четвртак, децембар 14, 2017

Ампутација Косова и Метохије

Сваки покушај власти да наше грађане изопшти из правног система РС и ћушне их у «правни систем» неке непризнате државе, представља грубо кршење основних људских права, у конкретном случају – изборног права. Кршење тог људског права које јемчи наш Устав, за последицу ће у будућности имати кршење и свих осталих људских права. Непоштовање неотуђивих људских права значи непоштовање људског достојанства, непостојање слободе и једнакости сваког појединца. Такво друштво се не може сматрати праведним и демократским друштвом, заснованим на начелу владавине права.

 

sudovi na KiM...
Ових дана приметне су велике и ужурбане активности државног врха у циљу спровођења Бриселског споразума, са циљем да се што пре исходују позитивни поени на шалтеру Европске уније, не би ли отпочели приступни преговори за улазак у ЕУ. Те активности се на територији КиМ манифестују као почетак гашења државних институција Републике Србије, укидање полицијских станица, судова, тужилаштава, те покушај да се убеде Срби са Косова и Метохије да изађу на локалне изборе које организује сепаратистички режим у Приштини, а све то као битан фактор конвалидације нелегалног стања створеног Бриселским споразумом. Укратко, на удару су све области друштвеног живота наведене у одредби чл. 97 Устава, насловљене као „Надлежности Републике Србије“

У том смислу је објављена и вест да од 15 јула 2013. године судови на Косову и Метохији који раде у правосудном систему Србије више не примају кривичне предмете, а да се у грађанској материји поступа искључиво у тзв. хитним предметима који се односе на брачне, породичне, радне спорове и наследноправне захтеве. Даље се каже да се овакав начин рада предвиђа до 01. септембра 2013. године, када је према Споразуму „приштинска страна у обавези да успостави нову мрежу судова“. Одлуку о овоме је, према речима Директора владине Канцеларије за КиМ Александра Вулина и Николе Кабашића, председника Вишег суда у Косовској Митровици, донео Високи савет судства и, Високи савет тужилаштва (по свој прилици се мисли на Државно веће тужилаца), на основу Бриселског споразума! (1)

Јасно је да наведена одлука има за циљ укидање судова Републике Србије на територији Косова и Метохије, како је то и предвиђено Бриселским споразумом, а поступак укидања се има спровести до 01.09.2013.

Треба одмах рећи да поменуте одлуке Високог савета судства и Државног већа тужилаца немају никакво право упориште у прописима Републике Србије, те да, уколико постоје, представљају грубо кршење, како одредаба Устава РС, тако и свих закона којима се регулше правосудни систем у нашој земљи.

Као прво прекршене су одредбе чл. 4 ст. 1, чл. 194 Устава и чл. 142 ст.1 Устава које предвиђају јединство правног поретка у нашој држави као и јединство судске власти на територији Републике Србије. И Закон о уређењу судова такође предвиђа да је судска власт јединствена на целој територији Републике Србије, а одредбом чл. 2 ст. 1 истог Закона је прописано да се судови оснивају и укидају искључиво законом, а никако политичким споразумима или одлукама органа извршне власти, како се то сада покушава учинити. Сем тога, Високи савет судства и Државно веће тужилаца нису ни надлежни за доношење одлуке о обустави пријема предмета у судовима и тужилаштима, па су доношењем поменуте одлуке прекршене и одредбе Устава које регулишу надлежност Високог савета судства и Државног веће тужилаца (чл. 154 и 165 Устава).

Важећи Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, број 116/2008), између осталог, за територију АП Косово и Метохија предвиђа, Прекршајни суд у Косовској Митровици, Основни суд у Косовској Митровици, са одељењима у Гораждовцу, Грачаници, Ранилугу и Штрпцу, затим Виши суд у Косовској Митровици, као и основно и више јавно тужилаштво у Косовској Митровици. Наведене одредбе Закона су су на снази и могу бити промењене искључиво од стране законодавног тела – Народне скупштине Републике Србије.

Закон налаже да сваки део територије Републике Србије мора бити покривен мрежом судова јединствене судске власти, што значи да целокпна државна територија мора бити покривена надлежношћу судова који су део судског система Републике Србије, а не део неког страног или одметнутог судског система.

Бриселским споразумом у тачки 10. је договорено да ће правосудне власти бити интегрисане и да ће радити у склопу правног оквира Косова, а што подразумева посебну и одвојену судску власт у односу на судску власт Републике Србије. Ова одредба за циљ има касапљење судске власти и мреже судова на територији АП Косово и Метохија, као делу Републике Србије, тј. противправно укидање судова, премештање и упућивање судија, али не у друге судове у оквиру наше правосудне мреже, већ у судове који уопште нису део правног система Републике Србије и који не примењују Устав и законе наше земље.

