петак, септембар 22, 2017

Идеологија

Наша виђења, схватања, одбране и надања, моја, твоја и она најбитнија – народна…

У овој  речи из наслова,  крију се многа значења. По нашој навици схватања,  говора и свих оних елемената који су нам битни и много нам је до њих стало, одлажемо наше жеље и виђења у једну невидљиву врећу, чувамо све брижно и дограђујемо све уверљивијим аргументима, а онда одлучно  и уверени у себе, представљамо другима своје замисли, верујући да смо у праву. Да тако треба и мора бити!
Иза те логичне стране речи, наступају наше армије, воде се ратови, изјављују љубави, гради се и руши, страда и радује!
Идеологија појединца није опасна и мало када наноси другима планске штете! То је склоп наших индивидуалних способности, и у тим представљањима, у ствари представљамо себе другима. Карактерно, осећајно или већ са другим примесама које су нам лично карактеристичне.

Она друга идеологија која се односи на већи  број људи, народа, држава и субјеката који се тичу најбитнијих вредности живљења, она је пак другачијег значаја и захтева далеко озбиљнији третман у сагледавању њених вредности!
Са том врстом идеологије срећемо се свакодневно и она нам у многоме кроји судбину. Одлучује како ће се у једној средини живети, како радити, како заснивати породица, зарађивати потребна средства, да би живели. У таквој идеологији леже одговори на наша питања, колико желимо слободу, правду, за чим стремимо и какве су нам жеље!

У овом тексту се нећу посебно освртати на оне мале и ситне идеологије које прате наше животе и по нашим уверењима, прадстављају нас другима, сличнима нама, какви смо. Какве нас вредности красе, у каквим негативностима налазимо задовољства. Тај део бих пре пренео на поље психологије која то далеко боље уме и зна објаснити. Код нас појединаца, идеологија је наша навика, начин нашег комуницирања, деоба свега што имамо или би хтели да имамо, слика нашег личног карактера.

Нећу писати ни о оним другим идеологијама које у спектру наших склоности према животу, спорту, породици, деци и  другим облицима уобичајених појава, које  у нама  самима уобличују наше навике и начине виђења личног имиџа!
Рекох већ да имамо многе видове идеологија, па да их поделимо у  две групе.

Оне које су позитивне, општекорисне и у својој племенитој намери носе у себи добро. Та позитивност је битан фактор у развоју друштвених уређења, битан покретач на напредку и позитивним жељама.
Она која је негативна, делује опструктивно и разарајуће у средини своје примене. Зауставља напредак, спутава многе жеље, уништава многе наде!

Идеологија без обзира каквог садржаја је основни инструмент примене одређених идеја, имплементације власти, заштите других форми наших потреба и пратилац свега што се у примени мишљења, преноси на друге људе.
Вид нашег посматрања је идеологија савременог класног друштва, њене примене у изменама или одбранама наших социјалних статуса, општих друштвених односа, онда када се ради и нашим слободама, сиромаштву или материјално обезбеђеном животу.

Она идеологија која својом тежином и уверењем, са позиција власти, одлучује у кључним елементима о политиким смерницама у животу једне земље и спровођењу воље извршне власти, о слици социјалне и економске стварности, о правди и неправди, то је тема о којој покушавам да пишем.
Таква идеологија је битан инструмент у изналажењу најбољих решења и организацији целокупног друштва, спроводник политичких деловања, катализатор у остваривањима оних циљева које у свом том идеолошком садржају пред друге износи.

У идеологији политичког садржаја која се односи на рад политичких групација организованих у странкама, дефинисане су оне вредности које у интересу друштва, странке али и државе, кроз посебне програме и одредбе, делују у склопу општег политичког живота, нарочито уз рад на спровођењу својих уверења, изражених у тој истој идеологији!

У слици различитости таквих идеологија, данас у Србији  наилазимо на велику разлоликост. Од радикалне, демократске, либералне, националне, манархистиче или социјалистичке. Већ према њиховим идеолошким жељама и писаним програмима рада.

Једним посебним прилогом, дозволићу себи да се о овој теми опет јавим!

Моју пажња се у овом тексту ипак креће ка појму идеологије српских извршних власти управо из разлога што нам актуелна политичка ситуација у Србији и око ње, то силом насталих прилика намеће, а такође из разлога  што постоје преке потребе да у критичком и коректном погледу, пронађемо и схватимо њену наменску суштину!

Није ми ни намера да овде помињем време под владавином комунистичке олигархије, време владавине Милошевића као и наше прве кораке у покушајима да се учимо нечему новом, владавини демократских права и навика.

Актуелни тренутак у Србији је осликан у многим бојама. И поред добрих замисли и мог личног веровања да нико никада није од наших власти  Србији желео зло, ипак стојимо пред непрелазним зидом проблема и на удару смо који нас спречавају да мирно живимо!
Стојимо помало збуњени а и уплашени испред  једне  идеологије чије смо обрисе ипак некако сагледали, али ето, и поред добре воље, не можемо их и разумети.

Вратимо се само мало у назад. У време када смо се сукобили са појмом демократије и сетимо се наших првих корака у том правцу. Наша тадашња идеологија са уверењима о нашој будућности, имала је вредност живота једног шареног лептира. У конфузији „слободе“ изражавања политичких праваца који су стајали пред нашим народом, неспремни и без великог знања, Србија се са уверењем ослонила на српску умност, памет, културу и величину појединих имена. Српска
интелигенција је узела барјак и у народном маниру али и уз своју музику, повела српско друштво у, – страдања.
У ратове, у поразе у губитке. Сетимо се идеологије једног господина Ћосића који након много проливене крви српског народа, 2001 године јавно одбија да призна моралну одговорност за оно што као народ, претрпесмо под његовим барјаком. Тешких речи наших поштованих књижевника, врхунских патриота који су цртали српске границе, били сведоци за настанак многих српских гробова, па ипак, у одлучном тренутку стајали уз одлуку да се прекине свака помоћ српском народу у Крајини, Босни и ко зна још куда!

