четвртак, октобар 19, 2017

Досистички злочин

Када се једног дана буду сводили историјски рачуни, као највећи злочин досиста неће бити наведени ни корупција, ни пљачкашка приватизација, ни партократска негативна селекција, већ спољна политика!

Чињеница да досисти од 2001. до 2011. суштински ништа нису променили у спољнополитичкој позицији Србије, факат да нам за десет година вајни европејци нису обезбедили ниједног моћног западног савезника, поражавајући податак да пуну деценију после Петог октобра Србија у свету стоји на позицији на којој је била и у време Живадина Јовановића остаће, дакле, записани као најконкретнији доказ неспособности самозване досистичке елите.

Истина, ови данас су налицканији, обучени су у скупља одела, говоре боље енглески, лепше се сликају, дају мудрије изјаве, радо су виђени гости у евро-америчким кабинетима, али све је то само форма, само поза, све је то само шминка. Тешка сценска шминка која треба да прикрије страшну истину да је Србија и данас, 2011. године, последњи европски парија, прокажени губавац који свима служи само за поткусуривање. Све оне силне заклетве, сва она небројена обећања светле европске перспективе падају у воду пред чињеницом да Србија данас на Западу нема никога ко би стао у одбрану њених легитимних националних и државних интереса!

О Косову је, разуме се, реч. О Србима на северу покрајине који су остављени на милост и немилост Хашима Тачија и његових америчких заштитника. О досистичкој квазидипломатији која за све ове године није успела да интерес осам милиона Срба бар доведе у исту раван са интересом два милиона Албанаца! О јаловој државној политици која се своди на четири минута скупштинског говора премијера Цветковића и личну, предизборну промоцију Борка Ја Имам Најлепшу Кошуљу Стефановића и Горана Чик Погоди Падеж Богдановића. О политици без политике, о политици без било какве дугорочне националне стратегије, о политици која ће, ако се нешто не промени, Србију скројити таман по мери Креманског пророчанства.

Ако је, хоћу да питам, стављање Срба на северу Космета под директну контролу ОВК данас услов за почетак преговора са Бриселом и ако ће сутра, сасвим сигурно, да би ушла у ЕУ Србија морати да призна државу Косово, шта је онда стратегија владајућих српских досиста? Шта ће они конкретно да ураде осим што ће и даље све да нас лажу и мажу у нади да ће добити још једне изборе?! Има ли, бре, српска дипломатија (ако тако нешто уопште још постоји) било какав смислен план? Или ће се и даље све сводити на мудре мисли Вољеног Вође гарниране Ђелићевим и Јеремићевим трећеразредним глуматањем државне политике?!

Драган Ј.Вучићевић

 

Дискусије форум Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*