уторак, новембар 19, 2019

Кандидат за сведока-сарадника

Када једном држава буде ослобођена, биће потребни „инсајдери“ да у детаље опишу какве су то везе постојале са организованим криминалом и корупцијом. Као неко ко је учествовао у свим великим потенцијално висококоруптивним пословима напредњачке власти,  министар финансија би био тај савршени инсајдер, односно сведок-сарадник.

***

Делује да је професорка Економског факултета Даница Поповић дала најбољи могући опис министра финансија. У интервјуу Ољи Бећковић за НИН из новембра 2015, проф. Поповић је описала како се осетила када је сазнала да је Синиша Мали оптужен за плагијат: „Био је мој студент и био је одличан. Кад сам чула за проблем са његовим докторатом, моја прва реакција је била: увек ударате на најбоље! Љутито сам рекла: дај, немојте, ја га знам! Рекли су ми: изволи, прочитај сама па види. Онда сам се заиста уверила да је особа са мозгом, вредноћом, са великим капацитетом решила да изабере пут који је крајње недостојан.

Не ради се о томе да је ту нешто неморално, неморал је када препишеш сам од себе, али ово је кривично дело. Када неко направи плагијат, плагирана страна има право да те тужи, у цивилизованој земљи где владају институције ти поступци се завршавају тиме што тај плагијатор мора да плати велику новчану надокнаду и да се одрекне свих звања која је стекао на основу плагијата. О томе се ради у случају Синише Малог. Он је академски крадљивац.“

И збиља, постоје многи показатељи да је Синиша Мали могао да буде најбољи, те из овог угла не звуче толико необично речи које је сам о себи изговорио у априлу 2017: „Могао сам да будем и најлепши и најбољи да нисам ништа радио, да нисам одговарао на изазове и доносио одлуке, али ја сам свој мандат разумео као мандат промене. Да Београђани виде да неко размишља о њима.“

Судећи по изјавама његових сарадника и колега, Синиша Мали је као веома млад стекао знања и звања која су била изузетно дефицитарна у Србији након 2000. године. Након што је дипломирао на Економском факултету у Београду, 1999. године магистрира на Вашингтонском универзитету у Сент Луису у САД, на смеру финансија (Мастер оф Бусинесс Администратион – МБА). Две године касније, са 29 година, постао је помоћник министра за приватизацију у Влади Зорана Ђинђића, а крајем исте године постаје директор Центра за тендерску приватизацију у Агенцији за приватизацију.

ФИНАСИЈСКИ КАРАТИСТА: Четири године касније, у мају 2005, министар финансија у Ђинђићевој влади Божидар Ђелић написаће текст у `Блицу` у коме пише да је најтраженија професија у Србији финансијски директор, и између осталог каже следеће: „Магистарске студије се постепено развијају код нас, а напољу је МБА постао обавеза за финансијера. За оне који желе да иду даље постоји и ЦФА (Цхартеред Финанциал Аналyст), вишегодишњи курс који се похађа ванредно и за кога се редовно полажу свуда у свету све тежи испити. Али, то је универзално призната диплома. Мој цењени колега из Алтис Цапитала, Синиша Мали, јесте данас једини ЦФА са пуном титулом (сва три постојећа степена, као нека врста петог дана у каратеу!) у Србији. Треба му што пре наћи друштво!“

А након што је Србија – како је (опет) писао `Блиц` – у децембру 2006. године постала последња земља у Европи која је донела Закон о инвестиционим фондовима, у фебруару 2007. године било је само 11 лиценцираних портфолио менаџера. „Ради се о траженој и изузетно плаћеној професији без које ниједан инвестициони и добровољни пензијски фонд не може добити дозволу за рад“, писао је `Блиц`, а један од ових 11 лиценцираних портфолио менаџера био је и – Синиша Мали.

Једанаест година касније, 29. маја 2018, Синиша Мали постаће министар финансија у влади Ане Брнабић, са толиким бројем афера иза себе да их се без проблема „из главе“ може набројати бар десетак, и са устаљеном навиком да рутински изговара неистине а „да не трепне“. Два се питања „како“ овде намећу:

– Како је било могуће да „особа са мозгом, вредноћом, са великим капацитетом“ буде аргументовано доведена у најужу везу са породичним насиљем, финансијским малверзацијама, прикривањем имовине, притисцима на суд, сваковрсним коруптивним радњама на највишем нивоу, насилним рушењем у Савамали 2016. и плагијатом доктората?

– Како је било могуће да нити једна од силних афера у које је Синиша Мали био уплетен у последњих пет година није добила нити један судски епилог, а од многих од њих тужилаштво је једноставно одустајало?

Одговор на прво питање је теже, и захтева да се вратимо у период „прве јавне каријере“ Синише Малог, са почетка двехиљадитих година. Према неким подацима, Мали остаје у Агенцији за приватизацију до краја 2003. године, међутим, у фебруару 2003. `Blic News` пише да је Мали смењен са места директора Центра за тендере Агенције за приватизацију Републике Србије, без образложења. „На директно питање да ли је узрок за његову смену то што је он члан Г17 плус, Мали је најпре отћутао, да би потом, уз поновну молбу да га ништа не питамо, рекао: ‘Информације су вам релативно тачне, али не бих ништа да коментаришем пошто одлазим на нову функцију’“, писао је „Blic News“.

Како год, у септембру 2004. радници Лукоил-Беопетрола ступили су у штрајк због тога што купац из Русије није уплаћивао новац договорен приватизацијом. Ратибор Стојановић, председник синдиката АСНС и Независност, тада даје изјаву за `Курир`, у којој каже да је при продаји Беопетрола Русима „направљен школски пример сукоба интереса, јер је после продаје на место директора за инвестиције постављен специјални саветник Агенције за приватизацију, који је водио посао продаје Беопетрола“: „Синиша Мали је био саветник Центра за тендере и учествовао је у продаји Беопетрола. Он је тендерској комисији, чији сам и ја био члан, образлагао понуде Лукоила и МОЛ-а. На основу његових анализа ми смо одлучили да је понуда Лукоила била боља. Сада је њега исти тај Лукоил поставио за директора за инвестиције“, изјавио је тада Стојановић.

Девет година касније, 2013, Савет за борбу против корупције ће проценити да је продајом Беопетрола руском Лукоилу држава оштећена за око 100 милиона евра.

Месец дана пре штрајка у Беопетролу, у августу 2004, поништена је аукцијска продаја суботичке фабрике вагона `Братство`, јер је Министарство привреде утврдило „да је купац `Братства` Бранислав Мали користио податке који нису били познати другим учесницима аукцијске продаје, као и да им их је могао саопштити само његов син, Синиша Мали, који је ангажован у Агенцији за приватизацију“. Након продаје ове компаније у априлу 2004, Синиша Мали је постављен за председника Управног одбора фирме `Братство`. Дакле, афере нису биле првина у биографији Синише Малог и пре напредњачког доба.


ВЕЛИКИ ПОВРАТАК
: Но, после ових збивања (и уз још понеку оптужбу на рачун Синише Малог да је одговоран за „пљачкашку приватизацију“, која је дошла из компаније Здравље из Лесковца), име Синише Малог нестаје из медија. У јавност ће се вратити тек 2012, када постаје саветник за економска и привредна питања тадашњег потпредседника Владе Александра Вучића.

Од тада креће вртоглав успон Синише Малог, па тако 2013. постаје главни преговарач са Уједињеним Арапским Емиратима, укључен је у стварање `Ер Србије` (и онда постављен за председника Надзорног одбора ове компаније), а на јесен исте године постаје председник Привременог органа града Београда, након што је „прекомпонована“ градска скупштина и са места градоначелника Београда смењен Драган Ђилас. Након превремених избора у пролеће 2014, првих у низу на којима СНС и Вучић узимају близу 50 одсто гласова, Синиша Мали постаје градоначелник Београда 24. априла 2014. године.

Тада даје интервју хрватском недељнику „Глобус“, у којем је назначио Андреја Вучића, брата тада новог председника Владе Александра, као заслужног за то што је он, Синиша Мали, постао градоначелник. „Ствар је у томе – испричао ми је – што су Вучићев рођени брат Андреј и мој млађи брат Предраг (Пеђа) најбољи пријатељи. И ја сам увијек њима помагао. Андреј је, иначе, сива Александрова еминенција у Српској напредној странци, који се нигдје у јавности не појављује. Он ради у Заводу за израду новчаница, а иначе се бави странком и Кошаркашким клубом Црвена звезда. У просинцу 2012. Александар је рекао да би било добро да радимо заједно у Влади. Тада су већ кренули преговори с Арапима и Александру је требала особа која ће с Арапима знати преговарати“, писао је новинар Дарко Худелист у `Глобусу`.


ЛАЖИ И АФЕРЕ:
А онда, са места градоначелника, Синиша Мали почиње да даје силне неутемељене изјаве и обећања која се неће остварити: да је вредност 100 хектара земљишта у Савском амфитеатру пре почетка изградње `Београда на води` била „нула“, да ће за Нову 2016. годину у Београд доћи сада већ легендарних 90.000 бугарских туриста, да изградња метроа почиње 2016. године, да се „нигде у свету метро не гради тамо где су густо насељени делови града, већ тамо где постоји могућност развоја и изградње стамбено-пословних простора“, да је дуг Београда наслеђен од Драгана Ђиласа износио 1,2 милијарде евра, иако су ову изјаву демантовали и Фискални савет и претходник Синише Малог на месту министра финансија Душан Вујовић… (изјаве са сајта `Истиномер`).

Међутим, прва велика афера у вези са новим министром финансија избија током 2014. године, када професор Раша Карапанџа аргументовано показује да је огроман део доктората Синише Малог (написаног и одбрањеног на ФОН-у 2013. године) – плагијат: „У својој каријери никада се нисам суочио са количином преписивања каква је присутна у докторској тези господина Синише Малог. (…) На готово свим странама дисертације постоји одређени проценат неоригиналног текста, а на више од једне трећине страна своје докторске тезе господин Синиша Мали је преписао чак 33 одсто или више текста!“, пише Карапанџа на `Пешчанику`.

Недуго потом, немачка издавачка кућа `De Gruyter` потврђује да је чланак Синише Малог објављен 2013. у међународном научном журналу `Organization and Management`, на основу којег је Мали стекао право на одбрану доктората – плагијат. А добар део тог чланка касније ће бити уврштен у докторат Синише Малог.

Но, оне највеће афере Синише Малог постепено ће откривати портал `КРИК`. У октобру 2015, `КРИК` открива да је Синиша Мали као директор две офшор фирме, током 2012. и 2013. године за непознатог купца купио 23 луксузна апартмана у бугарском летовалишту „Свети Никола“, и још један на своје име, да су станови вредни око пет милиона евра, и да их је откупио од – директора српског огранка руске компаније Лукоил Срђана Дабића, у којем је, сећате се, Мали био запослен након што је приватизован Беопетрол.

Потом, `КРИК` је открио да је фирма оца Синише Малог Бранислава незаконито добила на поклон 10 хектара државног земљишта од купца и директора компаније `Алфа Протеин`, која је приватизована 2003. године. Потом је Бранислав Мали 2009. пребацио фирму (и ово поклоњено земљиште) на свог сина Синишу, који је одмах потом продао и фирму и земљиште за пола милиона евра – самом себи, односно компанији у којој је он, Синиша, био директор.

У априлу 2016, у ноћи парламентарних избора, неколико десетина људи под маскама-фантомкама, наоружани палицама и у пратњи механизације противзаконито руше зграде у Савамали, у Херцеговачкој улици. Врло брзо ће се испоставити да су ти објекти морали бити срушени до јуна те године према уговору о Београду на води, а с обзиром да су судски поступци још били у току, нађено је решење у суспендовању државе Србије и њених закона на неколико сати.

У јуну 2016. Александар Вучић саопштава да „иза рушења у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду“, а целокупно поступање полиције и тужилаштва у овом изузетно једноставном и лако решивом случају даје одговор на оно друго питање – како је могуће да је Синиша Мали из свих афера (за сада) изашао нетакнут: нико није смео или хтео да поступа како правила службе налажу.

А потом, следи „бомба“: бивша супруга Синише Малог, Марија, у марту 2017. даје интервју за `КРИК` у коме до детаља описује послове и понашање свог бившег супруга, са којим има троје деце која су јој, у том тренутку, била одузета. У овом интервјуу, Марија Мали објашњава да јој је одбачена кривична пријава против бившег мужа за психичко и физичко насиље, као и да је отпуштена са посла.

Ако је бар петина свих ствари које је у овом интервјуу Марија Мали ставила на терет свом бившем супругу, говоримо о годинама и годинама затвора: да ју је физички малтретрао и хватао за врат пред децом; да ју је терао да лажира изјаву дату Агенцији за борбу против корупције и да потпише да је 95.000 евра у кешу Синише Малог, за које он није имао покриће, заправо њено наследство; да Агенција за борбу против корупције месецима одбија да разговара са њом; да Синиша Мали има још неколико некретнина које нису пријављене Агенцији; да је адвокат Игор Исаиловић један од најближих сарадника градоначелникових, а уједно и партнер Ане Брнабић у компанији коју су заједно основали; да јој се Синиша Мали хвалио да је он учествовао у рушењу у Савамали; да њен бивши супруг „поседује“ судију која ће одлучивати о томе коме ће припасти деца; да му је специјални тужилац дао савете шта да ради, и детаљно описала механизам којим богати очеви уз помоћ истих особа у правосуђу узимају децу мајкама…

Током суђења између супружника, изашао је и податак да школовање њихово троје деце кошта 60.000 евра годишње, а да то финансирају „блиски пријатељи Синише Малог“ из иностранства.

И за све ове ствари тужилаштва нису покретала истраге, па тако, на крају, долазимо и до наслова овог текста. У фебруару ове године, Европска комисија је објавила стратегију о проширењу на Западни Балкан, у коме је све земље овог региона описала као „заробљене државе“: „Данас, земље показују јасне елементе заробљене државе, укључујући везе са организованим криминалом и корупцијом на свим нивоима власти и администрације, као и снажну повезаност јавних и приватних интереса. Све ово даје осећај некажњивости и неједнакости“, пише у Стратегији.

Све написано до сада иде у прилог овој оцени. Но, када једном држава буде ослобођена, тј. изађе из стања заробљености, биће потребни „инсајдери“ да у детаље опишу какве су то везе постојале са организованим криминалом и корупцијом. Као неко ко је учествовао у свим великим потенцијално висококоруптивним пословима напредњачке власти, нови министар финансија би био тај савршени инсајдер, односно сведок-сарадник.



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*