subota, avgust 24, 2019

Srbija ima pravo da tuži NATO za agresiju i da traži naknadu štete

Zemlje članice NATO nose svaku odgovornost za tu agresiju, uključujući i odgovornost za naknadu štete, u iznosu od preko 100 milijardi SAD dolara, kao i odgovornost za korišćenje oružja sa osiromašenim uranijumom i drugih nedozvoljenih sredstava za masovno uništavanje.

konferencija 4...

BEOGRADSKA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA: GLOBALNI MIR PROTIV GLOBALNOG INTERVENCIONIZMA I IMPERIJALIZMA

BEOGRADSKI forum za svet ravnopravnih, Društvo srpskih domaćina, Klub generala i admirala Srbije i SUBNOR Srbije, u koordinaciji sa Svetskim savetom za mir, održao je 22. i 23. marta 2014. godine u Beogradskom Centru `Sava` Međunarodnu konferecniju pod nazivom „GLOBALNI MIR VS. GLOBALNI INTERVENCIONIZAM I IMPERIJALIZAM“.

Konferencija je održana povodom 15. godišnjice oružane agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru (SR Jugoslaviju). Moto Konferencije je „DA SE NE ZABORAVI“.

Print

U radu Konferencije je učestvovalo preko 500 naučnika, stručnjaka i javnih ličnosti iz oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosti, iz 50 zemalja Evrope i sveta.

Konferenciji su prisustvovali ambasadori i visoki diplomatski predstavnici više prijateljskih zemalja akreditovanih u Srbiji.

Učesnici Konferencije su odali počast ljudskim žrtvama stradalim tokom 78 dana bombardovanja i položili vence na spomenike. Oni su izrazili poštovanje prema svim žrtvama ilegalne NATO agresije protiv Srbije i Crne Gore, prema pripadnicima bivše jugoslovenske armije, prema Federalnoj vladi Jugoslavije, predsedniku Slobodanu Miloševiću i svim herojskim braniocima otadžbine. Mi se, takođe, moramo sećati žrtava NATO agresije posle 1999. godine, nastavljanja progona političkih i vojnih lidera koji su branili otadžbinu i koji su poslati ilegalnom Haškom tribunalu, uključujući predsednika Miloševića i druge, koji je tamo umro. Smatrajući taj Tribunal ilegalnim, kao sredstvo NATO propagande i političke ucene, učesnici Konferencije zahtevaju njegovo raspuštanje.

Debata je protekla u konstruktivnom i tolerantnom dijalogu o najvažnijim pitanjima i problemima međunarodnog mira i bezbednosti. Izlaganja su bila usmerena na to kako da se, u uslovima sve češće primene politike sile, destabilizacije pojedinih zemalja i izazivanja kriza širom sveta, očuva svetski mir i pronađu načini za suzbijanje globalnog intervencionizma, koji ugrožava međunarodni pravni i politički poredak i svet gura ka ivici velikog ratnog sukoba.

Učesnici su  analizirali uzroke, povode i posledice agresije NATO 1999, kako za Srbiju i Balkan tako i globalne posledice za mir i bezbednost u Evropi i u svetu. U vezi s tim, učesnici Konferencije su se saglasili u sledećem:

– Agresija NATO protiv Srbije i Crne Gore (SR Jugoslavije), marta 1999. godine, bio je rat nametnut jednoj nezavisnoj, suverenoj evropskoj državi, grubim kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, a pre svega, Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija. To je bila agresija izvedena bez saglasnosti i suprotno mandatu SB UN. Zato ona predstavlja zločin protiv mira i čovečnosti, tačku preokreta ka globalnom intervencionizmu, grubom kršenju međunarodnog pravnog poretka i negiranju uloge UN. Time je uspostavljen  model intervencionizma koji je kasnije korišćen u svim agresijama od Avganistana, Iraka i Libije, do Malija.

– Da bi prikrili pravu suštinu agresije i tako pred sopstvenom i svetskom javnošću izbegli osudu i odgovornost, vodeće sile Zapada – SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i druge članice NATO pakta, njih 19, smislile su ceo arsenal eufemizama kako bi tom zločinu protiv mira pribavili makar kakav legitimitet. U ime te tzv. „humanitarne intervencije“, NATO pakt, na čelu sa SAD, neselektivno je ubijao stanovništvo Srbije, uključujući decu, nemoćne i stare osobe, uništio celokupnu privredu, razorio infrastrukturu, zagadio skoro celu životnu sredinu, sa teškim i dalekosežnim posledicama za zdravlje današnjih i budućih generacija.

