Брука српске политике
уторак, 26 фебруар 2013 23:45 Рубрика: Политика
Понекад, добија се утисак да код српске владе, десна рука и не зна шта јој ради лева! Двоструким аршинима се наступа, аргументује, обавештава народ, мада иза свих тих наступа у јавности остаје празнина испуњена недореченошћу, многим неистинама, али и скривањем праве истине.
Српска политика је већ давно показала сву своју наивност и недораслост у вођењу државе. О политичком моралу смо писали много пута и аргументовани подаци јасно говоре, државом Србијом управљају погрешни људи.
То што им недостаје стручност, промишљеност, понашање правог и напредног домаћина, то је ствар наше културе, образовања и способности да владамо датим ситуацијама у којима се игром случаја, нађемо!
Недостатак политичког инстинкта и способности осећања датог момента, удаљавају нас од исправних решења и подложни смо утицајима других.
Онај најбитнији недостатак, а то је осећај државности, патриотизма и поштовања потреба свог народа, је кардинални недостатак који српску политику, па самим тим и српску владу, чини антидржавном, издајничком и са људима који на самом врху политичког одлучивања немају и не поседују националне квалитете, – да би им се судбина народа и државе уопште и смела ставити у надлежност.
Сведоци смо свакодневних догађаја који употпуњују слику српске политике. Понекад, добија се утисак да код српске Владе, десна рука и не зна шта јој ради лева! Двоструким аршинима се наступа, аргументује, обавештава народ, мада иза свих тих наступа у јавности остаје празнина испуњена недореченошћу, многим неистинама, али и скривањем праве истине.
Шта влада Србије заиста чини да би сачувала српско Косово? Са којим и каквим договорима са албанском страном Влада покушава да спасе српско власништво? Вековно, од дана када смо се као народ населили на ове просторе и управо на Косову, где су настали наши први корени српске државности!?
Шта то Влада треба „журно“ и под притиском, јасно изречених уцена, да учини како би долазеће генерације српске деце, ослободила обавезе да се бакћу са проблемом Косова.
Каква је сигурност та толико масивно уграђена догма у суштину српске политике о Европи, која већ сада показује маћехинско лице и прети нам само новим захтевима!?
Кроз чије и какве дијапазоне гледања на реалност ситуације, покушавамо кроз уверавање свих оних, који нам држе нож под грлом, уверити сопствени народ да српска Влада чини све само у корист народа и државе Србије!?
Поред јасних уцена и захтева који јасно говоре, у Европу можете тек када признате самосталну државу Косова!
Чија се магла овде продаје и ко је прави па нам видици нестају у магли незнања и скривања правих намера српске Владе?
На другој страни, политичка одговорност уско везана баш за тај, поменути политички морал, не постоји као частан појам понашања политичара на нашем српском небу и сваког дана сукобљавамо са за лажима које очигледно постају само обична навика људи, који на врху власти, сматрају заиста да су Богом дани и да су незамењиви!
Да ли је млеко затровано? Канцерозно, опасно по здравље али и животе српске деце, којима је то основна и свакодневна храна? Да ли Србија има одговарајуће лабораторије за испитивање квалитета намирница? Шта је учињено у последњих неколико месеци од када се зна, да узимамо загађену храну! Са једне стране, препуцавају се политичке странке у мерењу кривице, али уз уверење да тиме стичу политичке поене пред конкурентном страном.
Министар најављује ПОВЛАЧЕЊЕ проблематичног млека из продаје, што самим тим, јасно потврђује негативне налазе српских лабораторија, али у исто време, позива на разум и прихватање „његове“ истине, да је српско млеко здраво.
Колико су способне српске лабораторије у свом коначном налазу, којег знамо и који је јако негативан, да би се сад време продужавало у недоглед, јер су изјаве господина Кнежевића контрадикторне и далеко од праве истине, а резултати страних ауторитета још далеко од нас, док тровање српске деце иде несметано даље!
Министарка здравља, показује сву лицемерност свог става, – потврђује то исто тврдећи да млеко није заражено и препоручује грађанству, ко хоће нека га пије, ко неће, не мора.
Какве ли само неморалне лакрдије, каквим се недозрелим поступцима мизантропства одликује српска политика! То је отворен цинизам и непоштовање божијих закона у праведним међусобним односима међу људима које нам Вера и здрав разум остави, а српска политика, погази, без срама и стида!
Каква је то оданост према грађанину, потрошачу, детету које се мало у све те мајмунијаде разуме и саму политику, која без икаквог трага о одговорности и моралних захтева политичке одговорности, – посматра нашу срамоту на тв екранима као обичну лакрдију неодговорних битанги!
Власт сита, а народ гладан
Дуг је списак свега што нам наноси велику бригу и страх, шта ће са нашим народом бити, какве нам капе кроје. За оне, чију су меру узеле западне силе, знамо, нема додатних сумњи и питања, меру су нам узели и зна се како желе да се понашамо!
За ове наше, националне кројаче из владе Србије, исто тако наслућујемо само ружне ствари које стоје пред нама. На раскрсници између истока и запада, између уцена и пријатељске руке, не преостају нам неки велики избори.
Паметан и уман политичар, прихватио ону страну у чијем понашању наслућујемо далеко више лепших ствари од ових, које бар до данас, упознасмо.
А српска политика, она је рак рана српског народа и љага које се можемо само сами ослободити.
Одлучно и гласно, да би све стране могле на време схватити, – и ми Срби смо народ па се са правом тако и смемо понашати…..
( Јован М. Пидиканац )
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст