субота, август 19, 2017

Има ли пилота у авиону

Да ли Србија и заслужује да има СТВАРНОГ пилота. До сада с пуним правом смо могли себи да поставимо то питање, јер изгледа да досадашњи премијер није био никакав пилот. Србија је била у понору док је управљао изгледа аутоматски пилот, или можда копилот (први до првога и де факто премијер, г. Вучић)

 

pilot u avionu...

 

Избори су расписани, још једна шанса и нада, али за кога?

Ово је прича о еx-премијеру, тужна прича бившег „победника“, а садашњег највећег губитника, прича о његовом легитимитету. Ово је прича о СПС-у, партији која је вешто избегла лустрацију и још један доказ да са „њима нема неизвесности“.Ово је прича о председнику $П$-а, о дуплекс министровању. Свакако да ће г. Дачић поново на изборе, поново потражити ничим изазван изгубљен не својом вољом легитимитет и покушати поново, поново да ресетује своје велике „историјске“ победе. Ово је прича о тужном кандидату и парадоксалном, виртуелном, лауерату у нацрту Нобелове награде за мир. Ово је прича о траги-комичном српском политичару, који је две године „владао“ Србијом, де-јуре, док је истом де-фацто владао сасвим други човек. Ово је прича о континуитету самоуправљања и преображају истог у $оцијалистички капитализам. Ово је прича о људима челичних лаката,болесне амбиције и необјашњивог самољубља.

Ово је прича о несрећном нам отечеству.

Ево, после спектакуларних „највећих историјских победа“ Дачићеве владе, после исцрпне и дубиозне, самоанализе и самооцењивања, дапаче и своје владе са највишим оценама (самоуправљање , уживо), ипак дође дан, кад те оцене мора да верификује и овери народ. И премијер је у складу са својим некадашњим јавним питањем: „да ли смо ми нормалан народ“, потпуно „самостално“ оценио да су избори најбоље решење за узавреле политичке страсти у земљи и да се легитимитет провери у народу, све у духу оне чувене Слобине: „У политици за неке политичке циљеве, можете све да жртвујете, али народ не мере никада“. Додуше, ово је „премијер“ изговорио тек што је јавно, искрено, признао да је нудио прву и важнију фотељу, јер их има две, бољем од себе, и тако доказао да му и чојство није непознато, јбг, „има се може се“. Уосталом и у поменутој срамној трговини доказао је да има неког континуитета у његовој политици, ако се одрекао Косова, некажњено (затајио Уставни суд РС) из своје надлежности, исто тако је могуће , одрећи се премијерског положаја и дати га,на управљање другом. Интересантно, да је овај врхунски политиколог брзо заборавио, да његова функција није приватно власништво, није му ћаћевина нити наследно добро и положај, и немере га он тек тако нудити неком другом. Кацелару су очи, засветлуцале, приметих, док је незаконито трговао, на исти начин, као кад је угледао међуножје од оне „новинарке“ што га је ономад интервјуисала и направила јавним „шоњом“ а да његове безбедносне структуре нису ништа учиниле да заштите канцелара од невиђеног воајерског искушења, и великог политичког блама. Вероватно је и за Косово добио неки хонорар а за премијерско место , неуки политичар је мислио да у компензацији задржи министарство унутрашње. Да ово није изговорио, сада већ, Премијер у оставци, најбољи студент политичких наука у генерацији а изгледа и шире, Слобин еx-омладинац из прошлог века,како сам рече премијер са најбољим резултатима у историји свих влада Србије а вероватно и усторији самог СПС-а, помислио би наивни српски гласач да се ради о некаквој комендији, али пошто је реч о врсном политичару ипак је реч о шекспировској трагедији, где главни јунак мора да нестане. А трудио се сироти политичар „двофотељаш“ или боље „двопортфељаш“, да „ували“на све начине, премијерско место, бољем и паметнијем а изгледа и способнијем, међутим први до њега то глатко одби и заказа изборе.

