na našu štetu. Narod je ostao zaboravljen u očima političke oligarhije, njegove želje i nade gurnute su u stranu jer u Srbiji vlada samouverenost, narcizam i neodgovoran način odnosa za naše stvarne interese. Državna opredeljenja su ideja vodećih političara i njihovih ličnih interesa. Srpski parlament je postao inkriminacija neodgovornog odnosa prema svetim obavezama koje bi morao svim snagama da brani, da sačuva, da ih  u život sprovede.

Uloga narodnog poslanika, umesto da bude vezana za čast i ponos, postala je izvor za zloupotrebu  i lične interese. Biti na vlasti u Srbiji, znači na brzu ruku steći bogatstvo. Moralna vrednost političkog rada je srozana u kaljugu besrama i današnja politikantska praksa upravljanja našom državom je obična farsa u koju veruju samo sledbenici  režima. To je istina i od nje niko ne može pobeći!

Naša poruka je jednostavna i sasvim lako razumljiva. Mi pozivamo na buđenje naše narodne, iskrene i tradicionalne čestite svesti! Naša je želja da Srbijom vlada razum i zrelost sagledavanja svega onoga što nam je najkorisnije. Sabornost kao pojam je put pomoću kojeg možemo opet doći na one « grane» na koje sa punim pravom možemo i smemo biti ponosni. To je naša tradicija. Naša spremnost da jedno drugom pomažemo, da se razumemo i u tom razumevanju, da donosimo i najbolje što znamo i umemo.

Srbin, političar, u interesu sebe i svoje kuće, otuđio se danas od svog sopstvenog puta verujući da su drugi od njega pametniji, da mu bogatiji i jači žele najbolje! Srbijom ne upravljaju više Srbi. Srbija nije više svoja na svome!

Sabornost u srpskom društvu nije nepoznanica. Sve što nam je potrebno, nalazi se u toj  veličanstvenoj  spremnosti da jedno drugom opet verujemo, da se u brata  smemo pouzdati. Da je poštenje i u politici odraz naše kulture, našeg druželjublja, naše svesti, da samo združeni i u svemu jedistveni, možemo iznaći put za  opstanak, za jedan sretan i ponosan život našeg srpskog naroda!

Kroz jednu novu, u svemu savesniju i višu političku kulturu, uz jedno novo otkrivanje naše snage i vere da smo sposobni i da umemo da pronađemo  najbolji put, sabornost i tradicija našeg narodnog dogovaranja, dobronamernog, iskrenog i iznad svega poštenog, izrodiće jedan nov politički odnos prema svemu što je za našu zemlju i naš narod najkorisnije…

Svi Srbi Sveta



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

1 komentar

  1. Comments  Zeka Popovic   |  utorak, 04 septembar 2012 23:55

    Odličan napis.
    Ima samo jedan problem oko sabornosti koji mene muči.
    Da li mi možemo da ostvarimo sabornost prvo u svojim porodicama pa da onda krenemo dalje, na druge organizacione oblike našeg korpusa. Nama je porodica razbijena, Crkva nam je podeljena na unijate i pravoverne. Dve osnovne institucije Srba su razbijene.
    Kada rešimo ova dva problema biće mnogo lakše ostvariti Sabornost Srba a dotle mrka kapa.
    Bar ja tako mislim, dao Bog da grešim.

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*