недеља, септембар 24, 2017

Интервју са Др Јованом И. Деретићем

  

 

          

Одговори на питања Ружице Павловић

 

 

Господине Деретићу, молим Вас да за сајт  СВИ СРБИ СВЕТА, одговорите на неколико питања, јер нас Ваше мишљење о ситуацији у Србији (у којој се данас налази, као и деценију и више уназад), интересује као човека који је исто толико, или и више присутан и врло активан као научник, али и као политичар.

1. СЛОБОДНА СРБИЈА – удружење које ће изаћи на изборе у мају месецу.
Шта је ново што нуди Слободна Србија, а што друге странке или удружења немају у својим програмима, и што би Србији помогло да буде – Слободна Србија?

1. Поштована госпођо Павловић,  Слободна Србија је уједно политички и културни покрет који се потпуно разликује од свих покрета, странака и других организација у Србији. Наш скраћени програм, у десет корака, је објављен на сајту Сербијана и у нашим лецима и плакатима. Ми смо једина политичка организација у Србији која се јасно определила за Евроазијску Унију на челу са Русијом. Сви други у Србији су, или колико до јуче, или  су још увек опредељени за Европску Унију, четврти Рајх у коме Србија треба да буде колонија најнижег реда.

2.Ако добијете потребан број гласова (прођете цензус) да ли бисте ишли у коалицију са сличним удружењем или странком и којом, и да ли бисте прихватили, рецимо ДЕСНИ БЛОК… свих оних који би могли  и хтели да га формирају, а предпостављате на које се све странке и удружења односи, ради саборности Срба и заједничког деловања?

2. Ми смо позвали све родољубиве организације и странке на заједничко стварање Националног Блока. До сада нам се није нико одазвао. Ми сматрамо да данас у Србији постоје само две политичке странке. Једна је Слободна Србија са одлуком припајања Евроазијској Унији и друга је Демократска странка са одлуком припајања Европској унији.

Пошто све друге странке у Србији имају исти циљ и програм као Демократска странка – Европска унија, оне се не разликују у својим хтењима и могу се сматрати огранцима Демократске странке. Чак је и један од водећих личности СРС изјавио да они могу на крају крајева да иду у коалицију са Тадићем.

Према томе у Србији постоји само Демократска странка са својом блоком, и Слободна Србија која је њој супростављена. Да ли је у овој ситуацији реално очекивати да Слободна Србија ступа у некакве коалиције са странкама из супротног блока са којима нема ништа заједничко.

3.Русија је наш једини савезник на којег можемо и морамо рачунати. Шта Слободна Србија очекујете као руску помоћ Србији?

3. Ми смо били покретачи тражења дуплог држављанства за Србе Косова и Метохије. Руско држављанство би било њихова заштита и гарант да сачувамо нашу земљу. Нисмо још од тога одустали. Ми сматрамо да је заштита и слобода Срба на Косову и Метохији питање њиховог опстанка и очувања могућности да ту нашу земљу ослободимо и вратимо. Став Слободне Србије, по питању Косова и Метохије, је такође објављен на сајту Сербијана.

4. Русија је наш једини савезник на којег можемо и морамо рачунати. Шта Слободна Србија очекујете као руску помоћ Србији?

4. Приступањем Евроазијској унији –  ми дибијамо сваковрсну руску помоћ, заштиту и одбрану.

5.„Забрањена историја“ и аутохтона школа још увек су за српску државу само „празне приче доконих историчара“, мада појединци на високим државним положајима и функцијама –  употребљавају и грубље речи. Има ли наде да ПРАВА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА буде прихваћена као званична историја, како државе Србије, тако и међународне заједнице у целини?

5. Наша историја је кривотворена из политичких, верских и културних разлога. Све је то данас откривено и доказано. Садашња, такозвана, европска власт у Србији сматра да је њено квислиншко понашање у односу на Немачку и Ватикан важније од националних интереса, и не жели да чује за став науке, а нас кити псовкама и увредама, јер нема никаквих против аргумената. То стање ће да траје докле траје и ова квислиншка власт.

Господине Деретићу у име Уредништва СВИ СРБИ СВЕТА, и свих оних који прате наш сајт и форум широм света, најтоплије Вам се захваљујем на Вашим одговорима.

Из биографије:


Јован И. Деретић је српски публициста. Рођен је 8. јануара 1939. или 1937. године у Ораховцу, општини Требиње у Краљевини Југославији (данашња Република Српска, БиХ).
Студирао је на Природно-математичком факултету 1961-62. године, а 1963. године је напустио Југославију и отишао прво у Француску где је студирао 1964-66. године на Техничком колеџу у Паризу, а потом је 1967-70. године студирао историју у Лиону.
 Стекао је докторат права (ЛЛД) у САД. Радио је у периоду између 1966. и 1997. у техничкој струци – инжењеринг у разним фирмама у Француској и Америци, а последњих шест година у Чикагу.

Више година је био уредник Америчког Србобрана. До 1997. године живео је у Чикагу, кад се преселио у Београд. Поред српског језика, говори француски и руски, а служи се немачким, италијанским, латинским и старогрчким.
Главни предмет његовог истраживања јесте српска античка историја, коју званична историографија не познаје. Његови текстови говоре о  постојању српске античке историје од 2000. године п. н. е, па до 7. века, када су по званичној историји, Срби дошли на Балкан заједно са другим словенским народима.
Појавио се на скупу „Методолошки проблем порекла Албанаца“ 21. јуна 2007. године у организацији САНУ.  Тринаест радова са овог скупа, међу којима и рад Јована И. Деретића (Арбанаси, од Кавказа до Србије), објављени су у књизи Албанци – Лажни Илири, Пешић и синови, ISBN 978-86-7540-084-4.
Учествовао је и на три међународна конгреса у Санкт Петербургу, на којима је представио своје радове:
1. Први међународни конгрес Академије фундаменталних наука, одржан је од 12. до 14. маја 2008. године на ком је др Деретић представио свој рад „Доћириловска писменост“, и представио је српско-руско (рашанско) писмо, звано србица;
2. Други конгрес Института за старословенске и староазијске цивилизације је одржан од 12. до 14. маја 2009. године, и ту је др Деретић представио своје излагање о досељавању Албанаца на Балкан;
3. Трећи конгрес Института за старословенске и староазијске цивилизације је одржан од 12. до 14. маја 2010. године, и ту је председавао секцијом о српско-рашанској култури.
Дела
•   Историја Срба, I том, Ница, 1975.
•   Историја Срба, II том, Ница, 1976.
•   Западна Србија, Чикаго, 1995.
•   Серби, народ и раса – Нова Вулгата, Чикаго, прва едиција 1995; Београд, 2006. друго издање, 2009. треће издање – ISBN 86-86129-03-x
•   Арбанаси у Србији, Београд, 1999.
•   Античка Србија, Београд, 2000.
•   Срби и Арбанаси, Београд, 2005. – ISBN 978-86-90277-52-0
•   Наша победа, Београд, 2006.
•   Албанци лажни Илири, Београд, 2007.
•   Измишљено досељавање Срба, Београд, 2008. – ISBN 978-86-86129-04-8
•   Србица, Београд, 2009.
•   Доћириловска писменост
•   Историја Срба и Руса, I том
•   Павлова пећина (коауторство)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Max Milosevich   |  недеља, 19 фебруар 2012 02:03

    Podrska Srbskim patriotama, mnogo zdravlja prof. Dereticu…zdravi bili!!!

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*