Искрено се надам, да ови избори неће бити „повратак отписаних“ и да је ово последње министровање СПС звезде и да ће коначно у историју ући као жутокљунац и дилетант, као што су му сви озбиљни политички опоненти и предвиђали.

Живим у граду из којег је уствари виртуелни премијер, добио кључну подршку и стварање веома чудне коалиције домаћина – социјалиста – пензионера, познате као ПУПС. И прву превару еспесова перјаница је направила практично у овом граду, вежући чврсто за себе Палму, кључног човека, са изоштреним и сјајним искуством у одабиру победника и са солидним коалиционим ресурсима. Тигар са Мораве је прави пример, оштроумног и агилног српског домаћина, који је несебично увалио своју страначку инфраструктуру „малом Слоби“, канцелару и министру унутрашњих дела. Вешто је избацио млађаног г. Дачића у први план иако је вероватно имао и већи публицитет и боље упориште међу гласачима Поморавља од СПС и Дачића заједно. Лично сам му и предлагао да се сам измери на прошлим изборима, па да се пост изборно одлучи којем ће се царству приволети, али „љубав“ је била неизбежна, и претпостављам да је Палма добро прошао у том дилу. Колико знам Дачић му је само јавно одао признање за заслуге у креирању победничке коалиције. Интересантно је да је приликом акције „Гром“, која је такође била у надлежности министарства унутрашњих дела, а коју је опет спроводио практично г. Вучић, Јагодина опет изопштена и громовања практично у нашем граду није ни било. Истражни органи у току громавања у Јагодину нису ни свратили, јер је 12 сати пре тога у Јагодини у званичној посети био министар полицијски и вероватно обавестио надлежне жандарме да у Јагодини нема дилера и да би се полиција само обрукала. Наравно, Јагодина је била позната по „белом“ , али из ранијег периоду и по некадашњој „белој књизи“ такође егзотичног министра унутрашњих недела друга Михајловића. Додуше ти тзв дилери из „беле књиге“ су у нашем граду већ одавно успешни грађевински предузимачи и главни инвеститори и који нашем градоначелнику не стварају проблеме, напротив узорни су привредници и лојални грађани. То што их већина грађана назива алхемичарима то нема никакве везе, то су вероватно несташлуци из прошлог века и ране младости. Мислим да је г.Дачић са негромовањем спасио мој град од непотребне полицијске стресогене акције, и то доживљам као изузетан знак пажње и захвалности према свом кључном коалиционом савезнику. Али плашим се да је са тим нечињењем у Јагодини иницирао сумњу у одлив информација из министарства унутрашњег, коју је Председник државе изнео у јавност. Но време ће показати да ли ту има нечега, истрага ће све открити како рече наш канцелар. И убеђен сам да би истрага то и истражила, али се појавише ненадани и ничим изазвани избори.
А какав је стварни легитимитет на прошлим изборима обезбедио „враголан политичар“ сазнат ћете „тијеком“ овог текста.

Наравно за ову двогодишњу политичку егзибицију младог социјалисте опет је најзаслужнији, ко други него де фацто премијер г. Вучић ,који је у обрачуну са ДС (потпуно оправданим), платио коалициони капацитет ПУПС-у са местом мандатара и још неколико министарстава приде а као што поменух премијеру и министарство унутрашње. Овим изборима Господар Вучић (стварни господар Србије), је спасио образ и обећано испунио, радикално напредовао на чело НП, а такође је перфидним политичким маневром, избацио „сиротог социјалисту“ на изборну црту те му се осветио за издају и ускраћену подршку на изборима у БГ када је напредни Вучић, победио иако је тада био само радикални секретар СРС. И коначно најавио последње радикалне реформе у владајућој коалицији. Глатко је одбио Дачићеву замену фотеља , по истом принципу како је и Динкићу ( још један егзотични лик који се већ 10 година налази у самом врху моћи, политичар који се не бави политиком, само политичким бизнисом , такође сањар нобеловог знамења за економију, с ближим освртом на финансије) измакао му фотељу иако је обећавао да ће га обући у пругасту пиџаму са неким бројем, и упутио га на брзинске изборне припреме, и ревизију гласовања. Сведоци смо и резултата свих успеха, првог министра ( премијера ) и министра унутрашњих дела и недела овог „талентованог“ политичара који нам је и пре неки дан доказао да није мало дете, како сам рече. Као што већ сви знају, и резултати ове владе и ако их је било генерисани су од стране Вучића, а од својих коалиционих партнера је доживљавао само опструкцију и прикривања недела $п$ кадровика ( Шарић, Бајатовић, Гончев, Миша банана, Обрадовић, Мркоњић – Бекута, Ружић, Ђурић и остали).