Дакле, и то је била некаква идеологија. Српски народ ју је пратио, верно служио и био опет преварен. Као и увек! Као што видимо, црте и карактеристике неке идеологије, могу се сагледати и након времена њене актуелности. Оно што она у јеку своје снаге  преноси, одлучује и води, представља обичном народу реалну слику стварног стања. Идеологије окићене лепим цветовима, предивним и уверљивим речима па понекад и нестварним обећањима, је обична фатаморганска илузија и након сазнања о њеној стварној вредности, обично се кајемо, али касно!

И овог актуелног тренутка, нека очигледна сазнања уз по мало и непријатна буђења, наводе нас на потребу да садашњу идеологију српских власти ипак детаљније погледамо и по неким резултатима који нам доносе оправдане страхове, –  исправно и реално проценимо.

По питању спољно-политичке оријентације, непостојећи концензус свих неопходних ауторитета, омогућавају нашу про западну оријентацију. У идеолошком смислу виђено,сматрам да је такво опредељење стављено на уски колосек планинске железнице где нема много станица и где тај воз путује данима да би прешао и најмање раздаљине!  Једносмерност и гласне најаве о нашим жељама и намерама  немају у себи разлога да сви посматрачи то и повољно оцењују. Многи имају и другачија мишљења,  а управо сада, смем рећи и уверљива искуства!

Било је преко потребно да се сукобимо са клецањем тог запада. Са појавама протекционизма, фрапантним процентом незапослености, брутално различитих третмана појединих, сиромашнијих чланица заједнице. Опструкције свести, морала, части уз видну одлуку да се најпре сам треба заштитити. О немилосрдним потребама за новим тржиштима али и својом доминантношћу, јер, – лични су интереси важнији. Наша је земља то на својој кожи и те како осетила.

Гласам за сарадњу. Отворену, обострано корисну, мирољубиву али национално и државно, дубоко промишљену. Достојанствен однос али и јасно сазнање каква је наша вредност за тај исти запад, на коју лествицу те вредности је место за нашу земљу и какве су последице да би се на њу попели?
И то је идеологија. Идеологија личних сазнања, уверења и сагледавања вредности једне флексибилне политике у којој би примати наших интереса ипак остали на нашој неутралности коју смо и Уставом одабрали!
Модеран свет је слободан. Он се не везује само за једну страну, не стреми само једној сунчаној плажи. Оно што је помало неразумљиво али и трагично, у односу на неке историске али и скорашње догађаје који су нам ипак морали донети неко отрежњење.

Наша планета земља, нема само једну географску страну. Четири стране света имају многе путеве. Не заборавимо да српски народ има са многим народима тог света искрене, традиционалне и у свему пријатељске везе. Зар Србија стварно мора бити окренута само Европи? Северноатланским интеграцијама, зар мора да своју судбину везује у глобалистике форме које спутавају слободно дисање?! Зар заиста нисмо способни да мало и у оном старом, „пашићевском“ маниру, седнемо за сто и сами поделимо, бар своје карте?

Али, вратимо се појму идеологије. Пре бих рекао, вратимо се примењеној дипломатији у којој се може угодно осећати, ако смо добар пливач! Ако у својим визијама али истовремено и делима, умемо и знамо да „осетимо“ титрај и најмање интонације иза које би могли и слободно запевати.
Српски народ је кроз историју пролазио увек теже него многе друге нације. Понекад због навике на нашу тврдоглавост и српски инат, понекад због неких посредних уверења након који смо тек сагледавали учињене грешке.

Дефиницију нама потребне идеологије на политичком плану није ни мало лако објаснити. Обавијени смо конопцима и стегама са којима ходамо већ дужи период, тешким и мучним корацима. Помало мазохистичи трпимо ударце, скрушено се клањамо пред јачим, као да не верујемо у своју сопствену снагу, уверени смо да ће нас други ипак схватити, – јер народ смо! Од притиска наметнуте нам кривице изгубили смо и понос и самоувереност.  Кроз ту нашу тренутну идеологију чинимо све како би се што искреније погнули, чак и пред онима чија зла ето спремно заборављамо!

За Србију је време учења прошло. Положили смо све испите али нам још нико није дао одговарајуће оцене! Питање у вези појма идеологије на националном плану је постављено. Оно стоји чврсто укопано у нашем ткиву и захтева јасне одговоре.
Снисходљивост према другима, уз покушаје да нам се објасни разлог за сву ову муку што је трпимо и као народ и као држава, до сада није уродила плодом.

Дошло је време да се озбиљно окренемо себи и својим потребама, да са муком и трудом, са искушењима али и спремни да се са свим и свачим ухватимо у коштац, у потрази ка новим раскрсницама,-  ка новим и кориснијим идеологијама…

Јован М. Пидиканац



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Ђорђе Бојанић   |  понедељак, 22 август 2011 23:20

    „На крају живота нећемо се сећати речи наших непријатеља, већ ћутања наших пријатеља“
    др Мартин Лутер Кинг
    ја бих додао „и ћутања нас самих“

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*