Треба рећи и то да Бриселски споразум никако не може бити правни основ за доношење било каквих одлука држаних органа, а самим тим ни одлука Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Ово из разлога што Бриселски споразум ни није правни акт, већ акт политичке природе тј. политички споразум који ни на који начин није инкорпориран у наш правни систем. Одлуке државних органа могу бити засноване икључиво на правним прописима, не на противуставним политичким споразумима. Србија има свој Устав и законе којима је уређено судство, седишта и подручја судова и јавних тужилаштва као и положај судија, па правни основ одлукама ВСС и ДВТ могу бити само важећи Устав и закони Републике Србије, а никако Бриселски споразум. Сходно неведеном, одлуке Високог савета судства и Државног већа тужилаца које се помињу у изјавама Александра Вулина и председника Вишег суда у Косовској Митровици Николе Кабашића, су противуставне и незаконите и никога не обавезују.

 

sud kosmet...

Сваки судија, односно тужилац, је свестан да наши судови и тужилаштва у Косовској Митровици и даље правно постоје, те да не постоји правни основ за престанак њихових функција у судовима и тужилаштвима за које су изабрани. Наше судије су положиле заклетву на верност Уставу и законима Републике Србије, а не уставу и законима сепаратистичке творевине – самопроглашене и нелегалне «Републике Косово». Прихватањем «интегрисања» које им се нуди, судије би погазиле дату заклетву, издале Устав и законе Републике Србије и обећање да ће бити у служби истине и правде. Понуда коју актуелни режим ставља пред судије Републике Србије у смислу добровољне интеграције у «правосудни систем на Косову» је незаконита и дубоко непристојна, јер удара на саме темеље личности сваког човека, а самим тим и на моралне особине носиоца судијских дужности прописане одредбом чл. 45 ст.5 Закона о судијама: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност…

На жалост, није судска власт једина која је на удару на Косову и Метохији. Човек кога државни медији у Републици Србији називају «косовски премијер», Хашим Тачи, иначе лице које је правноснажном судском одлуком осуђено на казну затвора у трајању од 10 године и за којим је расписана међународна потерница због кривичног дела тероризма, а касније проширена и због геноцида, (2) се хвали да је „слобода кретања забележила изразити напредак, да се полиција и цариници слободно крећу до прелаза Јариње и Брњак», «да је у целости почела примена споразума о ИБМ-у» те да је «изузетно значајно да су затворене све полицијске поставке МУП-а Србије, што су потврдили косовска полиција и Еулекс». (3) Јасно је да Хашим Тачи говори са позиција сепаратистичког режима у Приштини чији интереси су директно супротстављени суверенитету и територијалној целовитости Републике Србије, те да се слобода кретања коју он помиње не односи на грађене Републике Србије, којима је то право управо противуставним постављањем границе и царина ускраћено, већ се односи искључиво на оне који су непријатељски настројени према Србији и који су се дефинитивно одметнули од нашег правног поретка.

Савршено је јасно да је Бриселски споразум, чије спровођење је започело, усмерен на ампутацију Косова и Метохије, тј. одсецање од преосталог дела територије Србије. Дубока и отворена противправност тог политичког споразума чини да се сви они који се залажу за његово спровођење, самим тим налазе са оне стране закона. Апсурдно је и вероватно незапамћено да носиоци највиших државних функција у једној земљи заговарају укидање властите државе на једном делу њене територије, те да се просто утркују у давању изјава које су противне свим важећим прописима у земљи! У општем стању безакоња које је настало укидањем начела владавине права, питање било какве одговорности за кршење правних прописа се ни не поставља. У земљи је створен амбијент урушавања уставноправног система у смислу потпуне нормализације кршења Устава и законских прописа Републике Србије.

Управо у таквим друштвеним околностима, државни врх је позвао Србе са Севера КиМ да изађу на локалне изборе заказане за 03.новембар 2013. године, а које спроводе «косовским власти по косовским законима». Позивајући их да учествују у тим локалним изборима, државни врх Републике Србије је фактички предложио српском народу и осталим лојалним грађанима, да постану њихови саучесници у издаји уставноправног поретка Републике Србије.

Према важећем Закону о локалним изборима, изборе за одборнике јединица локалне самоуправе расписује Председник Народне скупштине Републике Србије. Закон не предвиђа да се ти избори могу расписати на било који други начин, па је расписивање истих на бази Бриселскиг споразума и прописа нелегалне «републике Косово» незаконито.

