петак, 24 септембра, 2021

Конвоје за Србе и Русе блокирају, а њихове избеглице игноришу

 Србија у приличној мери затвара очи пред хуманитарном катастрофом која се ових дана одвија у Украјини, зато што су малтене све вести које допиру одатле толико штуре да их је све заједно могуће сместити у једну проширену реченицу просечног телевизијског водитеља или у исечак новина који би могао комотно да стане у кутију шибица.

 

 

 

 

 

Сваки човек који је макар и у најранијој младости био избеглица, до краја живота носи сећање на те тешке дане. И оно што је најбитније – код таквог човека се развија снажан осећај саосећања и живо интересовање за све њему сличне избеглице, где год се оне појаве. Све то важи и за читаве државе, па би отуда било сасвим логично да медији у Србији, у земљи која има највећу избегличку популацију у Европи, детаљно информишу јавност о избеглицама из Украјине у Русији. Међутим, зашто се то ипак не догађа?

 

 

 

Ruski konvoj za Ukrajinu...

 

 

Дакле, ако сте и сами избеглица са Балкана, или ако познајете барем једну такву особу, а сигурно је познајете с обзиром на њихов огроман број после ратних дешавања из 1990-их година, онда добро знате да свака таква особа савршено памти како је изгледао тај судбоносни дан када је отишла у избеглиштво, а такође се неизбрисиво сећа и сваког другог детаља из тог времена, без обзира колико су непријатне те успомене, те заувек дели свој живот на два дела – пре и после избеглиштва. Слично је и са колективним сећањем на нивоу целе државе, па се зато читава Србија може назвати врло осетљивим подручјем када је реч о избегличкој тематици.

Међутим, баш зато, десило се нешто необично. Наиме, Србија која по речима министра Вулина још увек има преко 40.000 људи са статусом избеглице, што је највише у Европи – у приличној мери затвара очи пред хуманитарном катастрофом која се ових дана одвија у Украјини, зато што су малтене све вести које допиру одатле толико штуре да их је све заједно могуће сместити у једну проширену реченицу просечног телевизијског водитеља или у исечак новина који би могао комотно да стане у кутију шибица. И све то упркос чињеници да је до сада, бежећи са југоистока Украјине, у Руску Федерацију пребегло чак пола милиона људи, а близу 150.000 је аплицирало за дужи останак, док је 30.000 затражило азил у Русији.

 

 

Izbeglice iz Ukrajine u Rusiji...

 

 

 

Наравно, ни то није коначан биланс, зато што се те бројке мењају великом бризном, а број тамошњих расељених лица се сваким даним увећава за најмање неколико хиљада.

Иначе, слична оскудна медијска слика прати и велики хуманитарни конвој, састављен од безмало 300 камиона са неопходном храном за животно угрожено становништво, који се из Русије упутио у кризна подручја Доњецка и Луганска. У сваком случају, ни поменута непрегледна колона возила, дугачка три километра, очигледно није у домаћем медијском простору заступљена у оној мери, у којој би се могло очекивати, с обзиром да би било логично да српска јавност буде поближе упозната са судбином руског хуманитарног конвоја, какав је још недавно, пре само неколико година, такође био упућен и на Косово као помоћ косовским Србима.

Подсетимо, у Србију је крајем 2011. године из Русије кренула слична колона са 25 камиона, са преко 300 тона помоћи, која се састојала од хране, електрогенератора, ћебади и намештаја, а мисија Европске уније ју је тада блокирала на Јарињу, не допуштајући улазак на Косово.

 

 

ruski konvoj za KiM

 

 

Тада је руски амбасадор Конузин изјавио да их представници европске мисије фактички уцењују, постављајући неприхватљиве услове и истовремено излазећи из оквира свог мандата, а Дмитриј Рогозин је тада назвао тај покушај заустављања руског хуманитарног конвоја за Србе – „чистом самовољом и хуманитарним злочином“.

И управо због српског горког искуства са сопственим избеглицама и са заустављањем конвоја помоћи за Космет, најмање што би се могло очекивати, то је појачани интерес за иста таква дешавања, која се сада понављају негде другде и неком другом. Конкретно – у Русији. Али, супротно логици и жељи свих бивших и садашњих балканских избеглица, таквих опширнијих извештаја из Русије ипак нема много. Наравно, у домену је претпоставки да таква информативна оскудица такође представља неку врсту европске „самовоље и уцене“, али вероватно би се многи сложили да она уопште није далеко од истине.

 

 

( Ратко Паић )

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари