subota, novembar 25, 2017

Kako radi propaganda– ‘Srbi ne bi ratovali za Kosovo’

Ovo je jedan poprilično školski primer manipulacije svešću ljudi, koji ima za cilj da stvori jedan novopečeni i srpskom nacionalnom biću nesvojstveni diskurs „gubitnika, kukavice i izdajnika“.

 

 

 

 

Analiza pitanja

Trinaestog februara 2017. godine osvanuo je „ekskluzivan“ naslov u `Blicu` koji glasi: „Srbi ne bi ratovali za Kosovo“.

Tekst u celosti:

Istraživanje: 73 odsto Srba ne bi ratovalo za Kosovo

Beograd — Velika većina građana Srbije smatra da ne bi bilo opravdano ući u oružanih sukob da bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije.To pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Da ne bi trebalo ići u rat zbog KiM smatra 73 odsto anketiranih, 17 odsto „ne zna“ a 10 odsto smatra da bi trebalo.

Prema istraživanju, koje će biti predstavljeno danas, ni većina glasača desničarskih stranaka poput SRS i Dveri ne bi bila spremna da se lati oružja zbog južne srpske pokrajine, piše `Blic`.

Najratoborniji su mladi od 18 do 29 godina, od kojih bi 15 odsto išlo u rat zbog Kosova, pokazuje istraživanje koje je urađeno uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Norveške u periodu od 26. decembra do 14. januara na uzorku od 1.403 punoletna stanovnika Srbije.

Kada je reč o pripadnicima stranaka, 70,6 ispitanika iz SNS smatra da nije opravdano ući u oružani sukob kako bi KiM ostalo u sastavu Srbije, kod DS je taj procenat 86,5 odsto, a ovakav stav ima i 70,2 odsto ispitanika is koalicije SPS-PUPS-JS.

Za Kosovo ne bi ratovalo 57,5 odsto ispitanika iz Dveri, 87 odsto iz LDP, SDS i LSV kao ni 50 odsto iz SRS.

Najveći procenat negativnih odgovora na ovo pitanje dali su ispitanici iz DJB – čak 96 odsto.

(Blic B92, 13.02.2017.)

Naime, `Blic` se poziva na neku analizu `Beogradskog centra za bezbednosnu politiku`, koja je navodno utvrdila uz pomoć ankete kako „73% Srba ne bi ratovalo za Kosovo“, a to su zaključili na osnovu (hajde da im verujemo, a posle ćemo da vidimo da li možemo i smemo) uzorka od 1403 navodna ispitanika kojima su postavili pitanje „Da li smatrate da je opravdano ući u oružani sukob da bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije?“, na koje je 73% od njih odgovorilo sa „Ne“.

Dakle, ne radi se o „velikoj većini građana Srbije“, niti o „velikoj većini Srba“ koji nisu voljni da štite svoju otadžbinu, već (ukoliko odlučimo da verujemo navedenom centru) samo o određenom broju ljudi koji su oni izabrali (kako – ne znamo).

Samo pitanje „Da li smatrate da je opravdano ući u oružani sukob da bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije?“ nosi u sebi podli i provokacioni karakter.

Kao prvo, Srbija nije priznala samoproglašenu nezavisnost „Kosova Republjik“, a u preambuli Ustava (bar za sada) stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, koji ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije.

Da Srbi zaista imaju imalo sumnje u ispravnost navedenog, verovatno bi se neko osmelio da raspiše referendum po tom pitanju, ali pošto niko nije voljan da izvrši političko samoubistvo to se do današnjeg dana nije desilo (a teško da će se i desiti).

Dakle, neosnovanost preispitivanja „opravdanosti“ je sasvim očigledna, baš kao i malicioznost koja se iza nje podlo sakriva.

Šta onda tu nekome nije jasno?

Možda navedeni centar želi da ispita opravdanost potrebe zaštite naše države od eventualnih oružanih napada na njeno stanovništvo i nju? Ili možda izražava sumnje u pogledu sadržaja Ustava Srbije?

Šta znači opravdanost ulaska u sukob „kako bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije“?

To može da znači samo da usled daljeg protivljenja Srbije da KiM izađe iz njenog sastava (čitaj: da Srbija prizna nezavisnost KiM) sledi oružani sukob.

Ako se pogleda pažljivije, vidi se da pitanje sadrži vezu između samog ulaska u sukob i ostanka KiM u sastavu Srbije, što implicira postojanje 2 varijante:

Ulazak u sukob i ostanak KiM

Neulazak u sukob i… (ne znamo šta – možda „normalizacija“ našeg odnosa sa trgovcima organima, drogom, oružjem, sa osvedočenim teroristima, verskim ekstremistima i makroima)

Stiče se utisak kao da Srbija i Srbi treba da nekom „opravdaju“ odbranu svoje zemlje za kojom realno u skorije vreme može da se stvori potreba.

Pitanje je samo kome bi to Srbi trebalo da opravdaju pravo na zaštitu svoje zakonite i međunarodno priznate teritorije i života svojih građana?

Možda nekome ko smatra da ona na to nema pravo jer ne postoje njeni nacionalni interesi, a srpski životi nemaju podjednako pravo na zaštitu kao engleski, nemački, američki, japanski…

Uostalom, sasvim je jasno da se takvo pitanje onome ko sebe smatra Srbinom a Srbiju svojom otadžbinom jednostavno ne postavlja. Previše su puta Srbi u svojoj staroj i novijoj istoriji pokazali i spremnosti, umeća, odvažnosti i požrtvovanosti što se tiče zaštite tog za Srbe svetog i krvlju natopljenog parčeta zemlje, na kome su ostavili neizbrisive tragove svoje kulture i duhovnosti.

Analiza rezultata ankete

Kako saopštavaju izvori, „najratoborniji“ su mladi od 18-29 godina – od kojih bi čak čitavih 15% bilo spremno da stane na branik otadžbine, baš kao i njihovi vršnjaci pre 18 godina.

Jasno je da ima razne omladine, ali sve i da su ih skupljali u sitne sate vikendom pored splavova u intoksikovanom stanju, nesumnjivo je da bi se među njima našla velika većina koji ne samo da se ne boje da brane svoje porodice, drugove i otadžbinu, nego maštaju da se priključe borbi za oslobođenje Kosova i Metohije.

A tih navodnih 1024 ispitanika koji smatraju da nije opravdano braniti svoju zemlju se verovatno vode isključivo time da treba braniti samo svoje interese, što su porivi kojih se ne pridržavaju ni životinje, jer čak i one razumeju vrednost i funkciju ČOPORA!

Ostatak podataka se odnosi na pripadnike političkih partija (valjda i tamo ima nekih Srba), koji su navodno odgovorili sa „Ne“ na pomenuto pitanje (u procentima):

70,6 SNS (logično, jer treba neko i da radi u ovoj zemlji)

86,5 DS (razumljivo, jer oni ne znaju da je u stvari jedan deo ratne tehnike i ljudstva preživeo njihove reforme)

70,2 koalicija SPS-PUPS-JS (opravdano, jer jedan deo građana treba da prima penzije i briše prašinu sa Titove slike u svom stanu)

57,5 Dveri (57,5% smatra da treba da bežimo)

87 LDP, SDS i LSV (nije jasno kako su ovde zalutali iz ankete o „opravdanosti rata za Vojvodinu“)

50 SRS (prvih 50% je ostalo u haškom tribunalu)

96 DJB (njih čovek i da razume, njima je „dosta bilo“)

Hajde da se osvrnemo malo na vredne autore ovog remek dela balkanske sociologije – Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Evo šta oni kažu o sebi na svom sajtu (OVDE)

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji radi na unapređenju bezbednosti građana i društva, zasnovanoj na demokratskim principima i poštovanju ljudskih prava.Posebno, BCBP istražuje dinamiku i domete državnih aparata sile Republike Srbije, kao i probleme njihovog stavljanja pod demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor.

Važan deo aktivnosti usmeren je na istraživanje i javno tematizovanje potrebe i izgleda za uključenje Srbije u procese regionalne i globalne bezbednosne saradnje i integracije.

Direktor je Sonja Stojanović Gajić.

Dakle, da sumiramo.

Navedeni centar je nevladina organizacija koja se finansira spolja i čija direktorka ističe da je radila kao saradnik određene misije OEBS-a, koji je uz pomoć verifikacione misije Vilijama Vokera svojevremeno inscenirao „slučaj Račak“ koji je poslužio kao direktan povod za agresiju NATO na SRJ 1999. godine.

BCBP se zalaže za stavljanje aparata državne sile pod „demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor“, što je zapravo svojevrsno dezintegrisanje njegove efektivnosti i svrhe.

Njihove važne aktivnosti su javno tematizovanje potrebe i izgleda za uključenje Srbije u procese regionalne i globalne bezbednosne saradnje i integracije.

U prevodu propagiraju šanse i mogućnosti za ulazak u NATO i EU, samo je to lepo zavijeno u šarene oblande za mlade srpske studente.

Takođe je vrlo lako naći njihovu povezanost sa „Fondom za otvoreno društvo“ Džordža Sorosa, odakle bi se mogao nagovestiti izvor njihovog finansiranja.

Naravno da se ovim ni izbliza ne iscrpljuje slika o BCBP, samo on nije centralna tema teksta.

Kontekst

Ako pogledamo da je ova vest bila poprilično masovno raširena od strane raznih medija u Srbiji i regionu, možemo zaključiti da je reč o još jednom pokušaju da se dejstvuje na predstave, ubeđenja, stavove, a samim time i na ponašanje i odluke Srba.

Vest su objavili:

*(RTS)
*(B92)
*(Alo)
*(Telegraf.rs)
*(Espreso.rs)
*(Vesti.rs)
*(Smedia.rs)

Najimpozantniji utisak ostavlja naslovnica dnevnog lista `Blic`, ali dobro, to i ne treba da nas čudi, jer za njega znamo da je u rukama nemačke „Ringijer Aksel Springer grupe“, pa stoga i služi kao poluga njihovog političkog, a samim tim i psihološko-propagandnog uticaja. (Uostalom, kao i njegov tabloidniji „brat“  `Alo!`)

Kako radi propaganda? (Mali priručnik za ubuduće)

Propaganda je ništa drugo do način delovanja na pojedinca ili grupu sa ciljem da oni promene svoje stavove vezane za neku stvar.

Ona se vodi najsavremenijim istraživanjima u psihologiji i sociologiji i njihove metode primenjuje na ljude sa ciljem da utiče na njihovo ponašanje.

Ona je sastavni deo naših života, samo mi nismo navikli da je primećujemo.

A kada nešto ne primećujemo, mi ni ne znamo da to postoji.

Međutim, stvari se menjaju onda kada počnemo da to primećujemo.

 

 

Zvanična publikacija Ministarstva odbrane SAD pod brojem JP 3-13.1 jasno definiše načine ovakvog delovanja na sledeći način:

– Prvo se odredi ciljna grupa koja se napada informacijom (cilj je da ona promeni mišljenje)

– Onda se shvati kako ona vidi okruženje, kako razmišlja (šta smatra dobrim a šta ne)

– Analiziraju se pravila, norme i ubeđenja ciljne grupe (u šta veruje, čemu se nada, kako oseća)

Ocenjuje se mogućnost primene sredstava za dostizanje rezultata (na koji način napasti informacijom)

Određuje se način stvaranja željenog efekta (kako joj promeniti mišljenje)

Dostupna sredstva se puste u pogon (aktivira se propagandna mašinerija)

– Stvaraju se efekti koji deluju na ciljnu grupu (negativne emocije, sumnje, krize…)

Menja se način na koji ciljna grupa doživljava informacije iz okruženja (promena pogleda na svet)

Stvaraju se uslovi koji menjaju pravila, norme i ubeđenja ciljne grupe (promena ličnih stavova i načina mišljenja)

Postizanje željenog efekta (od pojedinca ili grupe koji su mislili jedno stvorili smo one koji misle sasvim drugo)

Ovo je veoma važno i zato hajde da kroz ovo sito procedimo poruku sa naslovnice `Blica`.

Čitanje između redova

Da li ovo treba shvatiti kao upozorenje da se definitivno nešto sprema, pa nas treba demoralisati;
Ili ova „anketa“ treba da posluži kao „opravdanje“ za IZDAJU KiM i predaju u ruke šiptarsko-terorističkih snaga? Ne možemo biti sasvim sigurni, možemo samo da nagađamo ili slutimo.

Svakako da će vreme u vrlo bliskoj budućnosti pokazati.

Međutim, ono u šta možemo da budemo sto odsto sigurni jeste to da je ovo jedan poprilično školski primer manipulacije svešću ljudi, koji ima za cilj da stvori jedan novopečeni i srpskom nacionalnom biću nesvojstveni diskurs „gubitnika, kukavice i izdajnika“.

Zaključak

Međutim, ono što naručioci ovakvih fabrikovanih izveštaja ne uviđaju jeste da se sa beogradske Marakane, i pored navijačkih razlika, sa svih tribina iz mnogo hiljada grla ori poklič „Kosovo je srce Srbije!“. Svakome ko je prisustvovao sličnom prizoru jasno je da se neprijatelj boji srpske omladine koja je energična, emotivna, rodoljubiva, koja ima osećaj pripadnosti svome narodu i koja zna svoju istoriju i pamti priče svojih slavnih pradedova i čukundedova.

Srpska omladina voli svoju zemlju, htela bi da se uvede ponovno služenje vojnog roka, htela bi da svako jutro na postrojavanju uz zvuke „Bože pravde“ i na komandu „za dizanje zastave po-ZDRAV!“ salutira zastavi Srbije! A zašto? Pa zato što krv nije voda, pa ni srpska omladina nije odrođena od svojih predaka, slavnih vojvoda, vojskovođa, narednika i redova koji su svi potekli iz takve omladine kao što su oni.

Stavite srpsku omladinu u stroj Vojske Srbije i slušajte njen strojevi korak pa onda probajte da tvrdite kako ona ne bi branila svoju zemlju.

A da pravdoljubivi osećaj i solidarnost među pravoslavnom i omladinom slovenske krvi nije izuzetak potvrđuju slični pokliči i tansparenti sa tribina stadiona u Moskvi, Sankt-Petersburgu, Pragu, Atini koje se dovikuju među sobom pokličima: „KOSOVO-SERBIЯ…“

A između ostalog nije ovo više 1999-ta godina u kojoj svi nasedaju na antisrpsku propagandu.

Nije Rusija više voljna da ostane po strani kada neki teroristi negde vršljaju, što uspešno demonstrira i na svojoj i na teritoriji svojih saveznika.

Srbija jedina u regionu nije uvela Rusiji sankcije, što je jasna poruka Zapadu da mi računamo na Ruse.

I Zapad to zna, i Rusi to znaju.

Ali, pre svega, Srbija računa na svoju omladinu koja voli svoju Srbiju i ne meša je sa svim onim što se prikazuje na TV-u. To nije Srbija, to je samo prolazno stanje, koje će ta ista omladina da, uz Božju pomoć, promeni kada za to dođe vreme. Naša omladina, naše Srbije, koja nikog ne mrzi, ali koja nepopravljivo voli svoju Srbiju i svoje srpsko biće. Naša omladina koja je pročitala stihove Alekse Šantića:

Mi znamo sudbu

Mi znamo sudbu i sve što nas čeka,
No strah nam neće zalediti grudi!
Volovi jaram trpe, a ne ljudi –
Bog je slobodu dao za čovjeka.