– Kako se radi o zločinu protiv mira i čovečnosti, o grubom kršenju osnovnih normi međunarodnog prava, zemlje članice NATO nose svaku odgovornost za tu agresiju, uključujući i odgovornost za naknadu štete, u iznosu od preko 100 milijardi SAD dolara, kao i odgovornost za korišćenje oružja sa osiromašenim uranijumom i drugih nedozvoljenih sredstava za masovno uništavanje. U vezi s tim, učesnici Konferencije su istakli da Srbija i Crna Gora imaju sva prava da, pred odgovarajućim međunarodnim institucijama, pokrenu postupak protiv NATO pakta i svih država članica, koje su učestvovale u  agresiji, u cilju ostvarivanja prava na nadoknadu ratne štete, kao i pojedincima koji su bili žrtve agresije.

– Nakon završetka oružane agresije, agresija je nastavljena drugim nevojnim sredstvima. Ta produžena agresija se ogledala: u nasilnoj promeni vlasti putem petoktobarskog prevrata 2000. godine, koji je iniciran, finansiran i podržan spolja, u prvom redu, od strane članica NATO pakta; u ucenama, pretnjama i uslovljavanjima raznih vrsta, kako bi se Srbija odrekla svog državnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, kao svojim istorijskim i kulturno-civilizacijskim središtem; u ignorisanju elemenata državnog suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom, koji je garantovan  Rezolucijom 1244 SB UN; u stalnom istiskivanju ustavno-pravnih funkcija Srbije sa Kosova i Metohije. To je na kraju rezultiralo protivpravnim i protivustavnim samoproglašavanjem nezavisnosti Kosova 2008. godine, priznate od strane većine NATO zemalja. SAD/NATO agresija 1999. godine grubo je prekršila Povelju UN, Deklaraciju 1970. godine o principima međunarodnog prava, Finalni akt Helsinkija, Parisku povelju za Novi svet, pet rezolucija SB UN od 1998.-2008. godine, uključujući rezolucije 1244 i 1785.

– Odmah po okončanju agresije, na Kosovu i Metohiji je uspostavljena velika američka vojna baza,`Bondstil`, prva i ključna karika u lancu instaliranja niza američkih baza u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Češkoj i drugim zemljama Istočne Evrope. Agresijom NATO protiv Jugoslavije ubrzana je trka u naoružavanju, militarizacija evropskog kontinenta i sprovođenje SAD/NATO/EU strategije „širenja na Istok“.

– Kulminacija te tzv. posredne dominacije Zapada prema Srbiji, bila je i krajnje cinična presuda Međunarodnog suda pravde o tome da proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, nije prekršeno međunarodno pravo. Tom presudom je ta najviša međunarodna pravna institucija, u stvari, legalizovala jednostranu secesiju, odnosno razbijanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.

– Agresija na Srbiju i Crnu Goru (SR Jugoslaviju), marta 1999. godine inaugurisala je jedan od najpogubnijih principa i metoda ponašanja velikih sila Zapada, na čelu sa SAD, a to je princip globalnog intervencionizma. To praktično znači da SAD, NATO i Zapad sami sebi daju pravo da  po slobodnoj volji i izboru, u skladu sa svojim strateškim interesima, utvrđuju gde su u svetu ugroženi njihovi  interesi i da mogu vojno, ili na druge nezakonite načine intervenisati. Sastavni deo te strategije je svrgavanje legalno izabranih vlasti i dovođenje poslušničkih, marionetskih režima kojima se daje oreol „demokratskih“ vlasti.

– NATO je uvek nastupao kao agresivni vojni savez za širenje i nametanje imperijalnih i neokolonijalnih ciljeva najmoćnijih zemalja Zapada. Celokupno doasadašnje iskustvo pokazuje da NATO strategija globalnog intervencionizma ostavlja za sobom  haos u međunarodnim odnosima, ogromne ljudske žrtve, podele i dugoročnu bedu i patnje u svim zemljama i regionima, koji su neposredne žrtve takve politike. Slučajevi Balkana, Afganistana, Iraka, Libije, Sirije jasno o tome svedoče. NATO je odgovoran za razaranje međunarodnog pravnog porteka, za degradaciju UN, za izazivanje nove trke u naoružavanju, za militarizaciju Evrope, za destabilizaciju i izazivanje kriza u pojedinim zemljama i regionima u svetu. Otuda je NATO strategija suprotna ciljevim mira i bezbednosti, suprotna demokratskim i civilizacijskim vrednostima i osnovnim ljudskim pravima. U takvoj organizaciji nema mesta za miroljubive zemlje, koje svoje interese vezuju za poštovanje međunarodnog prava i sistema UN. Zato su se učesnici Konferencije izjasnili za ukidanje NATO-a, kao relikta Hladnog rata, za prekid politike slobodnog intervencionizma i poštovanje slobode, nezavisnosti i ravnopravnosti svih zemalja i naroda.

