Емира Кустурицу сабијају у ћошак
уторак, 5 марта 2013 04:55 Рубрика: Политика
Зар српске просвећене главе не схватају у чијем је интересу да се Кустурица сабије у ћошак, уништи, лиши стваралачке креативности? Данас се духовност српског друштва држи само на неколико стубова, а један од њих је Емир Кустурица, који својом личношћу дубоко поима Добро и Зло, наслућујући истински пут нације у времену и простору.
Реците поштовани читаоче, због чега је, наизглед другоразредни догађај – оставка Емира Кустурице на место директора Националног парка „Мокра Гора“ и на место председника Скијашког савеза Србије, толико узбудило светске медије?
Уосталом, случај је апсолутно приватне природе. Њега су само оптужили због недомаћинског пословања у парку на Мокрој Гори. Но, испоставило се да светски познати режисер није желео да слуша критике финансијске инспекције на свој рачун и изгубио је живце. Отишао је из Националног Парка који је битисао само захваљујући његовом старању.
По речима Мирка Рабиновића који Кустурицу заступа у Русији, инцидент представља конфликт локалне власти са председником Србије Томиславом Николићем. Организујући хајку на Кустурицу, који се дружи са Николићем, локални политичари уједно копају и испод председника.
А зашто и не би? Завере сеоских стратега против престонице, у историји познате као „напад Грка на водоторањ“, увек отклањају досаду из наших живота.
Ипак, обратимо пажњу на следеће: то што је учињено у односу на Емира Кустурицу, веома подсећа на хајку. И они који су је покренули, добили су своје – без Мокре Горе и културних објеката Дрвенград и Кустендорф који су у парку постројени, Емир је прилично смањио свој утицај на духовни живот друштва.
Да овим размишљањима додамо још један инцидент, који се догодио прошле суботе.
Организатори међународног кино-фестивала „Златна наранџа“ у Антаљи, избацили су чувеног режисера из жирија и он је напустио Турску пре времена.
Представа је организована у жанру индијских водвиља. Прво се потресао министар културе Турске Ертугрул Јунај, сазнавши за присуство Емира Кустурице.
Он је категорички одбио да присуствује свечаној церемонији отварања фестивала.
А онда још горе. Бојкоту се придружио здружени хор представница женских организација Босне и Херцеговине, а одмах за њима грунули су ратни покличи турских делатника из области кинематографије.
За шта су оптужили Кустурицу учесници „Празника уметности“, који по свом статуту нема додира са политиком? Због тога што им се не свиђа његов кинематографски стил?
Апсолутно не, њега су оптужили због просрпске позиције током ратних збивања у бившој Југославији (нема сумње да му нису заборавили ни прелазак из ислама у хришћанство). Испада да је таква позиција одвратна.
Шоу се завршио тако што је познати турски кинематограф Семих Капланоглу дао најскупљи прилог – он је храбро скинуо свој филм „Мед“ са репертоара. Као, ако треба јешћу муве и комарце али због присуства Кустурице, своје ремек-дело нећу никоме показати.
Било је ту још којечега, што уопште не приличи пристојном догађају, на пример, обезбеђење је морало да износи из сале националисте који су се тукли у хистерији.
Као резултат свега тога, Емир Кустурица се пре времена вратио кући.
По свему судећи, министар културе Србије не размишља о таквим ситницама, још мање размишља јавно мњење и филмаџије. Они нису стали у заштиту човека који је испао крив једино због тога што воли Србију. Никакав протест против турске тираније није се зачуо у овој земљи.
Зар српске просвећене главе не схватају у чијем је интересу да се Кустурица сабије у ћошак, уништи, лиши стваралачке креативности? Данас се духовност српског друштва држи само на неколико стубова, а један од њих је Емир Кустурица, који својом личношћу дубоко поима Добро и Зло, наслућујући истински пут нације у времену и простору.
Или они мисле да данас Србија нема непријатеља и да слични инциденти немају додирних тачака са судбином народа? Онда они морају да се замисле, да ли је хируршком операцијом великих стручњака на људском уму, ампутирано њихово памћење? Јер српско национално памћење више него било које друго, громогласи о одупирању те нације пред нишанима аутомата међународних продаваца магле. Они је већ лишавају исконских права на сопственој земљи и сад су се прихватили уништења њених духовних темеља.
Кустурица је сваке године на Мокрој Гори организовао свој чувени фестивал „Кустендорф“. Сви у Србији знају да Кустендорф у преводу са немачког значи „село на обали“. То село је било центар који је привлачио веома много неравнодушних људи. А неравнодушност представља главног непријатеља за хируршке операције на националној свести. Неравнодушност те операције чини неуспешним.
Шта ће сад да се деси? Кустурица ће отићи и село ће пропасти?
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст
Турци су се понели таман како је и било за очекивати.
Шта би један православац као Куста тражио међу њима?
Сада је и Куста сигурно свестан колика је мржња муслимана према некоме ко је напустио ислам својевољно.
За Турке и конвертите је изгледа непојмљиво да је Кустурица имао потребу да се врати вери својих прадедова.
Највише их, изгледа, боли што је то урадио човек за кога зна цео свет.
Шта ли би се тек десило да Кустурица оде у Нови Пазар.
Не смем ни да помислим.