субота, децембар 16, 2017

Бивше YU републике не знају где су им границе

Од Пиранског залива до Дунава, од Уне до Превлаке, ни две деценије откако је свако кренуо својим путем, бивше републике Титове Југославије не знају где им се тачно протежу границе. Воде се игре без граница. Србија ни данас нема међународним уговором дефининисане међе са Хрватском, Црном Гором и Босном и Херцеговином. Где ће се повући црта у Пиранском заливу, Загреб и Љубљана решење траже уз помоћ међународних арбитара, а то ће, на крају, можда бити начин да се Хрватска коначно разграничи са БиХ, Србијом и Црном Гором.

 

ПИРАН

АРБИТРАЖА у чијем је средишту Пирански залив од свега 20 квадратних километара између Словеније и Хрватске још није завршена, а ту би Загреб хтео да повуче црту средином увале, што Словенији не одговара јер њени бродови не би имали директан приступ из словеначких у међународне воде.

Београд са Хрватском и БиХ води преговоре о границама, а са Црном Гором и Македонијом разговори нису ни почињали због признавања независности Косова. Поводом одређивања границе на Дунаву са Хрватском, како нам је речено у Министарству спољних послова, Међудржавна дипломатска комисија последњи пут се састала у Београду септембра прошле године, а од тада хрватска страна, која као домаћин треба да закаже наредни састанак, није иницирала рад Комисије. На претходним сусретима није се нашао заједнички језик. Србија овде полази од одлуке из 1945, по којој је граница Војводине (СР Србије) према Хрватској одређена Дунавом од мађарске границе до Илока. Од 1945. до 1991. године та граница није измењена ниједним другим законом. Хрватској ово не одговара јер је, због промене тока Дунава, око 10.000 хектара земљишта које катастарски припада Хрватској остало на српској страни. И Србија на хрватској обали има своје земљиште, али је оно мање – око 3.000 хектара. Уколико међудржавна комисија не дође до решења, као опције преостају: арбитража или одлазак пред Међународни суд правде.

– У случају арбитраже стране могу да се договоре око једног арбитра или да, као у случају Хрватске и Словеније око Пиранског залива, свака страна изабере по једног, а да трећи арбитар буде независни – каже Владимир Ђерић, који је био адвокат у поступцима пред међународним судовима и додаје да такви поступци знају да трају годинама. – Други пут је одлазак пред Међународни суд правде, и то се ради уз договор држава.

Милорад Пуповац, председник спољнополитичког одбора Сабора, каже за наш лист да ће за решавање питања граница бити потребни сусрети водећих људи у владама или председника Хрватске и Србије.

– С обзиром на то да Србија и Хрватска нису ушле у дубљу фазу преговора, тешко је говорити на који начин ће ово питање да се реши – каже Пуповац.

У случају разграничења БиХ и Србије спорни су делови око хидроцентрала Зворник и Бајина Башта, део пруге Београд – Бар која око 12 километара прелази преко територије БиХ, локације око брана, а Србија инсистира да граница не пресеца виталне објекте и инфраструктуру, односно да они у целини остану на територији државе чијим су средствима изграђени. Наставак рада међудржавне комисије очекује се ускоро.

Што се тиче Хрватске, она без граничног договора са Босном, тешко да ће моћи да изгради Пељешки мост који би решио проблем подељености хрватске територије на два дела. По неким виђењима у БиХ, Пељешки мост Босни угрожава суверенитет на мору, због чега се, чак, помињу и тужбе међународним судовима. Спорна су и два мала острва уз полуострво Клек – Велики и Мали Шкољ која су по уговору из 1999. између Загреба и Сарајева припала БиХ, али овај споразум хрватски Сабор није ратификовао. Две државе имају отворено питање и на копну код Костајнице, где има примера да је људима кућа у једној држави, а башта у другој. Ту су, међутим, власти Републике Српске јасно поручиле да на њихову сагласност може да се рачуна само ако гранична црта прође средином реке Уне.

Хрватска је са Црном Гором 2002. успоставила привремени режим на спорној граници код Превлаке и у неколико наврата се помињала могућност да Међународни суд правде или Међународни суд за право мора, арбитрирају око трајног решења.

„Крпљење“ граница бивших република, неће нужно погурати ни улазак Хрватске у ЕУ јула следеће године, јер је Брисел на неки начин Хрватској већ прогледао кроз прсте.

– У начелу, ЕУ не прихвата државе са нерешеним питањима граница, али је са Хрватском споразум о приступању потписан иако је она имала отворена питања са Словенијом, Србијом, БиХ и Црном Гором – каже Предраг Симић, професор Факултета политичких наука. – Словенија је инсистирала да се проблем реши пре уласка Хрватске у ЕУ, али је Хилари Клинтон наложила да се ово питање препусти арбитражи.

Симић сматра да би уз обострану политичку вољу граница Србије и Хрватске на Дунаву могла да се реши компромисно и да се тако избегне да једно отворено питање између ове две земље решавају адвокати.

ДЕЛЕГАЦИЈЕ

ПРЕГОВОРИ Србије и Хрватске често су прекидани због избора у обе земље, па је сада у току именовање српске делегације, а још од избора у Хрватској децембра прошле године, српска страна није добила информацију да је оформљена делегација Хрватске.

(Д. Р. Ђорђевић)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  недеља, 30 децембар 2012 13:13

    Да би знали које су границе између република у бифшој СФРЈ. Прво се морју знати услови и чињенице како је створена заједница Срба, Хрвата и Словенаца. Шта пише у документима о стварању ове заједнице у Вуковару на конгресу 1918. године. А такође и резолузију из Версаја 1919. године.
    Ово што се данас ради је уништавање Срба као народа, али и њихове отаџбине Србије. 1943. у Јајцу на теритурији Краљевине Југославије која је имала 9 бановина, стварају конфедерацију. А такође и територију коју је добила Југославија није добила њена правна наследница, него републике које су биле помагачи у агресији на Југославију, Односно Србију. Између редова када прочитам, упитам се шта је са вредном имовином коју су имали Срби у другим Републикама, пре другог светског рата. Нормално, политика је учинила своје и конфисковала је то све. Подсетићу Вас само на ИМПЕРИЈАЛ у Дубровнику… А тога има да се цела књига напише…
    Или шта су урадили на етничком чишћењу Срба од 1945-50. из других Република. Комесација у Србији и конолизација становништва Србског порекла. Док данас Србин из Србије, односно лице не може бити на неком одговорном месту у другим републикама, док насупрот томе особа из било које бивше републике може бити у Србији на свим одговорним местима и функцијама. Србију су раскућили, а сада нас још и као бело робље пласирају на тржиште…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*