– Izvoz demokratije i diktiranje kulturno-civilizacijskih obrazaca je postao uobičajeni način ponašanja sila Zapada, pre svih SAD, u njihovoj težnji da svet  uređuju po sopstvenim merilima i u skladu sa svojim egoističnim interesima. Nametanjem političkih i kulturnih-civilizacijskih obrazaca je nasilje nad realnošću i ono gotovo uvek dovodi do sukoba, unutrašnjih nemira, do dubljih raslojavanja i podela, što za duže vreme narušava mir u svetu i predstavlja pokriće za trano vojno mešanje. Po tom modelu nastale su tzv. `obojene revolucije` u Gruziji, Venecueli i Ukrajini i uzurpirano `Arapsko proleće` koje je razorilo i za više decenija unazadilo zemlje kao što su: Libija, Egipat i Sirija.

– Strategija intervencionizma sebi nalazi nekoliko motiva i ciljeva. To su kontrola prirodnih i razvojnih resursa, preraspodela resursa i geopolitičkog prekomponovanja sveta, protiv i na štetu zamišljenog glavnog geopolitičkog protivnika. Na taj način je od strane SAD/NATO/EU izazvana i kriza u Ukrajini, čiji se kraj još ne nazire. Može se reći da je ukrajinska kriza najveća pretnja miru od vremena završetka kraja hladnog rata. Umesto da se Ukrajina sagledava kao najprirodnija veza Rusije i Evrope, Zapad je svojim mešanjem učinio da se ona veštački izmesti iz svog prirodnog kulturno-civilizacijskog i geopolitičkog ambijenta i da se u potpunosti privuče na Zapad, ne vodeći računa o tome da to može dovesti do unutrašnjih sukoba u samoj Ukrajini i da bi time bili ugroženi vitalni interesi Rusije. Ta opasna geopolitička igra Amerike, NATO i EU protiv Rusije, koja se preko leđa Ukrajine vodi pod „finim“, ali lažnim izgovorom o tome da je sve to za dobrobit Ukrajinaca i njihovo demokratsko društveno ustrojstvo, potpuno je zanemarila posledice takve politike na  vitalne interese Ukrajine, njenog naroda. mira i bezbednostiu Evropi i na globalnom planu. Učesnici Konferencije su se založili za mirno političko rešenje problema u Ukrajini, bez mešanja i pritisaka sa strane, za rešenje koje će garantovati volju njenog naroda i uvažavati njenu ulogu mosta između Istoka i Zapada. Takvo rešenje pretpostavlja odustajanje od pogubne strategije širenja na Istok koja je već dovela do destabilizacije u Evropi. Učesnici Konferencije su izrazili podršku narodu Krima koji je iskoristio svoje pravo na samoopredeljenje i ponovno ujedinjenje sa Rusijom.

konferencija 2...

– Učesnici Konferencije su izrazili podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, uz rešavanje statusa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Oni su podržali sledeće zahteve: slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak 250.000 prognanih Srba i drugih nealbanaca u svoje domove na Kosovu i Metohiji; restituciju uzurpirane privatne, crkvene, državne i društvene imovine; rekonstrukciju 150 porušenih crkava i manastira SPC, stotine porušenih i preoranih srpskih grobalja i hiljade spaljenih domova; sprovođenje efikasnih istraga o trgovini ljudskim organima, rasvetljavanju sudbine svih kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije i svim drugim zločinima protiv srpskog naroda, za koje, do sada, niko nije odgovarao.