Ево и дођоше, ничим изазвани, Избори, и они, су свакако и прилика да се упитамо , као што и наслов овог текста пита: „ИМА ЛИ ПИЛОТА У АВИОНУ“, да ли Србија и заслужује да има СТВАРНОГ пилота. До сада с пуним правом смо могли себи да поставимо то питање, јер изгледа да досадашњи премијер није био никакав пилот. Србија је била у понору док је управљао изгледа аутоматски пилот, или можда копилот ( први до првога и де факто премијер, г. Вучић)
Ех премијер у свом обраћању медијима се такође осврну на прошлоизборни легитимитет, па није згорег да се и ми мало подсетимо како је стварно тај легитимитет у бројкама стварно остварен.
– На прошлим парламентарним изборима, 06.05.2012.,гласало је 3 912 904 бирача што је од уписаних 6 770 013, или једноставније 57, 8 %
СПС, је на изборима учествовао као коалиција састављена од 3 странке (ПУПС) и освојио 567 689 гласова или 14,51 % од изишлих а не уписаних што је у мандатима 17,6 % или 44 мандата по глави посланика
Од укупно уписаних у процентима то изгледа сасвим другачије и ако анализирамо успех од укупног броја уписаних резултат је 8,3 %
– Намерно Вам подносим извештај и у процентима укупног броја бирача, из простог разлога што функционери и кандидати у предизборним активностима у току кампање оперишу и шпекулишу са потенцијалним гласачима и свој рејтинг профилишу и сугеришу на основу узорака провераваних у целокупном бирачком телу
– Нико не зна како су се у ПУПС-у договарали о подели мандата ( расподели плена ), то је коалициона тајна па сам слободан да верујем да су они то делили поштено на равне части, па недвосмислено долазимо до закључка да је СПС добио само 2,76 % гласова од укупног броја уписаних бирача, 8,3 подели на 3 = 2,76
И тако је г. Дачић обезбедио право да се одмах по објављеним резултатима легитимише као будући премијер Србије, са 2, 76 % гласача од укупног броја. Да демократски парадокс буде још већи, он је у томе и успео и стварно освојио канцеларску функцију. Наравно, то су легитимни резултати и обзиром да народ у суштини ником није дао пролазну оцену, због накарадног изборног система могући су овакви промашаји, а носиоцима минорних изборних резултата, даје се могућност да управљају нашим животима и да политикантске политичке креатуре воде „успешне“ преговоре са Бриселом, Тачијем, ујка Семом, двоглавим арапима и остатком напредног света који би могли само да сањају такав легитимитет. И тако српско изборно вашариште по ко зна који пут у нашој земљи обезбеђује утицај лидерима и партијама без икакве озбљне страначке инфраструктуре, са усменим политичким програмима, ако и има писаних програма они су апсолутно непознати овим јахачима магле, људима без морала и скрупула без образа и вере, без демократске и политичке културе, да раде шта хоће и колико хоће. За њих су сваки избори добра прилика, у амбијенту којег су сами креирали сваки резултат је уствари победа, било да ли се ради и о опозицији и о позицији. Како рече стари мудрац : „Човеку без циља сваки пут је исправан“. Ово је само прича о лидеру СПС-а и његовим сарадницима, прича иде у наставцима, о другим лидерима и њиховим партијама у следећој причи.

Србији је неопходна Уставотворна скупштина и нов политички систем.

 

( Драго Гајић )

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*