Snaga je naša planinska rijeka,
Nju neće nigda ustaviti niko!
Narod je ovi umirati sviko –
U svojoj smrti da nađe lijeka.

Mi put svoj znamo, put bogočovjeka,
I silni, kao planinska rijeka,
Svi ćemo poći preko oštra kama!

Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I kad nam muške uzmete živote,
Grobovi naši boriće se s vama!



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

2 komentara

  1. Comments  Zeka   |  utorak, 18 jul 2017 10:51

    https://zekaonica.blogspot.rs/2013/10/blog-post_23.html

    Neću komentarisati gornji članak.
    Sve je rečeno u članku čiji sam link postavio!

  2. Comments  Dragan   |  sreda, 19 jul 2017 10:02

    SRETENJE
    Autor: Pukovnik Stevan Đurović

    Na Kosmetu gde nam sviću dani
    Vedro nebo iznad Božjeg hrama,
    Sabor drže na pustoj poljani,
    Preci naši vjećaju o nama.

    Gazimestan stražari, ne spava,
    Uz Nemanju Sava desno stoji,
    Sa Dušanom Lazar vaskrsava
    Kraj njih Miloš nikog se ne boji.

    Despot Stefan stigao međ njima,
    Karađorđe, s Marićke jaruge
    Sinđelić se zaklinje pred svima
    Svi za jednog, jedan za sve druge.

    Na Saboru preko okeana
    Tesla večni rodnoj grudi brodi,
    Tu je Njegoš sa lovćenskih strana
    Arsenije još seobe vodi.

    A Kralj Petar preko Albanije,
    Sa Mišićem na taj Sabor stiže,
    Slavni preci, ponos istorije
    Zbor zboruju i o nama briže.

    I ostali brojni velikaši
    Dučić, Andrić i Patrijarh Pavle,
    Div junaci, besmrtnici naši
    Svih vekova Svetosavske lavre.

    Dok zbor sunce sa nebesa grije
    Traže način Srbe da obože,
    Moli Svece Sveti Vasilije,
    Spasavajte što se spasti može.

    Bog Svevišnji poručuje s Neba
    Ne češite tamo đe ne svrbi,
    Propast teška preti vam i vreba,
    U pamet se dozovite Srbi.

    Na Sretenju višnjem svako mio
    Kad je Isus pristupio Bogu,
    Sretnite se, jad vas ne ubio,
    I krenite u svesrpsku slogu.

    Niko od vas naći mesta neće,
    U kamenu skriveni i drvlju,
    Nema srpstvu napretka ni sreće
    Ne krčmite što platismo krvlju.

    Nek u glave svim Srbima uđe,
    Vekovna se ne prodaje žetva,
    Ko da srpsko kao da je tuđe,
    Stići će ga Lazareva kletva.

    Prodajete svoga roda glave,
    Zar vam srce ne drhti i zebe
    Izdaje se ko pobede slave,
    Kad sve date, prodali ste sebe.

    Bez Prizrena neme su nam reči,
    U Peći smo ostali bez vida,
    Duša nam se Dečanima leči,
    Gračanica srpske rane vida.
    _________
    Navodimo i dva dodatna stiha koje je napisao pesnik i FBR autor Rajica Marković

    HRISTOV VOJNIK

    Duh večnosti kroz stihove zbori
    U sretanje dolazećoj zori
    Svete duše zemne dozivaju
    Da osude nečasnu izdaju.

    Duh nebeski podiže zastavu
    Na sabranje zove Pravu slavu
    Kroz vojnika istine Hristove
    Pukovnika vojske Srbinove.

    Dragan Slavnić

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*