– Učesnici Konferencije su pozdravili časnu inicijativu Generalne skupštine UN, kojom je 2014. godina proglašena međunarodnom godinom solidarnosti sa narodom Palestine. Ocenjujući da ta inicijativa zaslužuje snažnu podršku miroljubivih snaga u svetu, sa Konferencije je upućen zahtev za hitno povlačenje okupacionih snaga Izraela sa svih palestinskih teritorija, uspostavljanje nezavisne Palestinske države u okviru granica iz jula 1967. odine, sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, za pravo povratka palestinskih izbeglica, u skladu sa Rezolucijom UN 194, i oslobađanje svih palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora. Ispunjavanje tih zahteva je ne samo od životnog interesa za narod Palestine, već i za uspostavljanje pravednog i trajnog mira na Bliskom istoku.

– Učesnici su izrazili solidarnost sa narodima Latinske Amerike u njihovim naporima da sačuvaju slobodu, nezavisnost i suverenitet od agresivne imperijalne SAD strategije. Oni zahtevaju zatvaranje baze u Gvantanamu i ukidanje blokade protiv Kube, kao i oslobađanje pet kubanskih političkih zatvorenika iz američkih zatvora.

– Odbacujući politiku i postupke koji ugrožavaju mir i bezbednost, učesnici Konferencije su osudili planove i akcije koji su usmereni na destabilizaciju Bolivarijanske republike Venecuele. Koordinirane nasilne akcije u Karakasu i drugim delovima Venecuele su deo strategije domaćih oligarha i spoljnih faktora da akcijama sabotaže, nasilnim provokacijama i ucenama, spreče funkcionisanje  legalno izabrane vlade i nametnu političke promene po svojoj volji, a protiv interesa naroda Venecuele. Osuđujući te pojave, učesnici Konferencije su izrazili solidarnost sa narodom Venecuele i podršku njegovim hrabrim naporima da očuva slobodu, ponos i suverenitet Venecuele i da bude gospodar svoje sudbine.

– Učesnici su izrazili zabrinutost zbog sistematski organizovane revizije istorije Evrope 20. veka, posebno zbog revizije ishoda Prvog i Drugog svetskog rata. To može da koristi imperijalističkim ciljevima za prekrajanje međunarodnih granica, što vodi nepredvidim posledicama. Oni su osudili od Zapada podržanu rehabilitaciju fašizma i pokušaje da se komunizam izjednači sa nacizmom.

– Učesnici Konferencije su posvetili veliku pažnju svetskoj kapitalističkoj ekonomskoj krizi, koja je dovela do neslućenog socijalnog raslojavanja i osiromašenja stanovništva naše planete, ali i do nametnute dužničke krize u nizu nekada ekonomski i civilizacijski vrlo prosperitetnih zemalja,  kao što su Grčka, Španija, Portugalija, Italija i Kipar. Globalna kriza nastala je prevashodno u zemljama koje su sebe proglasile centrom svetske civilizicije i koje su sebe nametnule kao neosporne lidere sveta, kao najnapredniji društveni poredak, u kojem neće biti potrebe za ozbiljnim socijalnim konfliktima i sukobima. Njeni glavni indikatori su masovna nezaposlenost, posebno  mladih, visoka zaduženost država, pad privrednih aktivnosti i slično. Oni su podržali spontane narodne proteste protiv navedenog.

– Očito je da je Evropi i većini ostalog sveta nametnut neo-liberalni kulturno-politički i ekonomski obrazac, koji ne funkcioniše. U traganju za izlazima iz ove sveopšte blokade, najmoćnije zemlje sveta nastoje da period krize prevale na leđa drugih zemalja i naroda, koji se figurativno nazivaju svetskom periferijom, a međusobno biju bitku za svetski prestiž i pritom ruše stare civilizacije i nasilno smenjuju vladajuće režime, koji im nisu po volji. Sve to međunarodnu scenu čini konfliktnom i veoma podobnom za izbijanje svakovrsnih sukoba od onih unutrašnjih, preko regionalnih, do globalnih.

– Učesnici Konferencije su konstatovali sa zabrinutošću da u Evropi i dalje postoji isturena američka vojna infrastruktura, kao što su odbrambeni raketni sistemi, tehničko nuklearno naoružanje i konvencionalne snage, što vodi destabilizaciji na regionalnom i globalnom planu.

– Svetsku ekonomsku krizu ne mogu rešiti štampanje triliona dolara i popravke postojećeg sistema, već napuštanje neo-liberalnog koncepta i izgradnja novog, humanog društva socijalne pravde, ravnopravnosti i boljeg života za svakog čoveka i sve narode na planeti. U centru novog sistema društvenih odnosa mora biti čovek i njegove ekonomske, socijalne, kulturne i humanitarne potrebe, a ne profit i egoistični interesi tzv. ekonomske i političke elite.

