четвртак, октобар 19, 2017

„Историјски успех“ српске владе: Србија без Косова и Метохије

То је пут у таму чија је иницијација одрицање од Косова и Метохије. Запад улаже велику енергију у покушаје да онемогући повратак Русије на Балкан и то је једини разлог отварања преговора са Србијом. Београд у том процесу може да буде само марионета Вашингтона и Брисела. Ипак историја нас учи да ће се српски народ пре или касније побунити против такве политике.

 

 

"Историјски успех" српске владе: Србија без Косова и Метохије

„Историјски успех“ српске владе: Србија без Косова и Метохије

 

 

 

Крај 2013. године није довео до смиривања политичких тензија на Старом континенту где се ЕУ захваћена економском кризом све теже носи са Путиновом Русијом и евроазијским интеграцијама. Брисел је разочаран у Кијев и његову одлуку да савезнике потражи тамо где су увек и били – у Москви, поручио да је украјинска власт изгубила поверење ЕУ. Како је истакла председница Литваније Далија Грибаускајте „Влада Јануковича је изгубила поверење Европске уније у Вилњусу, одбијајући да потпише Споразум о придруживању. Народ Украјине сада мора сам да изабере своју будућност“. (1) Добронамерни би додали хвала Богу да му будућност не бира Брисел! Ипак ове и сличне изјаве европских званичника показују да је Бриселу тешко пало одбијање Јануковича да прихватајући услове Запада укине суверенитет државе и од ње направи сировински прирепак евроатлантског света. Међутим представници ЕУ су на Балкану нашли власт која је спремна да своју државу потпуно потчини вољи Брисела, одрекне се суверенитета и територијалног интегритета земље. У Србији су дојучерашњи борци против Запада, преко споразума са шиптарским трговцима људским органима и наркодилерима, заслужили датум за почетак преговора са ЕУ. Очекује се да ће влада у Београду током 2014. године потписати правно обавезујући, свеобухватни споразум са правоснажно осуђеним терористом Хашимом Тачијем.

Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је у свом говору на конференцији за новинаре у Бриселу после дводневног самита шефова држава или влада чланица ЕУ, посветио читавих 7 (седам) секунди Србији, истакавши да ће преговори са Србијом почети 21. јануара 2014. године. Представници ЕУ су такође потврдили Преговарачки оквир – механизам и правила за преговоре о чланству са Србијом, који је усвојио Савет министара у уторак, 17. децембра а који предвиђа да Београд и Приштина на крају процеса придруживања Србије ЕУ потпишу „правно обавезујући споразум“. (2) Један од званичника који је присуствовао том заседању објаснио је да је у закључке састанка унесена и кључна одредба да Београд и Приштина морају склопити „споразум о целовитој нормализацији односа пре него што Србија постане чланица ЕУ“. Такође у Преговарачком оквиру чија ће садржина остати тајна за јавност до почетка преговора, истиче се да ће „Србија у склопу напора да се усагласи с правним тековинама – законима и прописима Уније, посебно обезбедити да усвојени закони, укључујући њене географске размере, неће деловати против нормализације односа с Косовом“.  У закључцима заседања шефова дипломатија ЕУ ставља се до знања да ће „Савет министара наставити да помно прати даље напоре Србије за видљиво и трајни напредак у нормализацији односа с Косовом“, с тим да свака страна настави сопственим путем и не кочи једна другу на путу ка ЕУ.(3)

Ове формулације нису ништа ново јер су Немачка и Велика Британија још раније у „незваничном“ документу „нон-пејперу“ затражиле да географске размере Србије и њени закони не угрожавају нормално функционисање „независног Косова.“ Управо је овај захтев Берлина и Лондона нашао своје место у Преговарачком оквиру и тако постао обавезујућа норма за Србију у поступку преговора са ЕУ. Њено тумачење је кристално јасно. Започињући преговоре са Бриселом српска влада се саглашава са тиме да српска држава више не постоји на Косову и Метохији.