Локални избори на било којем делу територије Републике Србије се имају спровести по нашем Закону о локалним изборима, а ако неко и расписује изборе по неким другим «прописима», наши грађани немају шта да траже на тим изборима. Пристајањем да се изађе на локалне изборе који се темеље на Бриселском споразуму и на «косовским законима», српски народ би погазио властити Устав и законе своје државе и сврстао се у ред оних који су уставноправни поредак своје земље подредили једном неуставном политичком споразуму. Истовемено, тај чин би представљао признање и афирмацију «правног поретка» самозване и нелагално проглашене «републике Косово».

Наш закон о територијалној организацији јасно прецизира територије територијалних јединица и набраја све општине у Републици Србији, међу којима и све општине на територији Косова и Метохије. Право на локалну самоуправу грађани, према Закону о локалној самоуправи, остварују у тим општинама и градовима, али искључиво у складу са Уставом Републике Србије, законом и статутом јединице локалне самоуправе.

Питање да ли изаћи на локалне изборе са јединственом листом или не, је вештачки створена дилема, чији је основни циљ да се замагли основна чињеница, а то је да на локалне изборе расписане по «косовским законима» нипошто не треба излазити, тачније да на исте није ни дозвољено изаћи јер су нелегални. Са друге стране, и интерес српског народа и свих грађана Републике Србије налаже да се искључи свака опција изласка на те изборе, што важи, како за оне који живе јужно од Ибра, тако и оне који живе на Северу. Непристајање на незаконите локалне изборе је од изузетног националног и државног интереса јер се једино на тај начин може спречити погубан ефекат Бриселског споразума, не само за Аутономну покрајину Косово и Метохију, већ и за целу Србију, чији правни поредак је озбиљно уздрман и подривен неуставним и незаконитим актима актуелне власти.Не треба се заваравати чињеницом да за сада нико не тражи од Србије да призна сецесију Косова. Чин самог признање још није стигло на ред, а стићи ће, оног момента када се спроведе Бриселски споразум, за чије спровођење је најважније да Срби изађу на изборе. О томе јасно сведоче и речи амбасадора САД Мајкл Кирбија, који каже да « додељивање столице за Косово у Уједињеним нацијама или статус посматрача у овом тренутку није «на столу», али да је тешко предвидети ште ће се дешавати наредних година». (4)

Сви грађани Републике Србије који живе на територији АП КиМ би требало да имају у виду да Бриселски споразум не ствара никакву правну обавезу, и да нико ко га не поштује не може да сноси никакве правне санкције.

Уместо да изађу на незаконито расписане изборе, грађани Републике Србије који живе на територији АП КиМ имају право да инсистирају и да траже од органа власти да доследно поштују Устав и законске прописе, те да у складу са тим правним актима Председник Народне скупштине распише локалне изборе. Сви остали предлози се имају одбацити као неуставни, незаконити и неморални. У томе се састоји историјска улога и одговороност грађана Републике Србије који живе на територији АП Косова и Метохије, док је обавеза свих осталих да их у томе подрже и охрабре.

Држава је дужна, да сваком грађанину омогући остваривање људских права које јемчи наш Устав, међу којима је и изборно право. Сваки пунолетан грађанин, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран, а изборно право ужива правну заштиту у складу са законом (чл. 52 Устава). Ово право се остварује искључиво у оквиру уставноправног поретка Републике Србије, а никако не подразумева изнајмљивање наших грађана неким другим (неправним) системима. Зато, сваки покушај власти да наше грађане изопшти из правног система РС и ћушне их у «правни систем» неке непризнате државе, представља грубо кршење основних људских права, у конкретном случају – изборног права. Кршење тог људског права које јемчи наш Устав, за последицу ће у будућности имати кршење и свих осталих људских права. Непоштовање неотуђивих људских права значи непоштовање људског достојанства, непостојање слободе и једнакости сваког појединца. Такво друштво се не може сматрати праведним и демократским друштвом, заснованим на начелу владавине права.

Без поштовања људских права и начела владавине права нема ни уласка у Европску унију, тако бар изјављују њени званичници – перјанице поретка Европске Уније. То знају и све присталице ЕУ у Србији, а то тврде и они који су посредовали приликом закључења Бриселског споразума, иако је више него јасно да тај Споразум крши, како норме међународног, тако и домаћег права. Јаз између Бриселског споразума и доследног поштовања начела владавине права је више него очигледан. Он је непремостив и немогуће је не приметити га.

Поставља се озбиљно питање како, наводно искрени заговорници владавине права из Европске уније, уопште могу да подржавају Бриселски споразум, или ако га већ подржавају, на које и на чије право они мисле када кажу да је поштовање начела владавине права услов за улазак Србије у ту заједницу?!

 

( Славка Којић )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*