– U okviru Međunarodne konferencije, održan je i Forum mladih, na kojem je ocenjeno da svetska kriza i globalizacija intervencionizma ugrožavaju, u prvom redu, prava  i perspektive pripadnika mladih generacija. U mnogim zemljama Evrope i sveta mladi do 30 godina čine oko 60% ukupnog broja nezaposlenih. Mladi traže hitne promene u društvenim odnosima, kao i na međunarodnom planu, koje obezbeđuju aktivno  uključivanje mladih u privredne, političke i društvene tokove, preuzimanje odgovornosti za sopstvenu budućnost na unutrašnjem i međunarodnom planu. Mladi se zalažu za društvo socijalne pravde, univerzalna ljudska prava, kao što su: pravo na rad, besplatno obrazovanje, socijalna sigurnost i zdravstvena zaštita. Mladi se zalažu za demokratizaciju međunarodnih odnosa, za poštovanje međunarodnog prava, protiv trke u naoružavanju, militarizacije i neokolonijalizma.

– Jedino uređeni svet oslobođen dominacijom imperijalizma i militarizma, ima šansu da izbegne ratnu kataklizmu. Globalna ekonomska kriza i njene posledice za narodne mase naglašavaju potrebu za promenu sistema koji je izvor eksploatacije, ratova i bede. Apsolutno je neprihvatljivo i protivno međunarodnom pravu da se regionalni centri moći, kao što su NATO i Evropska unija,  nametnu kao zamena  Savetu bezbednosti i Ujedinjenim nacijama.

– Jedina međunarodna zajednica su Ujedinjene nacije, a ne samoizabrane članice bilo kojih regionalnih grupacija. Moramo se boriti za to da međunarodno pravo ima univerzalni karakter i da jednako obavezuje velike i male zemlje, razvijene i nerazvijene. Moramo se još odlučnije boriti za očuvanje civilizacijskih tekovina kao što su sloboda, moral i dostojanstvo, odlučno odbijajući podmetanja svih surogata korporativnog kapitalizma i imperijalizma, vojno-industrijskog i finansijskog kapitala.

Učesnici Konferencije su istakli da je za ostvarivanje tih ciljeva neophodno aktivno  raditi na mobilizaciji svih miroljubivih snaga, za odbacivanje  svih vrsta vojnih i osvajačkih ambicija protiv bilo koje zemlje, bez obzira na to ko su njihovi nosioci. Uporedo s tim, neophodno je mobilisati sve snage u cilju izgradnje demokratskih međunarodnih odnosa, na principima Povelje UN, međunarodnog prava i striktnog poštovanja nepovredivosti i nezavisnosti svih zemalja, njihovog teritorijalnog integriteta i nemešanja u unutrašnje stvari. Takav svet bio bi po meri čoveka i u tu veliku utopiju treba verovati i za nju se istrajno boriti, glavna je poruka ove Konferencije.

konferencija 3...

Učesnici su izrazili iskrenu zahvalnost srpskim domaćinima za izvanrednu organizaciju ove značajne Međunarodne konferencije i za gostoprimstvo pruženo svim učesnicima.

Ruski general Leonid Ivašov je u svom istupanju rekao da je ovih dana narod Krima osvetio poniženje srpskog naroda na Kosovu i suprotstavio se fašizmu, te dodao da je Rusija izabrala put vaskrsnuća ruske civilizacije, uzevši u obzir srpsko iskustvo iz tog vremena. General je još izneo viđenje da je nečiji cilj na Zapadu bio da se Ukrajina pretvori u fašističku državu suprotstavljenu Rusiji, čime bi se uništilo slovensko jedinstvo, o čemu je maštao Bizmark, nastavio Hitler, a malo šta se promenilo i danas. On je potom detaljno objasnio američku tehniku državnog prevrata, a zatim je izneo ocenu da SAD gubi status svetskog hegemona i istovremeno je naveo niz razloga zbog kojih je po njegovim rečima – Rusija postala lider u borbi za pravdu i graditelj novog sveta. Naposletku, general Leonid Ivašov je sa govornice poručio doslovno sledeće: „Rusija je vratila Krim, vaš je zadatak da vratite Kosovo“.

(FSK)



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*