Андреас Шокенхоф  заменик председника посланичког клуба Хришћанско демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел објашњава да је Преговарачки оквир припрема за Србију да призна независност КиМ. „Понекад је потребно припремити терен за веома тешке одлуке“, истакао јеШокенхоф. Иако су масмедији у Србији јавили како је у Преговарачком оквиру избегнута неповољна формулација за Србију „пуна нормализација“ те да је уместо тога усвојена одредница „свеобухватна нормализација“ функционер ЦДУ-а истиче да је у питању потпуно исти услов. „Не видим разлику између ова два приступа. Пуна нормализација значи да нема, тако да кажем, секторске поделе, односно да не калкулишемо на начин да се односи нормализују у појединим секторима, већ у свим. Свеобухватна нормализација подразумева дух коегзистенције, затим модус вивенди који уважава реалност у суседној земљи. То, такође, значи да не калкулишемо математички од случаја до случаја, већ да имамо свеобухватни приступ који подразумева дух партнерства, сарадње и интеграција, а не сепарацијe,“ објаснио је Шокенхоф. Дакле најмоћнија странка, најмоћније државе ЕУ чији су ставови из незваничног „нон – пејпера“ заживели у званичном документу Преговарачки оквир, сматра да ће кроз преговоре са Бриселом Србија морати да „уважи реалност на Косову – суседној земљи.“(4)

Све ово није засметало Ивици Дачићу да Преговарачки оквир представи као нову победу и успех Београда!

„Ово је историјски догађај за Србију. То је дан који су чекале многе генерације грађана и то је био циљ многих политичких гарнитура и влада“, рекао је Дачић и истакао да је поносан на све што је његова влада урадила, те захвалио првом потредседнику Александру Вучићу и председнику Србије Томиславу Николићу на труду и политичкој одговорности што су довели земљу до степенице никад ближе ЕУ. (5)

Поставља се питање да ли Дачић када говори о многим генерацијама грађана које су чекале да почну преговори са ЕУ, мисли и на оне који су одлазили у рат док је он био на власти деведесетих година прошлог века, како би се борили против агресора са Запада и то управо против оних земаља које су сада наметнуле норме Преговарачког оквира Србији?

Када је у питању „историјски догађај“ о којем говори премијер он би могао да се упореди са самоубилачким потезом краља Александра који је након победе Српске војске у Првом светском рату створио Југославију уместо Велике Србије. Београд је и тада послушао савете са Запада и држава је убрзо пропала, а српски народ преживео геноцид и друге неизрециве злочине од своје „браће“, од којих ни данас не може да се опорави. Сада се Србија по избору конвертита Александра Вучића и Ивице Дачића приближава ЕУ чији је члан геноцидна Хрватска, док су њене водеће чланице изазвале рат у бившој Југославији и предано разбијале Србију. Све то у ситуацији у којој има избор и пружену братску руку моћне Русије.

При том треба подсетити да се Србија на путу евроатлантских интеграција одриче КиМ зарад неизвесних преговора. Управо је из тог разлога цитирани Андреас Шокенхоф истакао да не искључује могућност да преговори Брисела и Београда трају дуже од 10 година као у случају Турске.Турска је почела приступне преговоре у октобру 2005. године, али још није одмакла од старта. Србија лако може да се нађе у овој ситуцији јер из ЕУ сваки час стижу нове уцене. Тако је недавно европски комесар за енергију Гинтер Етингер упозорио да ће Србија морати да „доведе уговор о Јужном току у склад са европским прописима ако жели да избегне застој у преговорима о придруживању са ЕУ.“ – Приступни преговори Србије са ЕУ који треба да почну истовремено кад и преговори ЕУ-Русија о ревизији уговора су два повезана и паралелна процеса – реклао је Етингер и додао да је Србија члан „наше енергетске заједнице и мора да прихвати наша тржишна правила.“ (6) Дакле Србија је прихватила правила ЕУ и одрекла се КиМ, и очекују је нова одрицања, док је Украјина направила отклон од тих правила и добила руске инвестиције од 15 милијарди долара и нижу цену гаса за трећину.

Почетак преговора Србије са ЕУ није никакав „историјски успех“ већ пут на којем ће грађани све више сиромашти и задуживати се док ће држава слабити и грцати под новим условима Брисела. То је пут у таму чија је иницијација одрицање од Косова и Метохије. Запад улаже велику енергију у покушаје да онемогући повратак Русије на Балкан и то је једини разлог отварања преговора са Србијом. Београд у том процесу може да буде само марионета Вашингтона и Брисела. Ипак историја нас учи да ће се српски народ пре или касније побунити против такве политике.

 

Boris Aleksic

( Борис Алексић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Јован М. Пидиканац   |  понедељак, 30 децембар 2013 15:55

    Oнда кад на своме, постанемо слуге другом, биће касно да се коригују ове катастрофалне грешке србске владе.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*